APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

8.06.2011.

Гж1 2398/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 2398/11
Дана 08.06.2011.године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против тужене Републике Србије – Министарство одбране, улица Бирчанинова бр.5, коју заступа Дирекција за имовинско правне послове из Београда, ул.Светозара Марковића бр.21, ради накнаде штете због изгубљене зараде, одлучујући о изјављеној жалби тужене против пресуде Првог основног суда у Београду П.бр.10959/10 од 27.12.2010.године, исправљене решењем тог суда П.бр.10959/10 од 14.03.2011.године, у седници већа одржаној дана 08.06.2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Предмет Вишег суда у Београду Гж1 647/11 враћа се истом суду ради допуне поступка.

О б р а з л о ж е њ е

У поступку претходног испитивања жалбе туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П бр.10959/10 од 27.12.2010.године, исправљене решењем тог суда П.бр.10959/10 од 14.03.2011.године, утврђено је: да је пресудом Првог основног суда у Београду П бр.10959/10 од 27.12.2010.године, обавезана тужена да тужиоцу плати накнаду штете због изгубљене зараде – разлику плате који би тужилац остварио и инвалидске пензије износа месечне ренте која се исплаћује за период 01.03.2004.године – 31.12.2007.године у износу од 123.582,00 динара, за период од 01.01.2008.године до 01.09.2009.године у износу од 165.277,00 динара са припадајућом законском затезном каматом на појединачне месечне износе. Виши суд у Београду донео је решење Гж1. бр.647/11 од 11.05.2011.године којим се огласио стварно ненадлежним за одлучивање по жалби изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П бр.10959/10 од 27.12.2010.године, исправљене решењем тог суда П.бр.10959/10 од 14.03.2011.године и предмет уступио Апелационом суду у Београду као стварно и месно надлежном суду, али да препис овог решења није доставио странкама.

Према одредби члана 385 став 1 ЗПП против решења првостепеног суда дозвољена је жалба ако у овом закону није одређено да жалба није дозвољена.

Одредба члана 17 став 3 ЗПП не користи за супротно схватање у овој процесној ситуацији. Ова норма уређује случај када се инстанционо виши суд огласи стварно ненадлежним и предмет уступи нижем суду. Тада нижи суд нема процесни капацитет да се супростави одлуци о стварној надлежности инстанционо Вишег суда. То је и разлог за искључење права на жалбу у овој ситуацији. Супротно, то не важи применом разлога супротности. Ово зато што је у овом случају Виши суд у Београду инстанционо нижи у односу на Апелациони суд у Београду пошто он одлучује по жалбама изјављеним. На то упућује одредба члана 15 Закона о уређењу судова. Према тој норми Апелациони суд је непосредно виши за виши и основни суд. Ради тога против решења вишег суда којим се он оглашава стварно ненадлежним и предмет уступа апелационом суду дозвољена је посебна жалба, а то подразумева и и претходну доставу странкама таквог решења. То је у складу и Уставом загарантованим право странке на жалбу као делотворни правни лек. Коначно појам виши суд из члана 17 ЗПП нема исто значење као појам виши суд из одредбе члана 23 Закона о уређењу судова.

Ради тога и пошто према одредби члана 24 став 1 тачка 1 Закона о судовима („Службени гласник РС бр. 116/2008) Апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке виших судова, Виши суд у Београду ће назначено решење Гж1 647/11 од 11.05.2011.године доставити странкама и потом по истеку рока за жалбу или по правноснажности тог решења предмет доставити овом суду у складу са ставом два изреке решења Гж1 647/11 од 11.05.2011. године.

Имајући у виду напред наведено, применом одредбе члана 368 став 2 ЗПП поступљено је као у изреци овог решења.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић