APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

18.01.2012.

Гж1 5700/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1.бр.5700/11
Дана 18.01.2012. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бојане Нинковић, председник већа, Ане Поповић и Зорице Николић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, против туженог "ББ", чији је пуномоћник БА, адвокат, ради поништаја решења и реинтеграције, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П1.бр.1548/10 од 21.07.2010.године, у седници већа одржаној дана 18.01.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П1.бр.1548/10 од 21.07.2010.године и ОДБИЈА као неоснована жалба туженог.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1.бр.1548/10 од 21.07.2010.године, ставом првим изреке, поништено је решење о отказу уговора о раду туженог "ББ" из Београда бр.3921 од 17.10.2008.године као незаконито. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиљу АА врати на рад, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова поступка исплати 51.500,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

Против наведене пресуде благовремено је изјавио жалбу тужени из разлога прописаних чл.360 ЗПП.

Тужиља је поднела одговор на жалбу.

Испитујући правилност побијане пресуде, у смислу чл. 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао:

 жалба туженог није основана.

У спроведеном поступку нису учињене повреде из чл. 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које повреде Апелациони суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а тужени у жалби не наводи друге одредбе ЗПП које првостепени суд није применио или је неправилно применио у току поступка, што би утицало на правилност и законитост побијане пресуде. Првостепена пресуда садржи јасне, потпуне и непротивуречне разлоге о одлучним чињеницама које су у складу са изведеним доказима и стањем у списима предмета, ради чега је неприхватљиво позивање туженог у жалби на учињену повреду из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању у првостепеном поступку следи да је тужиља засновала радни однос код туженог на основу уговора о раду бр.508 од 1.09.2003.године на радном месту кувара. Тужиља је са туженим закључила уговор о закупу бр.1538 од 6.06.2005.године за коришћење смештаја у аа, који је у имовини туженог. Решењем МУП-а РС – Управе за заштиту и спасавање у Београду бр.217.1.1085/2008-06/4 од 2.07.2008.године наложено је туженом спровођење мера заштите од пожара за наведени објекат, ради чега је формирана комисија за преглед објекта која је закључила да је потребно евакуисати објекат, искључити инсталације и приступити реконструкцији и замени инсталација – електричне и хидрантске мреже пошто објекат није безбедан за становање. Тужени је доставио тужиљи обавештење бр.3093 од 5.09.2008.године са захтевом за исељење ради спровођења мера противпожарне заштите, с тим да у противном дато обавештење се има сматрати отказом уговора о закупу. Тужиља се у остављеном року није иселила из аа а тужени је, након датог упозорења бр.3641 од 7.10.2008.године, тужиљи отказао уговор о раду – решење туженог бр.3921 од 17.10.2008.године из разлога што је својом кривицом учинила повреду радних обавеза, и то „незаконито располагање средствима“, „повреде прописа од заштите од пожара, повреде прописа и непредузимање мера ради заштите запослених, средстава рада и животне средине“ предвиђених повреда уговором о раду у поглављу VII тачка 4 Алинеја 4, 6 и 14. Ово решење тужиља је примила дана 17.10.2008.године.

Код овако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, првостепeни суд је закључио да је оспорено решење о отказу уговора о раду бр.3921 од 17.10.2008.године незаконито пошто тужиља није учинила повреду радне обавезе јер пропуштање тужиље да се исели из аа не представља повреду радне обавезе. Стога је првостепeни суд поништио ово решење о отказу уговора о раду уз обавезу туженог да тужиљу врати на рад као у ставу првом и другом изреке ожалбене пресуде.

Код утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепeни суд применио материјално право када је закључио да је тужбени захтев у овој правној ствари основан.

Наиме, тужени је тужиљи отказао уговор о раду јер се тужиља није иселила из аа ради предузимања мера противпожарне заштите. Тужиљи је тужени отказао уговор о закупу аа, ради чега је тужиља наставила да користи смештај у аа без правног основа. Бесправно коришћење смештаја не може се квалификовати као повреда радне обавезе, чија повреда повлачи отказ уговора о раду. Ово стога што бесправно коришћење смештаја у аа није у непосредној вези са извршењем редовних обавеза запосленог – овде тужиље. Стога је без значаја позивање туженог у жалби на неовлашћено коришћење смештаја у аа од стране тужиље, да се мере противпожарне заштите не могу спровести без исељења тужиље, те да тужени не може да поступи по налогу МУП-а РС за спровођење мера заштита од пожара због непоступања тужиље по налогу туженог за исељење. Без утицаја је жалбени навод да је тужиљи додељен у закуп смештај у аа на основу радног односа, јер бесправним коришћењем смештаја у аа није учињена повреда радне обавезе која има за последицу отказ уговора о раду. Из истих разлога је без значаја жалбени навод да првостепeни суд није ценио закључак комисије која је прегледала предметни објекат ради предузимања мера противпожарне заштите и немогућности туженог да поступи по налогу МУП-а РС од 2.07.2008.године пошто непоступање тужиље није у непосредној вези са радом нити на раду.

Цењени су и остали наводи жалбе туженог за које Апелациони суд налази да нису од одлучног значаја у смислу чл. 382 став 1 ЗПП, јер се њима не доводи у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања и примене материјалног права.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка, јер је иста донета сходно чл. 149 и 150 ЗПП, а према важећој адвокатској тарифи у време одлучивања о трошковима.

С обзиром на изложено, на основу чл. 375 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија
Бојана Нинковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић