APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

2.02.2011.

ГЖ1 2966/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ГЖ I број 2966/10
Дана 2.2.2011.године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог "ББ", чији је пуномоћник БА, адвокат, ради поништаја решења, реинтеграције и исплате, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Првог општинског суда у Београду П1 број 210/05 од 9.10.2008.године, у седници већа одржаној дана 2.2.2011.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П1 број 210/05 од 9.10.2008.године у ставовима првом, другом и петом изреке и предмет у том делу враћа Првом основном суду у Београду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П1 број 210/05 од 9.10.2008.године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и поништено као незаконито решење туженог број 242 од 23.2.2005.године. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиљи за период фебруар 2005.године – фебруар 2008.године плати неисплаћену зараду са припадајућом законском затезном каматом на појединачне месечне износе као у ставу другом изреке ожалбене пресуде, док је тужба тужиље у делу којим је тражила да се обавеже тужени да јој уплати припадајуће доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 24.2.2005.године до враћања на рад одбачена. Ставом четвртим изреке утврђено је да је тужба тужиље у делу тужбеног захтева којим је тражила да се обавеже тужени да јој на име неисплаћеног регреса за годишњи одмор за 2005., 2006. и 2007.годину исплати укупан износ од 35.922,20 динара са припадајућом законском затезном каматом повучена. Ставом петим изреке обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка плати износ од 128.000,00 динара, све у року од 8 дана.

Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утрђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права у односу на став први, други и пети изреке ожалбене пресуде.

Тужиља је одговорила на жалбу туженог.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у побијаном делу у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужене основана.

Из чињеничног утврђења у првостепеном поступку следи: да је тужиљи, запосленој на пословима продавца шесте групе у киоску I, у улици Булевар краља Александра 488а, решењем генералног директора туженог број 242 од 23.2.2005.године престао радни однос услед технолошких, економских и организационих промена дана 23.2.2005.године. Наведено уз образложење да није било могућности да тужиља буде распоређена на друге послове, да јој се обезбеди рад код другог послодавца, преквалификација, доквалификација, рад са скраћеним радним временом, применом одредбе члана 101 став 1 тачка 8 и члана 117 став 1 тачка 2 Закона о раду („Службени гласник РС“ број 70/01). Тужиља је иначе имала завршену гимназију, дакле IV степен стручне спреме а из Правилника о систематизацији послова код туженог број 1443 од 3.9.2004.године првостепени суд је утврдио да је тужиља испуњавала услове на пословима продавца од прве до пете групе. Међутим, првостепени суд је расписао конкурс у листу „Политика“ дана __.2005.године за послове за које је тужиља испуњавала тражене услове (средња стручна спрема, неопходно радно искуство у трговини и године старости од 25 до 50) и у радни однос у периоду од 23.2.2005.године до 23.5.2005.године примио 89 запослених истог степена стручне сперме као тужиља. У сектору малопродаје туженог за радно место продавца VI групе било је предвиђено 30 извршилаца. Међу парничним странкама је неспорно да тужиља није примала зараду у периоду од фебруара месеца 2005.године до фебруара 2008.године. Првостепени суд је износе утврдио у складу са извештајем финансијске службе туженог достављене уз поднесак од 25.2.2008.године, што тужени и није оспорио.

Имајући у виду утврђено чињенично стање првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиље основан, јер тужени није извршио бодовање свих радника распоређених на пословима на којим је радила тужиља према критеријумима, на шта је био обавезан према члану 9, 10, 11 и 12 општег колективног уговора, а такође тужиљи пре отказивања уговора о раду није понудио обављање других послова , у смислу одредбе члана 101 став 3 Закона о раду.

Овакав чињенично правни закључак првостепеног суда се за сада не може прихватити као правилан.

Наиме, основано се наводима из жалбе туженог указује да је ожалбена пресуда у побијаном делу захваћена битним повредама одредаба парничног поступка прописаних одредбом члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП, будући да су у ожалбеној пресуди изостали разлози о одлучним чињеницама, због чега је чињенично стање непотпуно утврђено. Наиме, тачно је да је тужени у обавези да примени критеријуме приликом одређивања који ће запослени бити проглашен технолошким вишком на истом радном месту на коме је дошло до смањења броја извршилаца. Међутим, одредбом члана 114 Закона о раду прописано је да послодавац који има у радном односу на неодређено време више од 50 запослених, а намерава да откаже уговор о раду за више од 10% од укупног броја запослених услед технолошких, економских или организационих промена дужан је да донесе програм решавања вишка запослених. У конкретном случају отказан је уговор о раду за мање од 10% од укупног броја запослених, а што се основано указује и наводима жалбе који су истицани и у првостепеном поступку. Поред тога у списима постоји образложена оцена непосредног руководиоца о извршавању послова радног места у допису директора малопродаје од 16.2.2005.године, у коме је наведено да тужиљу треба прогласити за технолошки вишак због одсуства сарадње и коректности у комуникацији са надређенима и осталим запосленима, незадовољавајућим резултатима рада. Овај допис првостепени суд је пропустио да цени због чега је и нејасан закључак првостепеног суда да се не може закључити због чега је баш тужиља оглашена за технолошки вишак. Неспорно је да је тужени расписао конкурс за радно место продавца I – V групе, да су за то радно место прописани следећи услови: IV степен стручне спреме или КВ продавац, трећи степен стручности, трговачка школа, да су то услови прописани за радно место продавца VI групе које послове је обављала и тужиља. Такође је неспорно, а произлази из стања у списима да је тужиља у међувремену радила и послове продавца I групе. Међутим, лица која су примљена у радни однос примљена су на одређено време, у ком делу је непотпуно утврђено чињенично стање. Ово зато што је остало неразјашњено да ли је некоме од тих извршилаца радни однос преображен у радни однос на неодређено време и из којих разлога. Било је нужно разјаснити да ли се ради о трајном или привременом повећаном обиму посла као разлогу за заснивање радног односа на одређено време, и у чему се састоји потреба посла, те када је настала.

Зато ће првостепени суд у поновном поступку отклонити учињену битну повреду одредаба парничног поступка и употпунити чињенично стање разјашњавањем околности да ли је некоме од примљених лица у радни однос, на одређено време радни однос прерастао у радни однос на неодређено време, уколико јесте, из којих разлога, у чему се састојала потреба посла за заснивање радног односа када је исти настављен да ли је и за која радна места тужиља испуњавала услове, односно да ли су тражени исти услови за радна места продавац I–V групе и продавац VI групе, позваће тужиљу да се изјасни на допис директора са становишта резултата рада њених и других извршилаца, па ће на бази потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања донети нову на закону засновану одлуку и за исту дати довољне, јасне и непротивречне разлоге о одлучним чињеницама.

Како је укинута првостепена пресуда у делу за поништај решења, иста је морала бити укинута и у погледу реинтеграције и накнаде зараде, као последице истих.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је применом одредби чланова 376, 377 ЗПП одлучио као у изреци, укидајући и одлуку о трошковима поступка садржану у ставу петом изреке, будући да иста зависи од коначног исхода спора.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић