APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

16.02.2011.

Гж1 501/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 501/11
Дана 16.02.2011. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље аа коју заступа адвокат АБ, против тужене "ББ", кога заступају адвокати БА и БА1, ради исплате отпремнине, одлучујући о изјављеној жалби тужене против пресуде Основног суда у Шапцу 1П1.755/10 од 19.11.2010.године донео је у седници већа одржаној дана 16.02.2011.године

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као НЕОСНОВАНА жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Шапцу 1П1.бр.755/10 од 19.11.2010.године у ставу један и обавезујућем делу става три њене изреке.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Шапцу 1П1.755/10 од 19.11.2010.године у ставу један изреке обавезан је тужени да тужиљи исплати на име отпремнине износ од 81.500,00 динара са законском затезном каматом од 31.10.2008.године па до исплате, ставом два изреке одбијен је тужбени захтев тужиље преко досуђеног износа из става првог изреке пресуде па до траженог износа од 85.430,40 динара тј. а износ од 3.930,40 динара са законском затезном каматом на овај износ почев од 31.10.2008.године па до исплате, као неоснован, док је ставом три изреке обавезан тужени да тужиљи исплати на име трошкова поступка износ од 38.610,00 динара у року од 8 дана од дана пријема пресуде а захтев преко досуђеног износа па до траженог износа од 38.766,00 динара одбијен као неоснован.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један и обавезујућем делу става три њене изреке (део тужбеног захтева у коме тужени није успео у спору) тужена је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у жалбеном делу њене изреке у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

- Жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде у побијаном делу њене изреке нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде у побијаном делу њене изреке следи: да је тужиља као запослена са туженом као послодавцем закључила уговор о раду на неодређено време дана 01.10.2008.године ради обављања послова деловодника - курира, да је тужиљи на основу решења директора тужене број 203-03.11.2008 евиденција број 3/2291 од 31.10.2008.године отказан уговор о раду број 93 од 22.10.2008.године и утврђено да јој престаје радни однос дана 31.10.2008.године, да је решењем Трговинског суда у Ваљеву Ст.бр. .4/08 од 26.02.2008.године био покренут поступак стечаја над туженом а да је решењем истог суда од 01.07.2008.године усвојен план реорганизације што је и био разлог за отказ уговора о раду, да вредност отпремнине износи 81.500,00 динара са датумом доспелости 31.10.2008.године те да је решењем Трговинског суда у Ваљеву Ст.бр.4/08 од 19.05.2009.године обустављен стечајни поступак над "ББ" настављен према стечајној маси и утврђено да је извршен план реорганизације субјекта реорганизације "ББ" усвојен решењем Ст.бр.4/08 од 01.07.2007.године.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је у погледу одлуке садржане у побијаном делу изреке ожалбене пресуде правилно применио материјално право дајући за исту разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Према назначеном решењу о отказу уговора о раду тужиљи је престао радни однос због престанка потребе за њеним радом. То је разлог из одредбе члана 179 став 1 тачка 9 Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05...) - ако због технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла. У тој правној ситуацији тужени послодавац је дужан да тужиљи исплати отпремнину у смислу члана 160 Закона о раду. Све се ово у битном наводи и у садржају побијане пресуде у ожалбеном делу.

Супротно наводима жалбе правилно примећује првостепени суд да је тужени послодавац са тужиљом закључио уговор о раду и с тим у вези засновао радни однос након усвајања плана реорганизације. Ради тога потраживање тужиље у овој парници не решава се пријавом њеног потраживања у стечајну масу. Изложено применом правила из члана 56 став 1 тачка 6 става 2 тада важећег Закона о стечајном поступку („Службени гласник РС“ број 84/04, 85/05.) према којој норми решење о покретању стечајног поступка садржи и рок за пријаву потраживања.

Рок из става 1 тачка 6 овог члана не може бити дужи од 60 дана од дана објављивања огласа о покретању стечајног поступка. Ради тога када би се прихватило схватање жалбе тужене тужиља би била ускраћена у остваривању својих права остварених у поступку реорганизације, као запослена у радном односу на неодређено време, а после покретања стечајног поступка. Ради тога без значаја је то што према одредби члана 1 став 2. овог закона стечајни поступак обухвата банкротство односно, реорганизацију. Без значаја је и са разлога што је у односу на тужену стечајни поступак обустављен.

Поред тога правилно указује првостепени суд у ожалбеној пресуди на одредбу члана 133 став 1 наведеног закона а потраживање тужиље није ушло у план реорганизације а стечајни поступак је настављен над стечајном масом ради намирења потраживања поверилаца која су настала пре усвајања плана реорганизације.

У присуству ових разлога без значаја су и наводи жалбе да реализација плана реорганизације јесте само фаза стечајног поступка која никако не представља обустављање стечајног поступка и да је његов резултат неизвестан. Ово у датој ситуацији имајући у виду и назначено решење Трговинског суда у Ваљеву Ст.бр.4/08 од 19.05.2009.године којим је обустављен стечајни поступак над ТП Нана и утврђено да је извршен план реорганизације туженог као субјекта реорганизације.

Правилна је и одлука о камати јер се иста заснива на правилној примени члана 277 и 324 став 1 ЗОО.

Правилно је и решење садржано у обавезујућем делу става 3 изреке побијане пресуде јер се исто заснива на правилној примени одредби члана 149 и 150 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић