APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

30.01.2013.

Гж1 356/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 356/13
Дана: 30.01.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Драгице Савељић Николић, чланова већа у парници из радног односа тужиље АА коју заступају адвокати АБ и АБ1, против туженог ЈП Аеродром „Никола Тесла“ у Београду кога заступа адвокат БА, ради враћања на рад, одлучујући о изјављеној жалби тужиље против пресуде Првог основног суда у Београду 20П1. 14717/10 од 24.10.2012. године, донео је у седници већа одржаној дана 30.01.2013. године

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиље и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду 20П1. 14717/10 од 24.10.2012. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 20П1. 14717/10 од 24.10.2012. године у ставу један изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се као незаконито поништи обавештење туженог број 4470/93 од 09.03.2006. године и да се обавеже тужени да тужиљу врати на рад на послове који одговарају њеној стручној спреми и радној способности, као неоснован, док је ставом два изреке обавезана тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 46.500,00 динара у року од 8 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у ожалбеном делу њене изреке у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09 ) у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/2011 ) Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

- жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост у погледу одлуке садржане у побијаном делу њене изреке.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је тужиља била у радном односу код туженог као тада послодавца, да је тужени послодавац као закуподавац закључио уговор о закупу са закупцем DUFRY INTERNATIONAL AG са седиштем у Базелу, Швајцарска, да је овај уговор о закупу закључен за период од 10 година, да је у ставу пет тачка 7 овог уговора регулисано преузимање запослених радника тако што је уговорено да након што закупац уступи уговор свом зависном предузећу у Србији, предузеће у Србији ће ангажовати 96 запослених радника који су запослени и раде на почетним локацијама – запослени радници под истим условима као у постојећем уговору о раду, да је у извршењу овог уговора генерални директор туженог послодавца донео решење број 4310 од 07.03.2006. године о преузимању запослених у случају промене послодавца који су одређени запослени које је DUFRY INTERNATIONAL AG као послодавац следбеник преузима, да се међу запосленима налази тужиља , да је тужиља актом број 4470 од 09.03.2006. године дала сагласност за пренос уговора о раду на послодавца следбеника DUFRY INTERNATIONAL AG да јој се почев од 24.03.2006. године пренесу права и обавезе из радног односа на послодавца следбеника, да је тужиља са DUFRY doo закључила као запослена са послодавцем уговор број 2006/31 од 03.04.2006. године, да је чланом 1 овог уговора одређено да су се уговорне стране сагласиле да запослени заснује радни однос код послодавца са правима и обавезама према одредбама овог уговора, да је чланом 3 овог уговора одређено да ће запосленима ( овде тужиља ) радити на месту помоћника за продају што обухвата опис послова и радних задатака како је наведено у прилогу 1 овог уговора, да је чланом 5 овог уговора одређено да запослени заснива радни однос на неодређено време почев од 03.04.2006. године а одредбом члана 6 овог уговора да је запослени дужан да ступи на рад на дан који је наведен чланом 5 овог уговора.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, потписивање назначеног обавештења запосленом о преносу уговора о раду 07 број 4470/62 од 09.03.2006. године тужиља се је сагласила са преносом уговора о раду и стим у вези да јој престане радни однос код туженог и да она истовремено као запослена заснује радни однос на неодређено време код DUFRY INTERNATIONAL AG.( DUFRY doo) што је и остварено закључивањем уговора о раду број 2006/31 од 03.04.2006. године према чијој одредби члана 5 је тужиља као запослена код овог послодавца засновала радни однос на неодређено време од 03.04.2006. године.

Овде се ради о случају из одредбе члана 147 Закона о раду супротно наводима жалбе тужиље а не о случају из одредбе члана 147 овог Закона ( „Службени гласник РС“ број 24/05 ...). Ово са разлога што према одредби члана 147 Закона о раду у случају статусне промене односно промене послодавца у складу са Законом, послодавац следбеник преузима од послодавца претходника опште акте и све уговоре о раду који важе на дан промене послодавца.

Тачно је да у овој ситуацији није реч о статусној промени, али се ради о „промени послодавца“ што је у алтернативи други разлог за остваривање права запослених . У том значењу и исказ из ове норме који гласи:“у случају статусне промене односно промене послодавца“. То није промена послодавца на одређено време када би важило правило из члана 174 Закона о раду већ промена послодавца престанком радног односа код послодавца претходника и заснивањем радног односа код послодавца следбеника – овде DUFRY INTERNATIONAL AG(.DUFRY doo). Тужиља се и са тим преносном уговора о раду сагласила а у садржају тог обавештења је јасно и прецизно назначено да се тужиљи преносе права и обавезе из радног односа и да ће убудуће права и обавезе из радног односа она као запослена остваривати код послодавца следбеника тада фирме DUFRY INTERNATIONAL AG.

При томе је без значаја навод жалбе да не постоји могућност да се закуп простора проведе под промену статуса привредног друштва. Овде се како је већ образложено и не ради о статусној промени већ о промени послодавца, а та промена је такође посебан основ за пренос уговора о раду и за остваривање права и обавеза запослених у случају промене послодавца о чему се овде ради.

Код изложеног без значаја је и навод жалбе да код туженог није дошло до статусне промене већ до закључивања уговора о закупу. Претходно је образложено због чега ово није случај упућивања запосленог код другог послодавца. Није јер у овом другом случају запослени се упућује на одређени временски период а овде се о томе не ради већ о преносу уговора и заснивању радног односа код новог послодавца – послодавца следбеника на и неодређено време.

Код изложеног без значаја је и навод жалбе да тужиља није упозната са садржином решења број 4310 од 07.03.2006. године. Ово зато што је тужиља својеручно дала сагласност на пренос назначеног уговора како је то претходно образложено.

Навод жалбе да је тужиља својим потписом на обавештењу директора 09.03.2006 године дала сагласност за прелазак код другог послодавца за период до годину дана а не за цео период на који се односи уговор о закупу био би правно вредан не одговара чињеничном стању као ни њена тврдња да тужиља у извршењу назначене сагласности није закључила уговор о раду на неодређено време. На то упућује и садржај обавештења запосленог о преносу уговора о раду где се уопште не наводи орочење времена на који ће тужиља бити на раду код фирме DUFRY INTERNATIONAL AG. Супротно наводи се:“ да ваша будућа права и обавезе остварујете код послодавца следбеника фирме DUFRY INTERNATIONAL AG“.

Навод жалбе да првостепени суд није утврдио да ли је тужиљи код туженог престао радни однос занемарује оно што и сама жалба тврди да је тужиља закључила код фирме уговор о раду на неодређено време. То значи да по самом Закону тужиља није могла бити у два радна односа.

Код изложеног правилна је и негативна одлука по захтеву за реституцију.

Правилно је и решење садржано у ставу два изреке ожалбене пресуде јер се исто заснива на правилној примени одредбе члана 149 и 150 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 Закона о парничном поступку у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић