APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

1.09.2010.

Гж1 3085/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 3085/10
Дана: 01.09.2010. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници тужиоца АА кога заступа адвокат АБ против туженог Грађевинског предузећа "ББ" кога заступа адвокат БА ради уплате доприноса одлучујући о изјављеној жалби тужиоца против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П.1.бр.2482/07 од 26.11.2008 године донео је у седници већа одржаној дана 01.09.2010 године

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Четвртог општинског суда у Беогарду П.1.бр.2482/07 од 26.11.2008 године у ставу један и три њене изреке и предмет у том делу УПУЋУЈЕ Првом основном суду у Београду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Четвртог општинског суда у Београду П.1.бр.2482/07 од 26.11.2008 године у ставу један изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да му тужени обрачуна и уплати доприносе Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање Републичком фонду здравственог осигурања и Републичком фонду за незапослене за период од 01.09.2005 до 09.04.2006 године према важећој основици на дан уплате доприноса како би тужиоцу био признат радни стаж од стране надлежног ПИО фонда као неоснован, ставом два изреке утврђено је да је повучена тужба тужиоца у делу накнаде за неискоришћени годишњи одмор и регрес за годишњи одмор за 2005 и 2006 годину, док је ставом три изреке обавезан тужилац да туженом накнади трошкове поступка у износу од 36.500,00 динара у року од 8 дана од пријема пресуде под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један и три њене изреке тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

Жалба је основана.

Према разлозима ожалбене пресуде тужбени захтев тужиоца је неоснован обзиром да је о истом одлучено решењем Министарства финансија Републике Србије број 43-ККП-816МВД од 15.06.2006 године тако што је туженој наложено да уплати доприносе за све запослене за пензијско, инвалидско, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености.

По даљем налажењу првостепеног суда када би се прихватило супротно схватање тужилац би имао два основа: решење и пресуду на основу којих би му се уплатили доприноси што би довело до његовог неоснованог обогаћења.

Овакав закључак ожалбене пресуде за сада се не може прихватити јер се иста заснива на непотпуно утврђеном чињеничном стању, што је последица погрешне примене материјалног права.

Према до сада утврђеном чињеничном стању у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужилац био у радном односу код туженог у периоду од 01.09.2005 до 09.04.2006 године, као и да тужилац у овој парници потражује обавезивање туженог да тужиоцу уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, доприносе за здравствено осигурање и доприносе за осигурање за случај незапослености.

Међутим, у поступку доношења ожалбене пресуде чињенично стање је остало непотпуно утврђено што је последица погрешне примене материјалног права.

Наиме, првостепени суд негативну одлуку заснива на решењу Министарства финансија Пореске управе Филијале Београд број 43-ККП-816МВД од 15.06.2006 године којим је наложено овде туженом да изврши уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет запослених у износу и на рачун по моделу и позивом на број као и да обрачуна и уплати камату од 31.10.2005 године до дана уплате наложене обавезе, доприноса за здравствено осигурање на терет запослених у вредности на рачун по моделу са позивом на број и да уплати камату од 31.10.2005 године, доприноса за осигурање за случај незапослености на терет запослених, доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодавца, доприноса за здравствено осигурање на терет послодавца и доприноса за осигурање за случај незапослености све у вредности на рачун по моделу и са каматом као у његовом садржају.

Међутим у поступку доношења ожалбене пресуде чињенично стање је због погрешне примене материјалног права остало непотпуно утврђено. Ово зато што се став из ожалбене пресуде се не може прихватити из разлога што назначено решење нема карактер подобне извршне исправе у односу на тужиоца као повериоца. Томе у прилог то што се из његовог садржаја може утврдити да се исто односи на тужиоца као и на потраживање из ове парнице. Ради тога било је нужно разјаснити околности: да ли је ово решење извршено, да ли је тужиоцу извршена уплата назначене три врсте доприноса за период потраживања, јер од одговора на ова питања зависи основаност тужиочевог потраживања. То првостепени суд није учинио па је побијана пресуда морала бити укинута.

Укинуто је и решење садржано у ставу три изреке побијане пресуде, пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку употпунити чињенично стање тако што ће разјаснити претходно назначене околности и потом донети правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног а на основу одредбе члана 377 ЗПП одлучено је као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА СУДИЈА
Боривоје Живковић с.р.

ВМ