APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

13.10.2010.

Гж1 2610/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 2610/10
Дана 13.10.2010. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Љиљане Митић Поповић, чланова већа, у парници АА, кога заступа адвокат АБ, против туженог "ББ", кога заступа адвокат БА, ради исплате додатка по основу минулог рада, вредност предмета спора 160.000,00 динара, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Првог општинског суда у Београду П. 6505/08 од 07.07.2009. године, донео је у седници већа одржаној дана 13.10.2010. године

П Р Е С У Д У

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П. 6505/08 од 07.07.2009. године у делу става један изреке који се односи на исплату зараде по основу времена проведеног на раду са каматом као и у погледу уплате доприноса и у том делу жалба туженог ОДБИЈА као неоснована.

УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П. 6505/08 од 07.07.2009. године у делу става један њене изреке који се односи на уплату пореза и ОДБАЦУЈЕ тужба тужиоца у делу тужбеног захтева да се обавеже тужени да тужиоцу уплати мање уплаћене порезе за период од 01.08.2005. године до 31.05.2007. године.

УКИДА СЕ решење садржано у ставу два изреке пресуде Првог општинског суда у Београду П. 6505/08 од 07.07.2009. године и предмет у том делу ВРАЋА Првом основном суду у Београду на поновни поступак.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П. 6505/08 од 07.07.2009. године у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца па је обавезан тужени да тужиоцу исплати део зараде који представља увећану зараду по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу за период од 01.08.2005. године па до 31.05.2007. године у вредности за период и са законском затезном каматом од датума до исплате као у његовом садржају као и да уплати порезе и доприносе из радног односа за пензијско и инвалидско осигурање филијала Стари град а у корист тужиоца као корисника осигурања за период од 01.08.2005. године до 31.05.2007. године, а све у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом принудног извршења. Ставом два изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати укупан износ 81.500,00 динара а у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом принудног извршења, док је ставом три изреке утврђено да је тужба тужиоца повучена у делу који се односи на потраживање од 01.04. до 31.07.2005. године.

Против ове пресуде у погледу одлуке садржане у ставу један и два њене изреке тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права са захтевом за накнаду трошкова поступка по жалби у износу од 6.000,00 динара за састав тужбе и по основу таксе за тужбу.

Тужилац је поднео одговор на жалбу са захтевом за накнаду трошкова поступка по жалби и то за одговор на жалбу у износу од 6.000,00 динара и на име судске таксе по ТТ.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372. ЗПП, Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

 жалба је делимично основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде у потврђујућем делу њене изреке нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1., 2., 5., 7. и 9. ЗПП, нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде у погледу одлуке садржане у потврђујућем делу њене изреке следи да је тужилац био у радном односу код туженог за период од 01.08.2005. године до 31.05.2007. године, да тужени тужиоцу за овај период није исплатио новчане износе по основу додатка за минули рад, за сваку годину проведену на раду, да вредност тих новчаних износа са датума доспелости је наведена као у садржају става један изреке побијане пресуде.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право у погледу одлуке садржане у потврђујућем делу њене изреке.

Наиме, према одредби члана 108. став 1. тачка 4. Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05 ступио на снагу 20.03.2005. године) запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду и то по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу 0,4% од основице.

Поштујући ову правну норму била је обавеза туженог послодавца да тужиљи за период потраживања исплати увећану зараду по основу минулог рада али он то није учинио.

Ради тога постоји његова обавеза да облигацију из овог основа испуни а на основу правила из одредбе члана 295. ЗОО.

Правилна је ожалбена пресуда и у погледу одлуке о камати јер се иста заснива на правилној примени одредбе члана 277. и 324. ЗОО.

Правилна је ожалбена пресуда у погледу одлуке о уплати доприноса за пензијско и инвалидско осигурање јер се иста заснива на правилној примени одредбе члана 295. и члана 2. и 3. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

Нема покриће навод жалбе да је побијана пресуда у овом делу захваћена битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361. став 1. и став 2. тачка 9. и тачка 12. ЗПП. Супротно наводима жалбе изрека пресуде је разумљива сагласна њеним разлозима између којих не постоји противречност а побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати.

Позивање жалбе на обрачунске листе чињенично је без значаја у правној ситуацији када је утврђено да тужиоцу није исплаћен додатак по основу минулог рада. Није довољно само приказати износ по основу минулог рада у обрачунској листи већ је нужно тај износ и исплатити а терет испуњења облигације из овог основа је на туженом послодавцу.

Код изложеног нема чињенично покриће ни даљи навод жалбе да би се у датој ситуацији радило о двострукој исплати дуга.

Навод жалбе да адвокат АБ у време подношења тужбе није био уписан у именик адвоката Адвокатске коморе и с тим у вези позивање на фотокопију дописа Адвокатске коморе број 1655/09 од 14.05.2009. године је правно без значаја јер недостатаци у погледу заступања могу се истицати само у погледу странке која је жалилац у парници а не и у погледу пуномоћника странке која је успела у спору – члан 361. став 2. тачка 9. ЗПП-ако се ови недостаци не односе на странку која је изјавила жалбу.

Међутим, ожалбена пресуда је морала бити укинута у делу става један изреке који се односи на одлуку у погледу уплате пореза и одбачена тужба тужиоца у односу на тај део тужбеног захтева, применом правила из одредбе члана 16. ЗПП. Ово са разлога што потраживање у том делу не спада у судску надлежност јер је наплата пореза у надлежности пореске управе јавних прихода применом правила из одредбе члана 64-66 и члана 77. Закона о пореском поступку и пореској администрацији – пореска управа врши принудну наплату пореза односно споредних пореских обавеза.

Укинуто је и решење о накнади трошкова парничног поступка јер је исто захваћено битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. у вези члана 388. ЗПП. На то се основано указује жалбом туженог када се тврди да пуномоћник тужилачке стране у одређеном периоду није био адвокат странке, а првостепени суд је тужиоцу досудио накнаду трошкова парничног поступка у износу од 71.500,00 динара иако је према трошковнику тужилац тражио накнаду трошкова парничног поступка у износу од 55.000,00 динара. Ради тога ово решење има недостатака због којих је морало бити укинуто .Ово зато што је у поступку његовог доношења учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл.149 и 150. у вези чл.361.став 1.ЗПП

Ради тога првостепени суд у овом делу није одлучивао ни о захтевима за накнаду трошкова поступка по жалби.

Зато ће првостепени суд у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка и донети правилно на закону засновано решење о накнади трошкова парничног поступка.

Са изложеног, а на основу одредбе члана 375. и члана 376. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић