APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

17.09.2014.

Гж1 2827/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 2827/2014
Дана 17.09.2014.године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужилаца: АА1, АА2, АА3, АА4, чији је заједнички пуномоћник адвокат АБ, АА5, АА6 и АА7, против туженог "ББ", ради поништаја решења и враћања на рад, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Првог основног суда у Београду 9 П1-11256/10 од 04.10.2011. године, исправљене решењем о исправци Првог основног суда у Београду 10 П1 бр.11256/10 од 16.05.2014. године, донео је у седници већа одржаној дана 17.09.2014. године

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 9 П1-11256/10 од 04.10.2011. године, исправљена решењем о исправци истог суда 10 П1 бр.11256/2010 од 16.05.2014. године у ставу један, делу става два, ставу три, четири, пет и шест изреке и ОДБИЈАЈУ тужбени захтеви тужилаца да се пониште као незаконита решења туженог и то:

-по захтеву тужиље АА5 да се поништи решење број 3675 од 05.11.2004. године којим је овој тужиљи преостао радни однос;

-по захтеву тужиље АА1 да се поништи решење број 3671 од 05.11.2004. године којим је овој тужиљи престао радни однос;

-по захтеву тужиоца АА2 да се поништи решење број 3668 од 05.11.2004. године којим је овом тужиоцу престао радни однос;

-по захтеву тужиље АА3 да се поништи решење број 3672 од 05.11.2004. године којим је овој тужиљи престао радни однос;

-по захтеву тужиоца АА6 да се поништи решење број 3669 од 05.11.2004. године којим је овом тужиоцу престао радни однос;

-по захтеву тужиоца АА4 да се поништи решење број 3667 од 05.11.2004. године којим је овом тужиоцу престао радни однос;

-по захтеву тужиље АА7 да се поништи решење број 3670 од 05.11.2004. године којим је овој тужиљи престао радни однос и да се обавеже тужени да тужиоце врати на рад и да тужиоцима АА1, АА2, СњАА3 и АА4 накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 271.250,00 динара, тужиљи АА5 да накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 96.250,00 динара, тужиоцу АА6 да накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 96.250,00 динара и да тужиљи АА7 да накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 78.750,00 динара.

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 9 П1-11256/10 од 04.10.2011. године, исправљена решењем о исправци Првог основног суда у Београду 10 П1 бр.11256/2010 од 16.05.2014. године у делу става два изреке који се односи на обавезу туженог да тужиоце распореди на радна места и у том делу ОДБАЦУЈЕ тужба тужилаца да се обавеже тужени да тужиоце распореди на радна места која одговарају њиховој стручној спреми, знању и способностима.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 9 П1-11256/10 од 04.10.2011. године, усвојен је тужбени захтев тужилаца па су поништен као незаконита решења туженог назначена по броју, датуму и тужиоцу као у његовом садржају, ставом два изреке обавезан је тужени да тужиоце врати на рад и да их распореди на радна места која одговарају њиховој стручној спреми, знању и способностима и то у рокук од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, ставом три изреке обавезан је тужени да тужиоцима АА1, АА2, АА3 и АА4 накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 271.250,00 динара и то у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде, ставом четири изреке обавезан је тужени да тужиљи АА5 накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 96.250,00 динара и то у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде, ством пет изреке обавезан је тужени да тужиоцу АА6 накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 96.250,00 динара и то у року од 8 дана од дана пријема преписа пресуде, ставом шест изреке обавезан је тужени да тужиљи АА7 накнади трошкове парничног поступка и то у укупном износу од 78.750,00 динара и то у року од 8 дана од дана преписа пресуде.

Правноснажним решењем о исправци Првог основног суда у Београду 10 П1 бр.11256/2010 од 16.05.2014. године у ставу један изреке исправљена је ова пресуда и то тако што у ставу један изреке пресуде, шеста алинеја одозго надоле иза речи тужиоцу уместо АА4А треба да стоји АА4 а у преосталом делу ова пресуда је остала неизмењена.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП ("Службени гласник РС" бр.125/04 и 111/09),а у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП (“Службени гласник РС” бр.72/2011), Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи да су тужиоци били у радном односу код туженог, да је тужиоцима престао радни однос код туженог и то тужиљи АА5 на основу решења број 3675 од 05.11.2004. године, тужиљи АА1 на основу решења број 3671 од 05.11.2004. године, тужиоцу АА2 на основу решења број 3668 од 05.11.2004. године, тужиљи АА3 на основу решења број 3672 од 05.11.2004. године, тужиоцу АА6 на основу решења број 3679 од 05.11.2004. године, тужиљи АА4 на основу решења број 3667 од 05.11.2004. године, тужиљи АА7 на основу решења број 3670 од 05.11.2004. године, да према одлуци о унутрашњој организацији туженог број 1024 од 09.09.2003. године организациону структуру туженог чине радне јединице "ББ1", "ББ2", "ББ3", "ББ4", и да је тужени основао ново предузеће "ББ5", да је код туженог на дан 04.11.2004. године у радном односу било 232 запослена у радном односу на неодређено време да је 9 запослених вишак, да је у образложењу назначених решења о престанку радног односа утврђено да тужиоцима престаје радни однос са 05.11.2004. године услед технолошких, економских и организационих промена у предузећу услед којих је престала потреба за обављањем посла на којем запослени ради и немогућности послодавца да запосленом обезбеди обављање других послова и да ће запосленима бити исплаћена отпремнина у износу као у садржају ових решења, да је у образложењу ових решења наведено да су од 12.07.2004. године сви послови радних јединица "ББ1", “ББ2” “ББ3”, “ББ4” осим РЈ "ББ6" пренети да се обављају у другом правном лицу "ББ5" и да је свим запосленима из наведених радних јединица понуђено закључење уговора о раду са истим пословима који су до тада обављали а да запослени нису прихватили закључење новог уговора са "ББ7", те су зато остали са радом у "ББ" а да у "ББ" према важећем правилнику о организацији послова не постоје радна места на којима би могли бити распоређени а који су они до тада обављали, да је тужени тужиоцима понудио да пређу у основано предузеће да обављавају исте послове и то у "ББ5", те да приликом оснивања предузећа "ББ5" тужени није донео нову систематизацију и организацију радних места.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је погрешно применио материјално право у погледу одлуке о преиначеном делу изреке ожалбене пресуде због чега је побијана пресуда у том делу преиначена и одлучено као у изреци ове пресуде.

Према одредби члана 101 став 1 тачка 8 Закона о раду(„Сл.гласник РС“ 70/01) послодавац може запосленом да откаже уговор о раду и због потребе послодавца – ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла и дође до смањења обима посла.

Поштујући ову правну норму у ситуацији када су послови који су тужиоци обављали у назначеним организационим јединицама прешли у Пословни клуб “Борба” и тужиоци одбили да пређу у то правно лице створен је основ за престанак потребе за радом тужилаца код туженог независно од чињенице што тужени послодавац није донео нову систематизацију и организацију радних места. Преласком послова који су тужиоци обављали у "ББ5" дошло је до стварног престанка потребе за радом запослених због организационих промена а тада и нема потребе за доношењем општег акта о организацији и систематизацији. Нема јер су правно као последица организационих промена ти послови прешли у друго правно лице као садржај његове делатности пошто се тужена страна са том делатношћу више не бави.

Погрешан је зато став из побијане пресуде да су тужиоци са својом квалификацијом и знањем могли бити распоређени на друге послове (АА2 на послове продавца у "ББ3", АА4 је радио као магационер, АА5 била је руководилац Сектора за правне, кадровске и опште послове "ББ", АА6 је био директор "ББ3", а анексом број 2 је распоређен на послове самостални правни референт, АА7, АА1 и АА3 су биле запослене на пословима новинара у листу "ББ"). Ово са разлога што првостепени суд не наводи да су постојали слободни послови на које су тужиоци могли бити распоређени, а то нису учинили ни тужиоци на којима је био терет тврдње и доказа на ову околност. То што се тужени није по налогу суда изјаснио на ову околност је без значаја јер није на њему да доказује негативне чињенице а у образложењу побијаних решења је наведено да таква могућност није постојала. Ради тога став из ожалбене пресуде да су тужиоци могли да наставе рад заснива се на погрешној примени права и правила о терету тврдње и доказа.

Позивање ожалбене пресуде на одредбу члана 76 став 1 тачка 8 колект ивног уговора туженог је зато без правно без значаја као и разлог да тужени као послодавац тужиоцима није покушао да омогући да обављају неке друге послове нити је покушао да их оспособи за рад на другим пословима. Тужени у овој ситуацији то није био у обавези. Ово и са разлога, што се овде у суштини радило о статусној промени када је назначено предузеће "ББ5" као послодавац следбеник требао и био у обавези да преузме запослене, овде тужиоце. То није остварено само зато што су тужиоци то одбили.

Погрешан је став из побијане пресуде да тужени није спровео комплетан програм решавања вишка запослених јер није прецизирао критеријуме.Овде су критеријуми ирелевантни пошто су послови које су тужиоци обављали пренети у друго правно лице што је и чињенично утврђење из побијане пресуде.До примене критеријума долази само код смањења броја извршилаца на одређеним пословима

Даљи навод побијане пресуде да тужени није доставио доказ да је да је престао обављати своју делатност је правно без значаја у ситуацији када и сам првостепени суд утврђује да су назначени послови који су тужиоци обављали у радним јединицама прешли у "ББ5". У том значењу је и исказ из ожалбене пресуде који гласи :” из утврђеног чињеничног стања такође произилази да су код туженог до 12.07.2004. године пословале и радне једнице и да су послови радних јединица осим радне једнице “ББ1” прешли да се обављавају у другом правном лицу - "ББ5", да је тужиоцима понуђено да буду упућени на рад код другог послодавца и то у предузеће "ББ5" и да су тужиоци ту понуду одбили а из разлога што су имали сазнања да зависно предузеће "ББ5" лоше послује, да је жиро рачун овог предузећа у блокади и да нема имовину и да је у потпности зависно предузеће у односу на “ББ”.

Разлог квалитета пословања "ББ5" и да је реч о зависном предузећу није са становишта примене права она важна чињеница која би определила други правни закључак. Због тога је побијана пресуда заснована на погрешној примени материјалног права, па је иста преиначена и тужбени захтеви тужилаца у преиначеном делу одлуке одбијени као неосновани. Ово са разлога што су спорна решења са целине изнетих разлога правилна и на закону заснована а неоснован је захтев тужилаца и за враћање на рад.

Навод из побијане пресуде да приликом оснивања предузећа "ББ5" тужени није донео нову систематизацију и организацију радних места је без значаја када је донета одлука да се укину назначене радне јединице а да њихови послови пређу у предузеће "ББ53" што је и остварено.

Преиначено је и решење о накнади трошкова парничног поступка и одбијен захтев тужилаца у том делу јер тужиоци нису успели у спору применом правила из одредбе чланова 149 и 150 ЗПП.

Међутим, ожалбена пресуда је морала бити укинута у погледу одлуке садржане у делу става два изреке који се односи на распоред тужилаца и тужба у том делу је одбачена. Ово са разлога што је побијана пресуда у том делу захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 2 у вези члана 16 ЗПП а којој повреди одредаба парничног поступка суд води рачуна по службеној дужности на основу овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП. Ово са разлога што се распоређивање врши изменом услова рада анексом уговора о раду и по ранијем ЗОР односно у смислу одредбе члана 171 и 172 ЗОР (“Службени гласник РС” бр.24/05).

Са изложеног, а на основу одредбе члана 380 став 1 тачка 4 ЗПП у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић