APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

14.02.2012.

Гж1 671/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 671/12
Дана: 14.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа у парници из радног односа тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ, против туженог "АА", ради исплате камате, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Основног суда у Зајечару 18 П1.370/10 од 18.11.2011.године донео је у седници већа одржаној дана 14.02.2012.године

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Зајечару 18 П1.370/10 од 18.11.2011.године и предмет УПУЋУЈЕ истом суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зајечару 18 П1.370/10 од 18.11.2011.године у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца па је тужени обавезан да тужиоцу исплати законску затезну камату почев од 01.02.2008.године до 24.09.2009.године и то на износ од 16.094,78 динара и то све у року од 8 под претњом принудног извршења, док је ставом два изреке обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 76.300,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења па до исплате и то у року од 8 дана под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 1 и став 2 тачка 12 ЗПП погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стање и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09) а у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/2011) Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је основана.

Према разлозима побијане пресуде приликом одлучивања суд је имао у виду споразум о исплати заосталих зарада, дневница број 601 од 02.02.2009.године који је закључен између туженог и тужиоца којим споразумом је у члану 3 предвиђено да су се уговорне стране сагласиле да се тужилац одриче потраживања по основу камате на заостала примања из члана 1 овог споразума као и евентуалних потраживања по основу вишка сати и годишњег одмора и по другом основу али је нашао да је исти без утицаја на доношење другачије одлуке обзиром да овај споразум закључен 02.02.2009.године и исти не може ретроактивно да важи обзиром да је тужени тужиоцу зараду за децембар месец исплатио 24.09.2009.године а исту је требао да исплати 01.02.2008.године. Ради тога пошто је тужиоцу тужени исплатио зараду за децембар 2007.године други део дана 24.09.2009.године а требао је 01.02.2008.године то тужилац има право на камату.

Овај закључак побијане пресуде се не може прихватити, јер се иста заснива на битним повредама одредаба парничног поступка а и чињенично стање није потпуно утврђено због чега се побијана пресуда не може испитати ни са становишта правилне примене материјалног права.

Наиме, према до сада утврђеном чињеничном стању у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужиоцу у радном односу код туженог радника на рампи -капији на основу решења број 1-18 од 03.02.2009.године престао радни однос као технолошком вишку 17.02.2009.године и да је тужилац са туженим закључио споразум о исплати заосталих зарада, дневница број 601 од 02.02.2009.године.

Међутим, када првостепени суд досуђује камату тужиоцу за период од 01.02.2008.године од 24.09.2009.године тада занемарује одредбу члана 2 споразума о исплати зарада, дневница број 601 од 02.02.2009.године која гласи: „Уговорне стране су се споразумеле да ће "АА" АА заостала потраживања из претходног члана у укупном износу од 149.585,90 динара платити у три једнаке рате с тим што прва рата доспева 15.03.2009.године, друга рата 15.04.2009 и трећа рата 15.05.2009.године а да ће се зарада за децембар 2008.године и јануар 2009.године исплатити АА у фебруару 2009.године.

Ради тога овде разлози о одлучним чињеницама у погледу доспелости зараде за децембар 2008.године противрече назначеној клаузули из члана 2 овог споразума.

Разлог из побијане пресуде да је без значаја одредба члана 3 назначеног споразума, јер исти не може ретроактивно да важи спада у категорију нејасних разлога. Када то тврди првостепени суд занемарује одредбу члана 344 Закона о облигационим односима која гласи: Обавеза престаје када поверилац изјави дужнику да неће тражити њено испуњење и дужник се са тим сагласи – отпуштање дуга. Пошто је у одредби члана 3 Споразума о исплати заосталих зарада и дневница постигнута сагласност уговорних страна да се АА одриче потраживања по основу камате на заостала примања из члана 1 овог споразума тада се та клаузула не може занемарити јер представља отпуштање дуга који је у време закључења овог споразума доспео. Ради тога основано се поставља питање да ли би тужилац могао тражити камату на назначени износ пре рока одређеног чланом 2 назначеног споразума за испуњење обавезе из тог основа. О томе ожалбена пресуда није водила рачуна па је и чињенично стање остало непотпуно утврђено а на околност када је доспела обавеза из назначеног споразума те да ли је тужилац тражио поништај споразума о исплати заосталих зарада и дневница број 601 од 02.02.2009.године. За случај да је то пропустио да учини првостепени суд би у решењу овог спорног односа по тужбеном захтеву тужиоца био везан његовим садржајем па и погледу клаузуле из члана 3 која се односи на отпуштање дуга. На све ово указала је основано жалба туженог наводом да су тужени и тужилац закључили споразум о исплати новчаних потраживања и да су исти потписали на основу своје слободне воље а да споразум обавезује потписнике и да није јасно становиште суда да је споразум без утицаја на обавезу исплате камате.

У присуству ових разлога ожалбена пресуда је морала бити укинута па и у погледу одлуке о накади трошкова парничног поступка пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка и употпунити чињенично стање на претходно назначене околности тако што ће на основу овлашћења из одредбе члана 299 ЗПП разјаснити када је доспело за исплату потраживање тужиоца у извршењу назначеног споразума потраживање главнице, те да ли је назначени споразум у правном саобраћају или је тужилац у одговарајућој парници тражио његов поништај због мана воље односно његове ништавости и ако јесте какви су били њени резултати, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног а на основу одредбе члана 376 став 1 и члана 377 ЗПП у вези члана 506 став 1 новог ЗПП, одлучено је као у изреци овога решења.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић