APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

22.10.2014.

Гж1 2502/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 2502/14
Дана 08.08.2014. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Љиљане Митић Поповић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ адв., против тужене Републике Србије – Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Секретаријат у Београду, Одељење унутрашњих послова Нови Београд, коју заступа Републички јавни правобранилац из Београда, ул.Немањина бр.22-26, ради исплате, одлучујући о изјављеној жалби тужиоца на пресуду Првог основног суда у Београду П1 бр.732/11 од 31.03.2014. године, у седници већа одржаној дана 08.08.2014. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П1 бр.732/11 од 31.03.2014. године у делу става првог изреке који се односи на период од јула месеца 2006. до септембра 2006. године и у том делу жалба тужиоца се ОДБИЈА као неоснована.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П1 бр.732/11 од 31.03.2014. године у преосталом делу става првог изреке и став други, па се ОБАВЕЗУЈЕ тужена да тужиоцу АА на име ноћног рада, прековременог рада и рада за време државних и верских празника за период од 01.01.2003. до 01.07.2006. године исплати:

 за јануар месец 2003. године износ од 6.319,76 динара са законском затезном каматом почев од 01.02.2003. године, па до исплате,
 за фебруар месец 2003. године износ од 2.107,84 динара са законском затезном каматом почев од 01.03.2003. године, па до исплате,
 за март месец 2003. године износ од 5.218,35 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2003.године, па до исплате,
 април месец 2003. године износ од 2.998,80 динара са законском затезном каматом почев од 01.05.2003.године, па до исплате,
 за мај месец 2003. године износ од 4.654,16 динара са законском затезном каматом почев од 01.06.2003. године, па до исплате,
 за јун месец 2003. године износ од 6.531,84 динара са законском затезном каматом почев од 01.07.2003. године, па до исплате,
 за јул месец 2003. године износ од 5.443,20 динара са законском затезном каматом почев од 01.08.2003. године, па до исплате,
 за август месец 2003.године износ од 3.484,88 динара са законском затезном каматом почев од 01.09.2003. године, па до исплате,
 за септембар месец 2003. године износ од 6.727,70 динара са законском затезном каматом почев од 01.10.2003. године, па до исплате,
 за октобар месец 2003. године износ од 4.337,28 динара са законском затезном каматом почев од 01.11.2003. године, па до исплате,
 за новембар месец 2003. године износ од 7.444,96 динара са законском затезном каматом почев од 01.12.2003. године, па до исплате,
 за децембар месец 2003. године износ од 3.108,30 динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2004. године, па до исплате,
 за јануар месец 2004. године износ од 9.716,28 динара са законском затезном каматом почев од 01.02.2004. године, па до исплате,
 за фебруар месец 2004. године износ од 2.869,20 динара са законском затезном каматом почев од 01.03.2004. године, па до исплате,
 за март месец 2004. године износ од 7.685,12 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2004. године, па до исплате,
 за април месец 2004. године износ од 3.882,24 динара са законском затезном каматом почев почев о 01.05.2004. године, па до исплате,
 за мај месец 2004. године износ од 12.379,60 динара са законском затезном каматом почев од 01.06.2004. године, па до исплате,
 за јун месец 2004. године износ од 4.223,80 динара са законском затезном каматом почев од 01.07.2004. године, па до исплате,
 за јул месец 2004. износ од 1.943,36 динара са законском затезном каматом почев од 01.08.2004. године, па до исплате,
 за август месец 2004. године износ од 5.781,60 динара са законском затезном каматом почев од 01.09.2004. године, па до исплате,
 за септембар месец 2004. године износ од 8.446,36 динара са законском затезном каматом почев од 01.10.2004. године, па до исплате,
 за октобар месец 2004. године износ од 4.807,20 динара са законском затезном каматом почев од 01.11.2004. године, па до исплате,
 за децембар месец 2004. године износ од 2.395,оо динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2005.године, па до исплате,
 за јануар месец 2005. године износ од 4.806,80 динара са законском затезном каматом почев од 01.02.2005. године, па до исплате,
 за фебруар месец 2005. године износ од 7.692,16 динара са законском затезном каматом почев од 01.03.2005. године, па до исплате,
 за март месец 2005. године износ од 2.883,84 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2005. године, па до исплате,
 за април месец 2005. године износ од 6.167,40 динара са законском затезном каматом почев од 01.05.2005. године, па до исплате,
 за мај месец 2005. године износ од 12.911,82 динара са законском затезном каматом почев од 01.06.2005. године, па до исплате,
 за јун месец 2005. године износ од 2.405,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.07.2005. године, па до исплате,
 за јул месец 2005. године износ од 7.673,12 динара са законском затезном каматом почев од 01.08.2005. године, па до исплате,
 за август месец 2005. године износ од 10.687,56 динара са законском затезном каматом почев од 01.09.2005. године, па до исплате,
 за септембар месец 2005. године износ од 7.536,10 динара са законском затезном каматом почев од 01.10.2005. године, па до исплате,
 за октобар месец 2005. године износ од 8.632,26 динара са законском затезном каматом почев од 01.11.2005. године, па до исплате,
 за новембар месец 2005. године износ од 10.961,60 динара са законском затезном каматом почев од 01.12.2005. године, па до исплате,
 за децембар месец 2005. године износ од 3.839,16 динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2006. године, па до исплате,
 за јануар месец 2006. године износ од 9.142,35 динара са законском затезном каматом почев од 01.02.2006. године, па до исплате,
 за фебруар месец 2006. године износ од 2.353,28 динара са законском затезном каматом почев од 01.03.2006. године, па до исплате,
 за март месец 2006. године износ од 3.533,04 динара са законском затезном каматом почев од 01.04.2006. године, па до исплате,
 за април месец 2006. године износ од 6.682,20 динара са законском затезном каматом почев од 01.05.2006. године, па до исплате,
 за мај месец 2006. године износ од 12.967,20 динара са законском затезном каматом почев од 01.06.2006. године, па до исплате,
 за јун месец 2006. године износ од 5.268,48 динара са законском затезном каматом почев од 01.07.2006. године, па до исплате,
 за јул месец 2006. године износ од 9.420,96 динара са законском затезном каматом почев од 01.08.2006. године, па до исплате,
 за август месец 2006. године износ од 5.310,72 динара са законском затезном каматом почев од 01.09.2006. године, па до исплате,
 за септембар месец 2006. године износ од 9.441,04 динара са законском затезном каматом почев од 01.10.2006.године, па до исплате, као и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 106.000,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиоцу на име накнаде трошкова поступка по жалби исплати износ од 12.000,оо динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 бр.732/11 од 31.03.2014. године, ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име ноћног рада, прековременог рада и рада за време државних и верских празника за период од 01.01.2003. године до 01.10.2006. исплати са законском затезном каматом од дана доспелости па до коначне исплате појединачне месечне опредељене износе ближе одређене овим ставом изреке, док је ставом другим изреке одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка, као неоснован.

Против ове пресуде тужилац је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права са предлогом као у жалби.

Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде у границама овлашћења предвиђених одредбе чл.372 ЗПП (“Службени гласник РС”, бр.125/04, 111/09), у вези чл.506 ст.1 новог ЗПП (“Службени гласник РС”, бр.72/11), Апелациони суд у Београду је нашао:

 жалба тужиоца је делимично основана.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се жалбом указује на друге повреде поступка које би биле битне.

Према утврђеном чињеничном стању у поступку пред првостепеним судом произлази да је тужилац био запослен код тужене на радном месту полицајца у чину водника у Полицијској станици Одељењу унутрашњих послова Нови Београд. Тужилац је у периоду од 01.01.2003. до 01.10.2006. године остваривао прековремени рад, као и рад на дан државних и верских празника који су нерадни дани, а тужена му није исплаћивала припадајућу накнаду по наведеним основима, већ му је зарада исплаћивана само по редовном коефицијенту, јер није утврђен коефицијент за обрачун плате у износу од 30-50%, као номинално већи од других државних службеника, који нису имали ове нередовности. Решењем туженог бр.120-1189 од 06.05.2003. године тужиоцу је утврђен укупни коефицијент за обрачун плате 7.46, док је решењем туженог бр.120-2/2006 од 18.09.2006. године тужиоцу утврђен укупни коефицијент за обрачун плата 18,85 које решење се примењује почев од 01.07.2006. године. Утврђено је да је тужиоцу плата исплаћивана по наведеним решењима и у односу на утврђене коефицијенте, па је првостепени суд закључио да је тужбени захтев тужиоца неоснован и донео одлуку као у изреци ожалбене пресуде.

Међутим, првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање, у делу тужбеног захтева који је потврђен правилно применио материјално право, док је у преосталом делу погрешно примењено материјално право због чега је наведена пресуда преиначена, а тужбени захтев тужиоца за период од 01.01.2003. године до 01.07.2006. године усвојен.

Наиме, према одредбама Закона о унутрашњим пословима, на раднике Министарства унутрашњих послова примењивали су се и прописи о државној управи, радним односима, здравственом, пензијском и инвалидском осигурању и образовању, ако законом није било другачије одређено (одредба чл.37). Због посебних услова рада, тежине и природе задатака и послова, овлашћеним службеним лицима, о чему се управо и ради у конкретном случају, обезбеђивало се најмање 30% увећања средстава за плате у односу на средства која се обезбеђују за остале запослене у Министарству унутрашњих послова и другим министарствима, при чему се звање, напредовање плате и накнада овлашћених службених лица и радника на одређеним дужностима и другим питањима из радних односа уређивала прописом министра у складу са законом. Закон о унутрашњим пословима престао је да важи ступањем на снагу Закона о полицији и то 29.11.2005. године.

С обзиром на ово у наведеном спорном периоду примењивао се Закон о унутрашњим пословима и додаци на плату исплаћивани су између осталог у случају прековременог, ноћног рада и рада на дане државног и верских празника, осим ако тај рад није вреднован при утврђивању коефицијента. Из утврђеног чињеничног стања произлази да увећање коефицијента од 30% по основу посебних услова рада, тужиоцу није плаћен, и то за прековремени рад, рад ноћу и рад у дане државних и верских празника, па је одлука првостепеног суда за период од 01.01.2003. до 01.07.2006. године морала бити преиначена, а тужена обавезана на исплату износа означених као у изреци ожалбене пресуде за наведени период. Ово стога што увећање зараде по наведеним основима није посебно вредновано, у смислу чл.5 Закона о платама у државним органима и јавним службама, већ је увећана плата због услова рада која не обухвата и додатке на плату.

Међутим, у односу на део тужбеног захтева тужиоца који се односи на период од јула до септембра месеца 2006. године, првостепени суд је правилно закључио да тужиоцу не припадају наведени износи потраживања, имајући у виду да је тужена 18.09.2006. година донела тужиоцу решење којим је утврђен укупни коефицијент плате 18,85 те да је у истом наведено да ће се исплата плате по овом решењу вршити од 01.07.2006. године, због чега је у овом делу и жалба тужиоца одбијена.

У прилог овоме је и став који је заузет у одлуци Уставног суда Уж бр.4045/12 од 20.06.2013. године, а вредност новчаних износа није била спорна.

Одлука о трошковима такође је преиначена, те су тужиоцу досуђени трошкови у укупном износу од 106.000,00 динара, а који трошкови се односе на име састава тужбе 6.000,00 динара, на име састава 6 образложених поднесака по 6.000,00 динара, (што укупно износи 36.000,00 динара), на име 6 одржаних рочишта по 7.500,00 динара, (што укупно износи 45.000,00 динара), на име 2 неодржана рочишта по 4.500,00 динара, (што укупно износи 9.000,00 динара), као и на име вештачења 10.000,00 динара, све према важећој АТ, а с обзиром на вредност спора и у складу са одредбом чл.149 и 150 ЗПП.

Обавезана је тужена и да тужиоцу накнади трошкове поступка по жалби и то за писање жалбе у износу од 12.000,00 динара, а применом одредбе чл.161 ст.1 ЗПП.

Са изложеног, на основу одредбе чл.375, 380 тачка 4, 387 тачка 3 и чл.161 ст.1 ЗПП, све у вези чл.506 ст.1 новог ЗПП, одлучено је као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Бисерка Живановић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић