APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

24.09.2014.

Гж1 2983/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 2983/2014
Дана 24.09.2014. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа адвокат АБ, против тужене "Железнице Србије" АД Београд, Београд, улица Немањина број 6, ради накнаде штете, вредност предмета спора 1.760.000,00 динара, одлучујући о изјављеној жалби тужене против пресуде Првог основног суда у Београду 25П.бр. 56785/10 од 11.10.2013. године, исправљене решењем Првог основног суда у Београду 19П.бр.56785/10 од 04.03.2014. године и решењем 19П.бр.56785/10 од 07.07.2014. године, донео је у седници већа одржаној дана 24.09.2014. године

П Р Е С У Д У

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 25П.бр. 56785/10 од 11.10.2013. године исправљена решењима Првог основног суда у Београду и то: решењем 19П.бр. 56785/10 од 04.03.2014. године и решењем 19П.бр. 56785/10 од 07.07.2014. године у ставу два изреке а жалба тужене у том делу ОДБИЈА као неоснована.

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 25П.бр. 56785/10 од 11.10.2013. године исправљена решењима Првог основног суда у Београду и то решењем 19П.бр. 56785/10 од 04.03.2014. године и решењем 19П.бр. 56785/10 од 07.07.2014. године у ставу један и четири њене изреке и предмет у том делу УПУЋУЈЕ истом суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 25П.бр. 56785/10 од 11.10.2013. године у ставу један изреке делимично је усвојен прецизирани тужбени захтев тужиоца као основан па је обавезан тужени да тужииоцу исплати на име накнаде материјалне штете укупан износ од 549.002,00 динара са законском затезном каматом и то:

-на име изгубљених прихода у производњи јагода 270.000,00 динара;
-на име изгубљених прихода у производњи кукуруза износ од 154.440,00 динара;
-на име изгуљених прихода сена 118.080,00 динара;
-на име трошкова такси превоза по рачуну број 28 износ од 2.560,00 динара;
-на име трошкова такси превоза по рачуну 525 у износу од 200,00 динара;
-на име трошкова горива по рачуну 876568 износ од 1.000 динара;
-на име трошкова по рачуну 32823 износ 720,00 динара;
-на име трошкова горива по рачуну 152373 износ од 1.000,00 динара;
-на име трошкова горива по рачуну 679491 износ од 1.000,00 динара,

све са законском затезном каматом на овај износ почев од 11.10.2013. године па до исплате у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка ове пресуде под претњом принудног извршења,

ставом два изреке усвојен је прецизирани тужбени захтев тужиоца као основан па је обавезан тужени да тужиоцу накнади нематеријалну штету у укупном износу од од 1.200.000,00 динара и то исплатом накнаде нематеријалне штете у следећим износима:

-на име претрпљених душевних болова због умањења ... живтоне активности износ од 500.000,00 динара;
-на име претрпљених физичких болова износ од 400.000,00 динара:
-на име претрпљеног страха износ од 300.000,00 динара,

све са законском затезном каматом на овај износ почев од 11.10.2013. године па до исплате у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом принудног извршења,

ставом три изреке одбијен је прецизирани тужбени захтев тужиоца у делу прецизираног тужбеног захтева којим је тражио да суд обавеже тужену да му исплати преко досуђебног у ставу један изреке на име накнаде материјалне штете и то на име накнаде трошкова обављених куповина по рачунима 1/03 износ од 3.492,00 динара, те по рачуну 10/03 – 4.200,00 динара и по рачуну број 11/03 износ од 4.280,00 динаа, што укупно чини износ од 11.972,00 динара, све са законском затезном каматом на ове износе од дана 11.10.2013. године па до исплате као неоснован,

док је ставом четири изреке обавезана тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 692.500,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка ове пресуде под претњом принудног извршења.

Правноснажним решењем Првог основног суда у Београду 19П.бр. 56785/10 од 04.03.2014. године исправљена је ова пресуда у уводу и у изреци пресуде став један, тако да уместо “АА1” треба да стоји “АА”, док је ставом два изреке утврђено да у осталом делу ова пресуда остаје неизмењена.

Правноснажним решењем истог суда 19П.бр. 56785/10 од 07.07.2014. године исправљена је ова пресуда у изреци исте у ставу два, ред други тако да иза речи “тужиоцу АА1” треба да стоји “тужиоцу АА”, у ставу три изреке ред први тако да иза речи “тужиоца АА1” треба да стоји “тужиоца АА”, у ставу четири изреке ред други тако да иза речи “тужиоцу АА1” треба да стоји “тужиоцу АА”, док је ставом два изреке утврђено да у осталом делу пресуда остаје неизмењена.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један, два и четири њене изреки тужена је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост ове пресуде у побијаном делу њене изреке у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП (“Службени гласник РС”, бр.125/04, 111/09) у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП (“Службеник гласник РС”, бр.72/2011), Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је делимично основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде у потврђујућем делу њене изреке нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, нити других битних повреда одредаба парничног поступка на које жалба туженог неосновано указује.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде у потврђујућем делу њене изреке следи: да је тужилац у радном односу код тужене на пословима кондуктера, да је дана 21.02.2003. године радио на пословима кондуктерима у возу 6064 који саобраћа на релацији Умчари – Нова Пазова, када је око 17,00 часова у Малом Пожаревцу на железничкој станици СО Сопот дошло до налетања “Брзог воза” број 871 који се кретао из правца Београда према Зајечару на воз “Беовоз” број 6064 који је стајао на колосеку у IV код електричног стуба број 12 и чекао пропуштање назначеног воза, да је тужилац том приликом претрпео повреду у виду нагњечења левог рамена, нагњечења леве подколенице са огуљотином и истегнућа мишића врата, да су у медицинском смислу контузија (нагњечење) левог рамена са уганућем зглоба кључњаче са лопатицом, истегнућа мишића врата, угануће десног скочног зглоба, нагњечење леве подколенице са огуљотином и контузија крсне кости квалификују појединачно и у целини као лаке телесне повреде, да је тужилац због ових повреда трпео физичке болове јаког интезитета један дан непосредно после повреде за време транспорта до Београда при дијагностичкој процедури и при прегледима неурохирурга ортопеда општег хирурга, да су физички болови били средњег интезитета и трајали 5 дана, да је тужилац трпео болове слабијег интезитета 15 дана за време ношења гипса при ходању и превијању и током физикалне терапије, да није дошло до естетске наружености али да је дошло до умањења животне активности у проценту 3%, те да је стим у вези незатно смањена могућност спортскорекреативне активности подизање и ношење терета и да се региструје функционални дефицит, да је у време удеса тужилац доживео примарни страх јаког интезитета као официјелни одговор на непосредну опаснот, да је тај страх био реалан, а опасност извесна, да је примарни страх јаког интезитета трајао 1-3 минута, да потом следи секундарни страх јаког интезитета као психичка реакција на предстојећу неповољну ситуацију након критичног догађаја, клиничког испитивања те секундарни страх јаког интезитета који је трајао 24 сада, а уследио је потом секундарни страх слабог интезитет и средњег интезитета, да је током конзулативног лечења рехабилитационог третмана а слабијег интезитета је трајао 8 месеци, да је интезитет страха у почетку био висок али да се смањио и временом прерастао у пострауматски стресни поремећај који представља одлучну реакцију на стресни догађај изузетно угрожавајућег карактера који изазива велику патњу, те да је дошло до умањења животне активности 15%, да је због депресивне анхедоније синдрома ометања преживљеног понашања избегавања стресних последица а у психодинамици пострауматског стресног поремећаја дошло до умањења животне способности и умањења свакоднених активности радости живота, а услед снижења позитивних капацитета личности за сваку радну или рекреативну активност где је потребан већи напор воља која је код њега ослабљена, те да су у конзилијарном налазу и мишљењу вештаци ВВ и ВВ1 утврдили да је код тужиоца умањена животна активност укупно 17%,

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку у потврђујем делу изреке ожалбене пресуде разлоге које је битно прихватио и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Правилно првостепени суд закључује да постоји основ грађанско-правне одговорности тужене за штету коју је претрпео тужилац применом правила из одредбе члана 174 став 1 Закона о облигационим односима. Тужена је организатор опасне делатности, а до штете је дошло приликом налетања брзог воза на воз број 6064 где је тужилац вршио послове кондуктера као запослени у радном односу код тужене. Ради тога, пошто тужена није оборила ову претпоставку постоји њена обавеза да тужиоцу накнади штету.

Правилна је одлука садржана у ставу два изреке ожалбене пресуде јер се иста заснива на правилној примени члана 200 ЗОО. Досуђени износ супротно наводима жалбе не богодију тежњама које би неспојиве са њеном сврхом, већ одговарају циљу коме та накнада служи да буду садисфакција.

Правилна је и одлука о камати у овом делу јер се иста заснива на правилној примени одредби члана 186, 277 и 324 став 1 ЗОО.

Навод жалбе да ако се има у виду налаз вештака неуропсихијатријске струке, да је тужени на тај налаз имао примедбе, да се вештак позива на налаз неуропсихијатра од 09.11.2004. године, када тужилац више није радио код туженог и на налаз психолога из 2003. године, а да тих доказа нема у предмету правно су без значаја. Ово са разлога што је вештак ВВ1 свој налаз и мишљење дао на основу медицинске документације коју је именовао у свом Налазу и мишљењу. У том значењу и навод из Налаза и мишљења који је достављен првостепеном суду од 18.01.2005. године, где се наводи:”Медицинска документација Института за ментално здравље обрада од стране клиничког психолога исте установе и током 2003. године, те лечење од стране неуропсихијатра током 2003. и 2004. године”. При томе је правно ирелеванто што је тужилац имао назначене налазе у време када више није био у радном односу код тужене. Поред тога, тужена је имала могућност да предложи доказ вештачењем од стране комисије вештака или да се прибаве назначене исправе али она то није учинила. Супротно предложила је да се одреди ново вештачење, такође преко вештака неуропсихијатра. Тај предлог тужене није био одговарајући јер би у том случају, да је исти прихваћен, постојала два налаза вештака појединаца.

Навод жалбе да је тужени истицао да тужилац нема право на физичке болове имајући у виду да се ради о лакој телесној повреди, занемарује разгреничење између врсте повреде и њених последица, а на шта је указао вештак медицинске струке специјалиста ортопедије, хирургије и трауматологије др ВВ2.

Међутим, ожалбена пресуда је морала бити укинута у погледу одлуке садржане у ставу један њене изреке.

Наиме, првостепени суд у овом делу наводи да је тужени у обавези да тужиоцу накнади трошкове које је имао током лечења – трошове превоза, о чему је доставио рачуне такси превоза и рачуне за купљено гориво, као накнаду трошкова свом комшији који га је превозио до лекара. Поред тога, тужилац је могао остварити приход од пољопривредне делатности, а није због последица назначене повреде, па му је накнада материјалне штете досуђена и из тога основа.

Овај закључак ожалбене пресуде у делу у коме је иста укинута се за сада не може прихватити. Наиме, у поступку доношења ожалбене пресуде није разјашњено да ли је природа повреде тужиоца била таква да он није могао да користи превоз и да му је у тој намени био потребан такси превоз. Ради тога, остало је чињенично стање непотпуно утврђено на околност досуђених трошкова такси превоза односно трошкова горива.

Исто тако, према налазу и мишљењу вештака ВВ3 – сталног судског вештака у односу на област пољопривреда, утврђено је да је у време повређивања тужилац живео у заједничком домаћинству са супругом (oстало је неразјашњено да ли је способна за пољопривредне радове)и да су његова мајка, син и ћерка могли да му помажу, а да је отац био радно неспособан због болести и старости, те када су деца ишла у школу узимани су радници у најам у зависности од врсте посла. Међутим, у садржају налаза и мишљења назначеног вештака то није вредновано, па се за сада не може утврдити да ли је губитак у производњи јагода, кукуруза и сена последица искључивао доприноса тужиоца који је изостао због назначене повреде или се о томе не ради. Било је нужно разјаснити који је приход тужилац остваривао по овим основима ранијих година, а који је приход остварио по основу производње јагода, кукуруза и сена у години која гравитира повређивању и да ли је то искључиво последица повреде тужиоца и његове неспособности за рад. Ово посебно и код чињенице да се и у овом налазу наводи да је тужилац узимао у најам раднике када су му деца ишла у школу, што значи да је то била стална карактеристика у производњи назначених производа када су тужиочева деца ишла у школу и да за време док нису ишла у школу она су учествовала у производњи. У присуству ових разлога чињенично стање је остало непотпуно утврђено, па се за сада не може испитати ожалбена пресуда ни са становишта навода жалбе на околност шта је тужилац изгубио од прихода на њиви и воћњаку наведених површина за време боловања односно који су то радови који се изводе у том периоду за које је плаћена најамнина радника и по којој цени, те да његова деца нису била запослена, такође и да тужилац није био регистрован за обављање пољопривредне делатности.

Такође није разјашњена ни околност да ли је његова супруга због болести била радно способна да обавља делатност у назначеној производњи.

У присуству ових разлога ожалбена пресуда је укинута у делу одлуке која је садржана у ставу један њене изреке, па и у погледу одлуке о камати која као споредна тражена, дели судбину главног тражења.

Укинуто је и решење о накнади трошкова парничног поступка садржано у ставу четири изреке побијане пресуде, потшо одлука у том делу зависи од кончаног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку употпунити чињенчно стање на све претходно назначене околности, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање, донеће правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 и 377 ЗПП у вези члана 506 став 1 новог ЗПП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић