Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.03.2015.

Гж1 407/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 407/2015
Дана 11.03.2015. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, против тужене Републике Србије – Високог савета судства, комисије за распоређивање запослених Београд, кога заступа Државно правобранилаштво у Београду, улица Немањина бр. 26, ради поништаја решења, одлучујући о изјављеним жалбама тужиоца и туженог против пресуде Првог основног суда у Београду 12 П1 бр. 584/14 од 24.12.2014. године, донео је у седници већа одржаној дана 11.03.2015. године,


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 12 П1 бр. 584/14 од 24.12.2014. године, и предмет УПУЋУЈЕ Првом основном суду у Београду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 12 П1 бр. 584/14 од 24.12.2014. године, у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је поништено решење број 112-00-180/17/2013-01-25 од 20.12.2013. године, као незаконито, ставом два изреке обавезана је тужена да тужиоца врати на радно место достављача у административно-техничкој служби Основног суда у Чачку у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, док је ставом три изреке обавезана тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 4.781,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде.

Против ове пресуде тужилац и тужена су благовремено изјавили жалбу, побијајући је, и то тужилац у погледу одлуке садржане у ставу три њене изреке, а тужена у погледу одлуке садржане у ставу један, два и три њене изреке, и то тужени због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, а тужилац због погрешно обрачунатих трошкова парничног поступка.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 386 ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 72/2011...), Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалбе су основане.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужилац у радном односу код тужене на место рада у Чачку, Судској јединици у Гучи, да је решењем комисије за распоређивање запослених Високог савета судства број 112-00-180/70/2013-01-25 од 20.12.2013. године, распоређен на радно место достављача у административно-техничкој служби Основног суда у Ивањици, које је разврстано у IV врсту радних места намештеника утврђено под редним бројем 10 у привременом акту о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Основном суду у Ивањици почев од 01.01.2014. године.

Првостепени суд је полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, а на основу одредбе члана 171 и 172 Закона о раду закључио да се премештај запосленог из једног у друго радно место код истог послодавца може спровести једино изменом уговора о раду, уз понуду за закључење анекса уговора о раду.

Овај закључак ожалбене пресуде се за сада не може прихватити, јер је због погрешне примене материјалног права иста заснована на непотпуно утврђено чињенично стање.

Према одредби члана 172 Закона о државним службеницима, чији је наслов “Премештај и распоређивање намештеника”, одредбе овог закона о премештају и распоређивању државних слубженика сходно се примењују на намештенике.

Решење о премештају, односно распоређивању намештеника замењује по сили закона одговарајуће одредбе уговора о раду.

Ако намештеник одбије премештај, односно распоређивање отказује се уговор о раду.

Поштујући ове правне норме, у назначеној радној средини у односу на немштенике распоред се врши решењем које по сили закона замењује одредбе уговора о раду.

Ради тога, првостепени суд је занемарујући ову правну норму пропустио да разјасни да ли су постојали разлози за распоређивање тужиоца као намештеника, и да ли су исти конкретизовани у решењу које је предмет спора, које је растојање од Гуче до Ивањице, да ли има редован превоз или је тужиоцу исти обезбеђен због чега је и непотпуно утврђено чињенично стање, па је ожалбена пресуда морала бити укинута.

Укинуто је и решење о накнади трошкова поступка, пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога, првостепени суд ће у поновном поступку употпунити чињенично стање на претходно назначене околности:да ли су постојали разлози за распоређивање тужиоца као намештеника, и да ли су исти конкретизовани у решењу које је предмет спора, које је растојање од Гуче до Ивањице, да ли има редован превоз или је тужиоцу исти обезбеђен, па када за то буду испуњени услови, донеће правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног, а на основу одредбе члана 392 ЗПП, одлучено је као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje