APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

19.03.2015.

Гж1 424/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 424/15
19.03.2015. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиље АА, против тужене „Војвођанске банке“ ад Нови Сад, Трг слободе бр.7, коју заступа адвокат АБ, ради поништаја решења, враћања на рад и накнаде штете, одлучујући о изјављеној жалби тужене, против пресуде Првог основног суда у Београду 8П1.бр.5378/11 од 29.11.2013. године, исправљене решењем Трећег основног суда у Београду 1П1.бр.5378/11 од 09.09.2014. године, донео је у седници већа одржаној дана 19.03.2015. године

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 8П1.бр.5378/11 од 29.11.2013. године, исправљена решењем Трећег основног суда у Београду 1П1.бр.5378/11 од 09.09.2014. године у ставу један, делу става два изреке за враћање на рад, ставу три, пет и шест њене изреке и предмет у том делу УПУЋУЈЕ Трећем основном суду у Београду на поновно суђење.

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 8П1.бр.5378/11 од 29.11.2013. године, исправљена решењем Трећег основног суда у Београду 1П1.бр.5378/11 од 09.09.2014. године у делу става два изреке за распоред и ОДБАЦУЈЕ тужба тужиље да се распореди на радно место које одговара степену и врсти њене стручне спреме.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 8П1.бр.5378/11 од 29.11.2013. године у ставу један изреке поништено је решење тужене о отказу уговора о раду тужиљи због престанка потребе за њеним радом број 01.1-939/104-XP од 05.09.2011. године као незаконито. Ставом два изреке обавезана је тужена да тужиљу врати на рад и распореди на радно место које одговара степену и врсти њене стручне спреме у року од 9 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења. Ставом три изреке обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде штете у висини изгубљене зараде за период од 16.09.2011. године па до јануара 2013. године исплати и то за период новчани износ у вредности и са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају, у року од 8 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења. Ставом четири изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да јој се на име накнаде штете у висини изгубљене зараде за период од 16.09.2011. године па до јануара 2013. године исплати од укупно досуђеног износа од 739.543,44 динара до укупно траженог износа од 854.578,19 динара а за износ 815.034,75 динара као неоснован. Ставом пет изреке обавезана је тужена да Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање Београд за тужиљу уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 16.09.2011. године до јануара 2013. године, у року од 8 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења. Ставом шест изреке обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 208.450,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.

Правноснажним решењем Трећег основног суда у Београду 1П1.бр.5378/11 од 09.09.2014. године исправљена је ова пресуда и то тако што у изреци пресуде у првом ставу у другом реду уместо презимена тужиље „АА1“, треба да стоји презиме „ААА“ и у изреци пресуде у трећем ставу алинеа 12 уместо датума „230.09.2012. године“, треба да стоји датум „30.09.2012. године“, док је ставом два изреке утврђено да у свему осталом пресуда остаје неизмењена.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један, два, три, пет и шест изреке тужена је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на жалбу тужене.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 386 ЗПП, Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, је нашао:

-жалба је основана.

Према разлозима ожалбене пресуде побијане у делу њене изреке следи: да је тужиља била у радном односу на неодређено време на пословима благајника експозитуре „ ББ“, да је укинута назначена експозитура, да је тужени послодавац донео Програм решавања вишка запослених број 1.0-6349/1 од 24.06.2011. године, да је сачињена коначна листа вишка запослених према којој је АА2 оцењена оценом 3, АА3 оценом 3 и тужиља оценом 3, да су АА3 и АА2 такође радиле на пословима благајника у истој експозитури „ББ“ као и тужиља, да је одлуком од 11.04.2011. године усвојен пречишћен текст Правилника о систематизацији радних места код тужене од 22.08.2003. године чијим се усвајањем гаси систематизована експозитура „Б ББ“ и у оквиру ње радно место благајник 2, да су АА2 и АА3 након гашења експозитуре „ББ“ распоређене на радно место благајника тужене.

Првостепени суд је полазећи од овако утврђеног чињеничног стања извео закључак да је тужбени захтев тужиље основан, јер приликом утврђивања вишка запослених тужени послодавац није прогласио вишком АА2 и АА3 и да су оне распоређене на друга радна места, да приликом утврђивања тужиље као вишка није применио критеријуме и то основни и допунски, чија је примена била прописана чланом 140 ПКУ, а да су Програмом предвиђени резултати рада као основни, док допунски критеријуми нису предвиђени. Поред тога, првостепени суд је ценио да је тужиља на радно место благајника у експозитури „ББ“ премештена анексом уговора о раду од 23.05.2011. године, а да је тужена већ 24.06.2011. године донела предлог програма за решавање вишка запослених којим је било предвиђено затварање назначене експозитуре.

Претходно ожалбена пресуда је морала бити укинута и тужба одбачена у делу захтева који се односи на распоред тужиље пошто је у том делу захваћена битним повредама парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 2 ЗПП, у вези члана 16 овог Закона, и све у вези његове одредбе члана 386 став 3. Ово са разлога што се распоред запосленог врши анексом уговора о раду у смислу правила из одредбе члана 171 став 1 тачка 1 ЗОР и анексом уговора о раду у смислу члана 172 овог Закона. Ради тога не спада у судску надлежност да врши премештање запосленог.

У осталом делу назначени закључак ожалбене пресуде се за сада не може прихватити јер је само укидање експозитуре довољан знак за престанак потребе за радом запослених и да у тој ситуацији и није било потребе да се тужиља излаже конкуренцији применом критеријума. Поред тога, првостепени суд истиче да нису примењени критеријуми а занемарује да су такође АА3 и АА2 оцењене генералном оценом 3, а да је тужени истицао у поступку доношења ожалбене пресуде, што понавља и у жалби, да је тужиља одбијала да ради послове на благајни како са правним тако и са физичким лицима, што је био и разлог да буде пребачена у другу канцеларију указујући основано на исказ сведока СС који првостепени суд директора експозитуре у улици Јурија Гагарина. Према исказу овог сведока према Записнику са рочишта 18.10.2013. године следи „...да је тужиља премештена јер је одбијала да ради на пословима на благајни како са правним тако и са физичким лицима, па је зато пребачена у другу канцеларију да обавља друге послове, те немам контакта са клијентима и новцем“.

О томе првостепени суд такође није водио рачуна, јер ако су ови наводи сведока тачни, тада је то посебно морало бити вредновано код утврђивања претходног премештаја тужиље и утврђивања престанка потребе за њеним радом.

У присуству ових разлога побијана пресуда се не може испитати ни са становишта правне примене материјалног права, па је иста морала бити укинута у ожалбеном делу њене изреке.

Укинуто је и решење о накнади трошкова парничног поступка пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога, првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка и употпунити чињенично стање, тако што ће разјаснити назначене околности, суочити тужиљу и сведока СС на назначене околности, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање, првостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног, а на основу одредбе члана 391 став 1,2 и члана 392 ЗПП одлучено је као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић