APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

9.01.2013.

Гж1 6856/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 6856/2012
Дана:09.01.2013.године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца: АА1 до АА10, чији је заједнички пуномоћник АБ, против тужене "ББ" у реструктурирању, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради дуга, одлучујући о изјављеној жалби туженог, против пресуде Првог основног суда у Београду VII П1 бр.3919/10 од 03.09.2012.године, у седници већа одржаној дана 09.01.2013.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду VII П1 бр.3919/10 од 03.09.2012.године, у ставу један, два, три, четири и шест изреке и предмет у том делу УПУЋУЈЕ истом суду, на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду VII П1 бр.3919/10 од 03.09.2012.године, у ставу један изреке, усвојен је тужбени захтев, па је обавезан тужени да у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, тужиљи АА1, на име разлике између зараде утврђене према гранском колективном уговору за делатност угоститељства и туризма и зараде која је стварно исплаћена, исплати новчане износе у вредности и за период и са законском затезном каматом од датума па до исплате, као у његовом садржају, ставом два изреке, усвојен је тужбени захтев, па је обавезана тужена да у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, тужиоцу АА2 на име разлике између зараде утврђене према гранском колективном уговору за делатност угоститељства и туризма и зараде која му је стварно исплаћена, исплати новчане износе у вредности и за период и са законском затезном каматом од датума до исплате, као у његовом садржају, ставом три изреке, усвојен је тужбени захтев, па је обавезан тужени да у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, тужиљи АА3, на име разлике између зараде исплаћене према гранском колективном уговору за делатност угоститељства и туризма и зараде која је стварно исплаћена, исплати новчане износе у вредности и за период и са законском затезном каматом од датума до исплате, као у његовом садржају, ставом четири изреке, обавезан је тужени да у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, тужиоцу АА4 на име разлике између зараде утврђене према гранском колективном уговору за делатност угоститељства и туризма и зараде која му је стварно исплаћена, исплати новчане износе у вредности и за период и са законском затезном каматом од датума до исплате, као у његовом садржају, ставом петим изреке, утврђено је да је тужба тужилаца АА5 до АА10, повучена, док је ставом шестим изреке, обавезан тужени да тужиоцима АА1, АА2, АА3 и АА4, солидарно на име трошкова парничног поступка исплати износ од 186.338,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

Против ове пресуде, поводом одлуке садржане у ставу један, два, три, четири и шест њене изреке, тужени је благовремено изјавио жалбу, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиоци су поднели одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.125/04 и 111/09), у вези одредбе члана 506 став 1 новог Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/2011), Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, је нашао:

-жалба је основана.

Према разлозима побијане пресуде у ожалбеном делу њене изреке следи, да су тужиоци АА1, АА2, АА3 и АА4, били у радном односу код туженог у период од 01.10.2005.године, закључно са децембром 2006.године, да је тужиоцима за тај период исплаћивана зарада на основу цене рада у бруто месечном износу од 5.830,00 динара. Ради тога и пошто је одредбом чланова 5 и 41 Посебног колективног уговора за делатност угоститељства и туризма, који је ступио на снагу 08.10.2003.године, утврђена цена рада у бруто месечном износу од 6.850,00 динара, следи да је код туженог највећа добит увећана за бруто зараде у току 2004.и 2005.године, остварена у делатности хотели и мотели са рестораном, па је према тој делатности остварена добит из претежне делатности угоститељства и туризма, ради тога тужиоци имају право на висину последње разлике зараде у свему као у садржају из става један, два, три и четири изреке побијане пресуде.

Закључак ожалбене пресуде се за сада не може прихватити, јер се иста због непотпуно утврђеног чињеничног стања заснива на погрешној примени материјалног права.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи, да је тужиља АА1, засновала радни однос на неодређено време почев од 01.12.2004.године, на основу уговора о раду бр.263/3 од 24.06.2002.године, да је на основу уговора о раду од 04.11.1999.године, који је закључен између туженог и тужиоца АА4, утврђено да је овај тужилац засновао радни однос на неодређено време, на радном месту месар-магационер, са пуним радним временом, да је на основу уговора о раду мн/зс-64/42-310 од 04.11.1999.године, да је тужилац АА2, засновао радни однос на неодређено време код туженог, на радном месту хемијски чистач са пуним радним временом, да је на основу уговора о раду мн/сз-64/42-336 од 04.11.1999.године, закљученог између туженог и АА3, утврђено да је ова тужиља засновала радни однос на неодређено време, са пуним радним временом, да је на Састанку одржаном дана 28.10.2005.године, утврђено да менаџмент је на том састанку Менаџмента "ББ" ДП, тужени преузео обавезу да цену рада са појединачног колективног уговора Компаније "ББ" за међународну и унутрашњу трговину, хотелијерство, угоститељство и ваздушни саобраћај, закључио дана 28.10.2005.године, између репрезентативног синдиката Компаније "ББ" са СССЈ-СС синдикалне организације "ББ" и директора "ББ", усклади у разумном року са ценом рада из посебног колективног уговора за делатност угоститељства и туризма Србије („Службени гласник РС“ бр.81/03, 96/03 и 126/03), која износи 6.850,00 динара и да је тужена страна тужиоцима за период потраживања од новембра 2005.године закључно са месецом децембром 2006.године, вршила обрачун зараде применом цене рада од 5.830,00 динара. Такође је утврђено да износи исказани у ставу један, два, три и четири изреке побијане пресуде, представљају посебну разлику између вредности исплаћене зараде применом цене рада од 5.830,00 динара и вредности зараде обрачунате применом цене рада од 6.850,00 динара.

Међутим, у поступку доношења ожалбене пресуде, чињенично стање је остало непотпуно утврђено, јер је остало неразјашњено да ли износи садржани у ставу један, два, три и четири изреке побијане пресуде, представљају нето вредност зараде или се ради о њеној бруто вредности. Ово и са разлога, што се у образложењу побијане пресуде користи израз бруто месечни износ.

Разјашњење ове околности је од значаја, јер се запосленом исплаћује нето вредност зараде, а разлика до њене бруто вредности (порези и доприноси који се плаћају из зараде) у смислу одредбе члана 105 став 2 Закона о раду („Службени гласник РС“ бр.24/05....), исплаћују на име запосленог одговарајућим фондовима односно на рачуне Пореске управе.

Поред тога, у жалби туженог се указује да су хотели-мотели са рестораном пословали са губитком. То супротно наводима из одговора на жалбу, није нова чињенична тврдња, имајући у виду наводе туженог у првостепеном поступку ( нпр.поднесак од 24.08.2012.године), према чијем садржају се такође наводи да је на нивоу делатности угоститељства остварен губитак који је покривен на нивоу компаније и то поред осталог из прихода и добити која се књиговодствено водила на заједничком месту трошкова.

Пошто од одговора на питање да ли је у назначеној делатности остварен губитак или не, зависи одговор на питање да ли је то била претежна делатност туженог у смислу одредбе члана 5 став 1 Закона о класификацији делатности и регистру јединица разврставања(„Службени лист СРЈ“ бр.31/96.....и 74/99) од које норме полази и првостепени суд у ожалбеној пресуди, побијана пресуда је морала бити укинута.

Овај суд је посебно ценио и чињеницу присуства пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 435/11 од 04.08.2011.године, којом је одбијена жалба туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 3527/10 од 16.11.2010.године, али налази с обзиром на изнете чињеничне разлоге, који су условили укидање ожалбене пресуде да њен учинак за сада остаје без значаја. Ово и са разлога, што је у тој пресуди вештак објаснио да су из бруто зараде већ покривене кроз казнене губитке по сваком профитном центру и да су ти губици на нивоу правног лица покривени из остварене добити, која је због тих губитака сведена на одређени износ који представља биланс успеха и да је на основу биланса успеха утврђена претежна делатност туженог управо угоститељство и туризма. То чињенично утврђење недостаје у поступку доношења ове ожалбене пресуде у овој парници, због чега је иста морала бити укинута у побијаном делу њене изреке.

Укинуто је и решење о накнади трошкова парничног поступка, пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога, првостепени суд ће у поновном поступку употпунити чињенично стање назначене околности, тако што ће на основу овлашћења из одредбе члана 299 Закона о парничном поступку, разјаснити о које је претежне делатности остварен највећи приход код туженог за период потраживања, те да ли је назначени део процеса рада угоститељство и туризам, пословало са губитком или не, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање, првостепени суд ће донети правилно и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног, а на основу одредбе члана 377 Закона о парничном поступку у вези одредбе члана 506 став 1 новог Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић