APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

14.01.2015.

Гж1 21/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 21/2015
Дана 14.01.2015. године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковић, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа адвокат АБ против туженог “АА”, ради исплате увећање зараде, вредност предмета спора 197.816,50 динара, одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Основног суда у Лазаревцу П1.бр. 1317/13 од 10.11.2014. године, донео је у седници већа одржаној дана 14.01.2015. године

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Лазаревцу П1.бр. 1317/13 од 10.11.2014. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог да тужиоцу накнади трошкове поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лазаревцу П1.бр. 1317/13 од 10.11.2014. године у ставу један изреке обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете због мање исплаћене зараде по основу сменског рада исплати новчане износе у вредности и са законском затезном каматом од датума до исплате, као у његовом садржају и да на досуђене износе уплати за тужиљу доприносе за пензијско-инвалидско осигурање Републичком фонду за ПИО, а све у року од 8 дана од дана пријема пресуде, док је ставом два изреке обавезан тужени да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 68.016,00 динара у року од 8 дана пријема пресуде.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 386 ЗПП („Сл.гласник РС“ бр.72/11) Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка на које жалба неосновано указује.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужиља у радном односу код туженог на пословима чувара-портира-ватрогасца са коефицијентом вредности посла од 1,744, да је тужиљи за период потраживања увећана зарада по основу рада у сменама за 2% да је рад тужиље у периоду потраживања био организован тако што она ради два дана прву, два дана другу, а затим два дана трећу смену након чега има два дана паузе и да се мења време почетка и завршетка дневног рада која промена се врши континуирано без прекида и да износи садржано у ставу један изреке ожалбене пресуде представљају посебну разлику између исплаћене зараде и зараде обрачунате увећањем 26% од основице.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, према одредби члана 108 став 1 тачка 2 и става 4 Закона о раду (“Службени гласник РС” бр. 24/05.,меродавна норма за тај период) запослени има право на увећану зараду и висини утврђеној општим актом и уговором о раду и то за рад ноћу и рад у сменама ако такав није вреднован пре утврђивања основне зараде најмање 26% од основице.

Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Поштујући ову правну норму правилан је закључак из ожалбене пресуде да је рад тужиље у периоду потраживања био сменски рад. Наиме, ради се о континуираној промени смене при чему није од значаја да ли се смена мења из дана у дан ,после одређеног броја радних дана или из недеље у недељу. Битно је да између рада у сменама нема прекида рада. У конкретном случају рад тужиље је како то правилно закључује и првостeпени суд организован као сменски рад па је правилан закључак из ожалбене пресуде да тужиља има право на позитивну разлику зараде из овог основа утврђене до вредности од 26% од основице.

Правилна је и одлука о камати јер се иста заснива на правилној примени одредби члана 277 и 324 став 1 ЗОО.

Навод жалбе да је тужиља радила по распореду 12 часова ради и 12 часова одмара нема своје чињенично покриће у резултатима изведених доказа. Супротно овим наводима се утврђује из исказа тужиље саслушане у својству странке (записник са рочишта од 10.11.2014. године) . У том исказу тужиља је навела и ово: да је све време радила у смени тако што је два дана радила прву смену, два дана другу, два дана трећу и након тога је имала два дана паузе. То је континуирана промена смене после одређеног броја дана при чему између промене смена нема прекида рада. Пошто тужена страна ни у жалби не указује на доказе за супротно погрешна је њена тврдња да тужиља нема континуирани рад по сменама јер она не мења смену из дана у дан или из недеље у недељу. Ови наводи жалбе су правно неосновани. Промена смене постоји и онда када се смена мења после одређеног броја радних дана, јер нема оправданог разлога да се промена смене из недеље у недељу квалификује као сменски рад а промена смене после одређеног броја радних дана у недељи не квалификује такође као сменски рад. Када жалба указује на пресуду Апелационог суда у Београду Гж1.бр. 1069/10 од 07.07.2010. године тада занемарује да није реч о истој ситуацији. Није јер је разлика у томе што запослени после одређеног дана рада следећи дан не ради што овде није случај. Овде нема прекида у раду. Рад је континуирано организован по сменама.

Код изложеног не може се прихватити као исправан ни правни став жалбе да тужиља није ускраћена у раду и позивање на мишљење Министарства рада запошљавања и социјалне политике те став Окружног суда у Београду из одлуке у предмету Гж.бр. 5254/09. Ти ставови нису у опозицији са ставом исказаним у овој одлуци јер се не ради о истој ситуацији када је реч о одлуци Окружног суда у Београду Гж.бр. 5254/09. Такође, овај став није ни у супротности са мишљењем Министарства рада и запошљавање социјалне политике пошто се у његовом садржају не исказује став у поводу овако организованог сменског рада као код тужене стране а када се тај став примени на ову ситуацију следи исти закључак пошто је промена смене из недељу у недељу се сматра сменским радом и по мишљењу Министарства рада, запошљавање и социјалне политике.

Код изложеног правилна је и одлука о обавези уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање Фонда пензијско-инвалидско осигурања за назначени период потраживања / од 21.05.2010. до 01.10.2013. године).

Правилно је и решење о накнади трошкова парничног поступка јер се исто заснива на правилној примени одредби члана 153 и 154 ЗПП.

Тужени није успео у спору па нема права на накнаду трошкова поступка.

С обзиром на изложено на основу одредбе члана 390 ЗПП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа – судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић