APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

3.04.2013.

Гж1 2219/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 2219/13
Дана: 03.04.2013. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр. 9

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа у парници из радног односа тужиље АА, коју заступа адвокат АБ, против туженог "ББ", ради исплате зараде, вредност предмета спора 422.000,00 динара одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде због пропуштања Првог основног суда у Београду 28П. 10325/10 од 18.03.2010. године, донео је у седници већа одржаној дана 03.04.2013. године

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда због пропуштања Првог основног суда у Београду 28П. 10325/10 од 18.03.2010. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом због пропуштања Првог основног суда у Београду 28П. 10325/10 од 18.03.2010. године, у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиље па је обавезан тужени да тужиљи исплати неисплаћене зараде у износу од 422.000,00 динара са законском затезном каматом од 08.10.2009. године до исплате у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка ове одлуке, ставом два изреке обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова овог поступка исплати износ од 6.000,00 динара у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка ове одлуке.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09 ) у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/2011 ) Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

 жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1,2,5,7 и 9 ЗПП, нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према стању у списима ове парничне ствари следи да је тужиља поднела тужбу, да је у њеном реферату навела да је била запослена код туженог у времену од 01.10.2008. године до 07.10.2009. године на пословима самосталног правног референта, да су тужиља као запослена и тужени као послодавац 05.10.2009. године закључили споразум о престанку радног односа број 103 од 05.10.2009. године, да је у извршењу тог споразума решењем туженог број 105 од 05.10.2009. године тужиљи отказан уговор о раду и утврђено потраживање тужиље према туженом по основу неисплаћених зарада на дан престанка радног односа 07.10.2003. године у износу од 422.000,00 динара и са роком за извршење обавеза 30 дана да тужиљи исплати наведени износ, да тужени није извршио своју облигацију, да је тужиља поставила тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиљи исплати износ од 422.000,00 динара на име главног дуга, са законском затезном каматом од 08.10.2009. године до коначне исплате, да је тужиља уз тужбу приложила решење број 105 од 05.10.2009. године директора туженог према чијем садржају тужиљи на пословима самосталног правног референта се отказује уговор о раду број 20/12 од 01.10.2008. године на основу споразума о престанку радног односа од 05.10.2009. године, да тужиљи престаје радни однос закључно са 07.10.2009. године и да су се тужиља као запослена и тужени као послодавац споразумели да због тешке финансијске ситуације у којој се послодавац налази заостале а не исплаћене зараде у износу од 412.000,00 динара буду исплаћене најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа у новцу или компензацијом у роби сходно могућностима послодавца, да је приложени споразум о престанку радног односа број 103 од 05.10.2009. године према чијем садржају тужиљи престаје радни однос код послодавца на основу члана 175 став 1 тачка 3 и члана 177 Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05 и 61/05 ) закључно са 07.10.2009. године и утврђено да је тужиља као запослена до дана престанка радног односа остварила своја права по основу рада код послодавца, да је тужиља приложила и потврду службе обрачуна зарада према чијем садржају је потврђено дуговање туженог према тужиљи до дана престанка радног односа 07.10.2009. године у износу од 422.000,00 динара, као и уговор о раду број 20/22 од 01.10.2008. године према чијем садржају је тужиља код туженог била у радном односу на пословима самосталног правног референта, да је тужба са прилозима и обавештењем о правним последицама за случај недостављања одговора на тужбу у смислу члана 338 ЗПП достављена туженој страни 31.12.2009. године, да тужена страна није доставила одговор на тужбу.

Полазећи од оваквог стања ове парничне ствари били су испуњени услови за доношење пресуде због пропуштања како је то правилно закључио и првостепени суд доносећи ожалбену пресуду.

Наиме, према одредби члана 338 став 1 ЗПП ако тужени не поднесе одговор на тужбу у одређеном року суд доноси пресуду којом усваја тужбени захтев ( пресуда због пропуштања ) ако су за то испуњени услови:

1. ако је туженом уредно достављена тужба са поуком о последицама пропуштања;
2. ако чињенице на којима се заснива тужбени захтев нису у супротности са доказима које је сам тужилац поднео или са чињеницама које су опште познате;
3. ако основаност тужбеног захтева произилази из чињеница наведених у тужби;
4. ако не постоје опште познате околности из којих произилази да су туженог спречили оправдани разлози да одговори на тужбу.

Поштујући ову правну норму према стању у списима ове парничне ствари следи да је туженом уредно достављена тужба са поуком о последицама пропуштања а из чињеница наведених у тужби следи основаност тужбеног захтева. Ово са разлога што је чињеница о постојању дужничко поверилачког односа и стим у вези обавезе туженог да тужиљи исплати по основу остварене зараде износ од 422.000,00 динара (што је чињенична база тужбе )потврђена садржајем решења број 105 од 05.10.2009. године према чијем садржају послодавац је дужан да запосленој овде тужиљи исплати заостале зараде у износу од 422.000,00 динара у року од 30 дана од дана престанка радног односа. Тај рок је безуспешно протекао, па је тужена страна како је то правилно закључио првостепени суд у ожалбеној пресуди дужна применом правила из одредбе члана 295 ЗОО да тужиљи испуни облигацију из назначеног основа. Изложено и применом правила из чл.104 став 1 и чл.105. ЗОР а у погледу рока доспелости и на основу његове одредбе чл.110. ЗОР

Правилна је и одлука о камати јер се иста заснива на правилној примени одредбе члана 277 и 324 став 1 ЗОО.

Жалба је изјављена из свих разлога али се у њеном садражју не наводе разлози за оспоравање тужбеног захтева, већ се само најављују.

Навод жалбе да тужени у својој документацији није успео да пронађе налог суда да се изјасни у року од 30 дана од дана достављања тужбе противречи садржају доставнице за лично достављање према чијем садржају је предмет њеног достављања назначено обавештење са поуком и тужба са прилозима.

Поред тога у овом обавештењу са поуком је јасно назначен рок од 30 дана од дана пријема тужбе за достављање одговора на тужбу и правне последице за случај недостављања одговора на тужбу у виду доношења пресуде због пропуштања. Тај рок је овде безуспешно протекао рачунајући од 31.12.2009. године до 18.03.2010. године када је донета назначена пресуда због пропуштања.

Коначно правноснажним решењем првостепеног суда П.бр.10325/10 од 15.06.2010. године одбачен је предлог за враћање у пређашње стање (ово решење је потврђено решењем Вишег суда у Београду Гж.1. бр.1755/10 од 22.11.2012.године) због пропуштања рока за подношење одговора на тужбу у овој парничној ствари.

Правилно је и решење садржано у ставу два изреке јер се исто заснива на правилној примени одредбе члана 149 и 150 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 Закона о парничном поступку, у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, ср

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић