APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

8.12.2010.

Гж1 1799/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 1799/10
Дана 08.12.2010. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Драгице Савељић Николић, председника већа, Јасминке Станојевић и Зорице Јовановић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог "ББ", ради поништаја решења и враћања на рад, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог општинског суда у Београду П.1 бр. 77/06 од 23.01.2008.године, у седници већа одржаној дана 08.12.2010.године, донео је,

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П.1 бр. 77/06 од 23.01.2008.године и предмет УПУЋУЈЕ Првом Основном суду у Београду, на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Првог општинског суда у Београду П.1 бр. 77/06 од 23.01.2008.године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и поништено решење директора туженог бр. 3999/18 од 13.12.2005.године којим је отказан уговор о раду тужиоцу и тужени обавезан да тужиоца врати на ради и распореди на радно место које одговара његовој стручној спреми и радном искуству.

Другим ставом изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова поступка исплати 55.500,00 динара.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени, а због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је доставио писмени одговор на жалбу.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба основана.

У поступку пред првостепеним судом је утврђено да је оспореним решењем бр.3999/18 од 13.12.2005.године, тужиоцу запосленом у сектору за грађевинску делатност на месту машиниста три, отказан уговор о раду из разлога што је дана 29/30 октобра 2005.године радећи на градилишту у улици _ у Београду физички напао шефа градилишта наневши му телесне повреде, на који начин је учинио повреду радне обавезе, предвиђене Појединачним колективним уговором и Уговором о раду. Решење је донео директор, а уместо његовог својеручног потписа, стоји факсимил са печатом и два парафа.

Полазећи од напред наведене чињенице у погледу потписа оспореног решења, првостепени суд је полазећи од садржине одредби члана 196. став 3. и члана 201. став 1. Закона о општем управном поступку, закључио да решење о отказу садржи формални недостатак односно не садржи један од обавезних елемената решења у писаном облику, а то је својеручни потпис доносиоца тог решења, из којих разлога је суд оспорено решење поништио као незаконито и туженог обавезао да тужиоца врати на рад.

Наведени закључак првостепеног суда заснива се на погрешној примени материјалног права због чега у поступку нису утврђене све битне чињенице за одлуку у овој парници.

Суд у радном спору испитује законитост одлуке којом је одлучено о правима, обавезама и одговорности запослених. У ситуацији када се тужбеним захтевом тражи поништај такве одлуке, суд оцењује њену законитост са становишта правилне примене Закона о раду и других прописа којима се утврђују права и обавезе запослених. Како је у конкретном случају директор туженог, сагласно овлашћењу из члана 192. Закона о раду, оспореним решењем утврдио одговорност тужиоца као запосленог за учињену повреду радне обавезе и из тих разлога тужиоцу отказао уговор о раду, чињеница да је решење оверено факсимилом, а не својеручним потписом директора, по оцени овога суда, не представља разлог за поништај таквог решења како је то погрешно закључио првостепени суд. Супротно становишту првостепеног суда, у конкретној правној ситуацији, а због наведене природе правног односа странака и карактера спора насталог доношењем оспореног решења, у поступку оцене законитости тог решења, није било места примени Закона о општем управном поступку.

Имајући у виду да због погрешне примене материјалног права нису утврђене битне чињенице за одлуку о тужбеном захтеву за поништај решења којим је тужиоцу отказан уговор о раду, са аспекта Закона о раду којим је уређен поступак отказа уговора о раду, побијана пресуда је укинута, а првостепени суд ће у поновном суђењу отклонити недостатке на које је указано овим решењем и по утврђењу свих битних чињеница за оцену законитости оспореног решења, одлучити о тужбеном захтеву. Укинута је и одлука о враћању на рад тужиоца, јер иста зависи од одлуке о законитости оспореног решења.

Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка јер иста зависи од одлуке о главној ствари, односно од успеха странака у спору.

На основу члана 377 став 2 ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,
Драгица Савељић Николић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић