APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

11.05.2011.

Гж1 5190/10

Р Е П У Б Л И К А С Р Б И Ј А
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 5190/10
Дана: 11.05.2011. године
Б Е О Г Р А Д,
Ул. Немањина бр.9

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, против туженог "ББ", ради накнаде штете, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Првог општинског суда у Београду П.бр.5737/07 од 04.11.2009. године, исправљене решењем Првог основног суда у Београду П.бр.2822/10 од 19.04.2010. године, у седници већа одржаној дана 11.05.2011. године, донео је

П Р Е С У ДУ

ОДБИЈА СЕ као неосована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.бр.5737/07 од 04.11.2009. године исправљена решењем Првог основног суда у Београду П.бр.2822/10 од 19.04.2010. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П.бр.5737/07 од 04.11.2009. године, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете плати на име душевних болова због умањења опште животне активности износ од 120.000,00 динара, на име претрпљеног бола износ од 75.000,00 динара, и на име претрпљеног страха износ од 50.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 04.11.2009. године, до исплате. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 67.600,00 динара.

Решењем Првог основног суда у Београду П.бр. 2822/10 од 19.04.2010. године, исправљена је пресуда тако што се у ставу првом изреке у трећем реду одозго уместо речи „материјалне штете“ наводе речи „нематеријалне штете“.

Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 ЗПП-а, Апелациони суд у Београду оценио је да је жалба туженог неоснована.

У проведеном првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, као ни она из тачке 12 на коју се указује наводима из жалбе будући да ожалбена пресуда садржи довољне, јасне и непротивречне разлоге о свим одлучним чињеницама.

Из чињеничног утврђења у првостепеном поступку следи да се тужилац, по занимању кв бравар, повредио дана 23.02.2005. године, у радионици за сечење цеви радећи на радном месту машинског секача. Решењем туженог тужилац је распоређен на ове послове (машинског секача) дана 29.04.2003. године, а конкретне послове је обављао од 16.05.2003. године, с тим што је у периоду од 27.08.1975. године, до 01.05.1991. године, обављао послове кв бравара. Спорног дана радио је на тестери на радном месту резача на сечењу материјала. Цеви за сечење су убациване из дворишта кроз отвор у зиду преко ваљка који се налази на ногарима и који могу да се окрећу око осовине. Те цеви се довуку до тестере, а на тестери се исеку и преко истих ваљака, гурањем се избаце кроз други отвор у зиду у двориште. Када су убацили цев, тужилац радећи са другим радником, пречника 219 милиметара, дебљине зида 16 милиметара и дужине 3860 милиметара и завршили сечење тужилац је погурао цев преко ваљка у отвор у зиду да би је избацио напоље. Међутим, у једном тренутку ваљак се закочио, тако да је део цеви који је већ био напољу претегао и кренуо на горе и том приликом прикљештио прсте десне руке тужиоца уз горњи део отвора у зиду. Описани начин рада је уобичајен и једини начин рада сечења цеви. Тужилац је теоретски и практично оспособљен за рад дана 29.01.1991. године, а оцена здравствене способности вршена је дана 23.06.2004. године, (након распоређивања на послове машинског секача). Тужилац је навео да је све до спорног дана радио сасвим друге послове, односно од тренутка уручивања решења са распоредом на радно место машинског секача па до момента повређивања на том радном месту радио је месец дана. Послови бравара и машинског секача захтевају посебне услове рада, као и здравствену спремност. Рад на пословима машинског секача мора бити брз, што захтева моторну спремност и координацију покрета, рад рукама и прстима јер се исти обавља ручно на тестери. До повреде је дошло, а по изјави пословође СС (у списима, налаз инспектора рада) из разлога што су се ногаре ваљка деформисале што је довело до кочења ваљка. Иначе радници сами по потреби подмазују и чисте ваљке. Тужилац је том приликом задобио раздерну нагњечну рану кажипрста десне шаке која се квалификује као лака телесна повреда. Трпео је болове јаког интензитета један до два дана, болове средњег интензитета два до три дана и болове лаког интензитета од три до пет дана, умањење опште животне активности се огледа у ограниченој покретљивости дисталног и средњег зглоба десног кажипрста износи 6%. Из лекарског налаза у вези са остваривањем права на накнаду нематеријалне штете првостепени суд је утврдио да је примаран страх јаког интензитета трајао десет минута и средњег интензитета секундарни страх три дана, те претрпљени страх није оставио трајне последице на психофизичку равнотежу повређеног.

Имајући у виду напред утврђено чињенично стање првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиоца основан због чега је досудио тужиоцу износе на име накнаде нематеријалне штете, применом одредби чланова 173, 174 Закона о облигационим односима и члана 164 Закона о раду, са припадајућом законском затезном каматом, закључујући да на страни тужиоца не постоји допринос.

Супротно наводима жалбе првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно применио материјално право.

Наиме, правилно првостепени суд закључује да постоји објективна одговорност тужене да тужиоцу накнади претрпљену нематеријалну штету, јер је тужени организатор опасне делатности у смислу одредби чланова 173 и 174 Закона о облигационим односима. Поступак рада подразумева да се цеви за сечење убацују из дворишта кроз прозор у зиду преко ваљка који се налази на ногарима, који се окрећу око осовине и те цеви довлаче до тестере, а након чега се исеку и преко истих ваљака гурањем избаце кроз други отвор у зиду. Наведени посао захтева посебну здравствену спремност, а обавља се ручно у чему је и садржан ризик од повређивања. Дакле овакав посао захтева изузетну брзину и координацију покрета. Обзиром да сечење на тестери, односно послови машинског секача представљају опасну делатност тужени је зато као организатор те делатности у обавези да обезбеди безбедне услове рада, а што неспорно није учинио. Шта више штета се догодила у производном процесу када је тужилац обављао рад на неисправном ваљку (ваљак је закочио због чега је део цеви претегао и прикљештио тужиочеве прсте), а на који начин је посебно повећан ризик од повређивања и што је разлог за искључиву одговорност туженог. Овде се штета ни при највећој пажњи тужиоца није могла предвидети, јер је до застоја ваљка дошло у самом производном процесу рада који иначе захтева посебну брзину и способност.

Зато су без утицаја наводи из жалбе да тужилац није правило вршио избацивање цеви и да није био довољно вешт. Напротив, ово би се десило и при највећој пажњи и вештини тужиоца.

Дакле, овде је непосредан узрок штете неисправност опасне ствари, чије је руковање захтева брзину и кординацију покрета. Тужени је, супротно наводима жалбе, био у обавези да обезбеди тужиоцу рад на исправној машини, односно ваљку. Зато не постоји удео тужиоца у настанку штете, који је у производном процесу користио средства личне заштите, а што такође произлази и из налаза инспектора рада.

Неспорно да је тужилац био теоретски и практично оспособљен за безбедан и самосталан рад, али то супротно наводима жалбе није од утицаја. Ово управо из разлога што се изненадни престанак ваљка није могао предвидети.

Овде правилно примећује жалба да је тужилац био теоретски и практично оспособљен, али он и поред тога није могао предвидети изненадно избацивање колектора и то да ће механички ваљак зарибати и престати да се окреће. Недостатак рутине у поступку избацивања цеви нема везе са обуком, а не може се преписати тужиоцу у допринос, посебно не у ситуацији када се раније није дешавало да ваљак зариба, (записник о извршеном увиђају).

Како се наводима из жалбе не доводи у сумњу законитост и правилност ожалбене пресуде Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 375 ЗПП одбио жалбу тужене као неосновану и потврдио првостепену пресуду, потврђујући и одлуку о трошковима парничног поступка садржану у ставу другом изреке ожалбене пресуде, која је донета правилном применом одредби чланова 149 и 150 ЗПП.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић , с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић