APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

4.03.2015.

Гж1 396/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 396/2015
Дана 04.03.2015. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа адвокат АБ, против тужене Републике Србије, Високог савета судства, кога заступа Државно правобранилаштво Београд, улица Немањина број 22-26, ради накнаде штете, одлучујући о изјављеној жалби тужене против пресуде Првог основног суда у Београду 8 П1 бр. 1489/13 од 31.10.2014. године, донео је у седници већа одржаној дана 04.03.2015. године

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужене и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду 8 П1 бр. 1489/13 од 31.10.2014. године у ставу један, два и четири њене изреке.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље да се обавеже тужена да тужиљи накнади трошкове поступка по жалби.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 8 П1 бр. 1489/13 од 31.10.2014. године у ставу један изреке обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде материјалне штете за период од 01.01.2010. до 16.10.2012. године у висини разлике између плата судија основног суда и тужиљи мање исплаћених накнада плата исплати укупан износ од 1.396.404,75 динара и то за период новчани износ у вредности и са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају, све у року од 15 дана од пријема писменог отправка пресуде под претњом принудног извршења, ставом два изреке обавезана је тужена да за наведени период за тужиљу обрачунају плате и доприносе за пензијско и инвалидско осигурање на појединачно наведене износе из става првог изреке Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање – филијали за Град Београд у укупном износу од 478.084,44 динара, све у року од 15 дана од пријема пресуде под претњом принудног извршења, ставом три изреке одбачена је тужба тужиље да суд обавеже тужену да за тужиљу обрачунају плате и порезе за спорни период...суда. Ставом четири изреке обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове овог спора у износу од 199.176,00 динара по АТ и ТТ са законском затезном каматом од пресуђења до коначне исплате у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један, два и четири њене изреке (део тужбеног захтева у коме тужена није успела у спору), тужена је изјавила жалбу ..повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на жалбу са захтевом за накнаду трошкова поступка по жалби.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у смислу одредбе члана 386 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/2009), Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

Жалба је неоснована.

У поступку доношења жалбене пресуде у побијаном делу нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП нити жалба основано указује на друге битне повреде одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде у побијаном делу њене изреке следи да је тужиља била судија Трећег општинског суда у Београду до 31.12.2009. године, да одлуком Високог савета судства број 06-00-37/2009-01 од 25.12.2009. године у ставу 1 тачка 6. диспозитива, тужиља није изабрана за судију по огласу за општи избор 15.07.2009. године, да је у извршењу те одлуке Високи савет судства донео одлуку број 119-05-00525/2010-01 од 14.06.2010. године којом је такође ту утврдио и да је престала њена судијска дужност са 31.12.2009. године, те да је том појединачном одлуком замењена назначена јединствена одлука у односу на тужиљу, да је одлуком Уставног суда У бр. 570/2011 од 24.07.2012. године усвојена и жалба АА против назначена одлуке Високог савета судства и та одлука поништена одлуком Високог савета судства број 06-00-64/2012-01 од 18.09.2012. године тужиља изабрана за судију Првог основног суда у Београду, да је у извршењу ове одлуке решењем Првог основног суда у Београду V Су бр. 35/2012-3062 од 16.10.2012. године утврђено да АА остварује право и обавезе по основу рада у Првом основном суду у Београду почев од 16.10.2012. године и одређен је проценат плате од 3, да би тужиља даље радила у периоду од 01.01.2010. до 06.10.2012. године примила обрачунавајући примљену накнаду плате за исти период још на име плате судије износ од 1.396.404,75 динара односно за период новчани износ у вредности са датумом доспелости као у ставу један изреке ожалбене пресуде.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, применом правила из одредбе члана 172 у вези члана 154 став 1 ЗОО, из одредбе члана 164 Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05...) и члана 191 Закона о раду постоји обавеза тужене да тужиљи накнади штету коју је претрпела због незаконитог решења вршења судијске дужности у периоду потраживања. Доказно сведочанство зато је одлука Уставног суда којом је поништена одлука о реизбору тужиље и одлука Високог савета судства којом је тужиља у извршењу те одлуке Уставног суда изабрана за судију Првог основног суда у Београду.

Правилна је одлука о камати јер се иста заснива на правилној примени одредби члана 186, 277 и 324 став 1 ЗОО.

Неосновани су наводи жалбе којим указују на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП јер су разлози побијане пресуде јасни и противречни.

Тврдња жалбе да је суд неосновано усвојио захтев за исплату разлике између накнаде коју је тужиља примила и плате коју је требала да прими и да суд не прави разлику између накнаде плате и плате су неосноване.

Правилно жалба примећује да се вредност накнаде штете треба умањити за вредност зараде и других примања које је оштећена остварила или могла да оствари. Међутим, жалба не указује да је тужиља за период потраживања остваривала приход по основу рада па због тога погрешно инсистира на примени члана 192 став 1 ЗОО.

Правилно је и решење о накнади трошкова парничног поступка јер се исто заснива на одредбама члана 153-158 ЗПП.

Тужиља нема право на накнаду трошкова по основу одговора на жалбу јер се у његовом садржају понављају наводи који су већ изложени у поступку доношења ожалбене пресуде.

Ради тога ови трошкови нису били нужно потребни.

Са изложеног а на основу одредбе члана 393 и 165 став 1 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић