Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.03.2015.

Гж1 461/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 461/15
Дана 19.03.2015. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа у парници тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ, против туженог Привредног друштва "ББ", кога заступа адвокат БА, ради дуга одлучујући о изјављеној жалби тужиоца против пресуде Првог основног суда у Београду 10 П1 бр.4497/12 од 08.09.2014.године донео је у седници већа одржаној дана 19.03.2015.године,


Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА се пресуда Првог основног суда у Београду 10 П1 бр.4497/12 од 08.09.2014.године и предмет упућује истом суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 10 П1 бр.4497/12 од 08.09.2014.године одбијен је тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да тужиоцу на име остварених а неисплаћених девизних дневница исплати износ од 593,10 еура са припадајућом каматом и то за период новчани износ у вредности и са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају, као неоснован, ставом два изреке одбијен је захтев тужиоца да се обавеже тужени да тужиоцу на име километар паушала исплати износ од 114.950,00 динара са припадајућом каматом и то за период новчани износ у вредности и са каматом од датума до исплате по закону о висини стопе затезне камате као у његовом садржају, као неоснован, ставом три изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка као неоснован, ставом четири изреке обавезан је тужилац да туженом на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 15.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде а под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавио тужилац због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничог стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 386 ЗПП (Службени гласник РС бр.72/2011 ....) Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је основана.

Наиме, према до сада утврђеном чињеничном стању у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужилац као запослени у радном односу на основу закљученог уговора о раду на неодређено време радио на пословима пратиоца WL, AC и BC кола у организационом делу сектор за експлоатацију спаваћих и кушет кола, да је према потврди туженог бр.38/2013-3/157 од 21.05.2013.године о неисплаћеним девизним дневницама за пратиоца WL, AC и BC кола тужиоца АА утврђено да тужени тужиоцу није исплатио девизне дневнице и то од 16. - 30.04.2009.године износ од 60,00 еура од 01. - 15.05.2009.године износ од 13 еура, од 15. - 31.05.2009.године износ од 60 еура, од 01. - 15.05.2009.године 13,3 еура, од 15. - 31.05.2009.године износ од 27 еура, од 01. - 15.06.2009.године износ од 54,33 еура, од 15. - 31.06.2009. године износ од 41,01 еура, од 01. - 15.07.2009.године износ од 60 еура, од 15. - 31.07.2009.године износ од 68,01 еура, од 01. - 15.08.2009.године износ од 41,01 еура и од 15. - 31.08.2009.године износ од 26 еура, од 01. - 15.09.2009.године износ од 40,67 еура и од 15. - 30.09.2009.године износ од 41,01 еура, односно укупно 463,38 еура, да је тужиоцу раскинут радни однос 23.01.2014.године, да према потврди туженог од 21.03.2014.године следи да су неисплаћени износи километар паушала од 01.12.2012.године до 31.12.2014.године у износима и за период као у њеном садржају.

Првостепени суд је полазећи од овако уврђеног чињеничног стања извео закључак да је тужбени захтев тужиоца неоснован јер је тужени доставио доказ у прилог својој тврдњи да су у туженом периоду исплаћиване девизне дневнице а суд је дужан да о основаности тужбеног захтева одлучи применом правила о терету чињеничне тврдње и доказа на основу одредбе члана 228 и 231 ЗПП те да исплата по основу километар паушала коју тужилац потражује тужбеним захтевом није прописана Законом о раду.

Овај закључак ожалбене пресуде се не може прихватити јер се иста заснива на битним повредама одредаба парничног поступка из члана 354 став 2 тачка 12 ЗПП а ни чињенично стање није потпуно утврђено због чега се побијана пресуда не може испитати ни са становишта правилне примене материјалног права.

Наиме разлози ожалбене пресуде противречи садржају исправа у предмету спора. Наиме у предмету постоји: Потврда Службе контроле прихода и утрошка да је укупно неисплаћено дневница тужиоцу у вредности од 483,38 еура и то за период од 16.-30.04.2009.године, од 01.-15.05.2009., од 15.-31.05.2009., од 01.-15.06.09, од 15.-31.06.09., од 01.-15.07.09, од 15.-31.07.09, од 01.-15.08.09. и од 15.-31.08.09., од 01.-15.08.09., од 15.-30.09.09.године.

Из овога следи да тужиоцу није исплаћен назначени износ по основу девизних дневница што признаје и првостепени суд цитирајући ову исправу у образложењу ожалбене пресуде. Међутим и поред тога изводи закључак да су тужиоцу исплаћене вредности по основу девизних дневница иако за то не наводи доказна средства из чијег садржаја би следио такав закључак. На то основано указује и жалба твдњом да је терет чињеничне тврдње и доказа на туженом да испуни облигацију и да у предмету на ту околност нема доказа.

Поред тога првостепени суд занемарује да се основи за исплату зараде односно других примања могу утврдити и уговором о раду односно општим актом а не само слово Закона о раду ради тога био је дужан да прибави општи акт (извор права а не доказ) и да утврди да ли је у његовом садржају прописано право запосленог на износ по основу километар паушала или се о томе не ради.

Коначно на послодавцу је као дужнику обавезе да докаже да је испунио облигацију из назначених основа, а не само да тврди да је то учинио када запослени као поверилац то оспорава-спорна чињеница.

На све ове околности ни чињенично стање није потпуно утврђено па је ожалбена пресуда морала бити укинута.

Укинута је и ожалбена пресуда у погледу одлуке о камати пошто одлука у том делу зависи од главног потраживања као аксесорно право.

Укинуто је и решење вреди и у погледу решења о накнади трошкова парничног поступка позитивног и негативног решења пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка употпунити чињенично стање на претходно назначене околности па када правно и потпуно утврди чињенично стање донеће правилну и на закону засновану одлуку дајући за исту разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Са изложеног а на основу одредби члана 391 став 1 и члана 392 ЗПП одлучено је као у изреци овог решења.

Председник већа – судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje