APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

11.05.2011.

Гж1 1797/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 1797/11
Дана 11.05.2011.године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА коју заступа адвокат АБ против туженог ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА "ББ" кога заступа адвокат БА ради поништаја и враћања на рад одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Првог основног суда у Београду 6 П1-4924/10 од 24.12.2010.године донео је у седници већа одржаној дана 11.04.2011.године

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 6 П1-4924/10 од 24.12.2010.године и предмет УПУЋУЈЕ првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 6 П1-4924/10 од 24.12.2010.године у ставу један изреке усвојен је као основан тужбени захтев тужиље па је поништено решење о отказу уговора о раду туженог број 16, 06 бр.1444 од 10.03.2009.године којим се тужиљи на пословима самостални инжењер број 4.2.1. у Сектору за инвестиције отказује уговор о раду број 1729 од 12.10.2007.године чији је саставни део Анекс 1 уговора о раду број 238/08 од 07.07.2008.године услед технолошких, економских и организационих промена као незаконито, ставом два изреке обавезан је тужени да тужиљу врати на рад на послове самосталног инжењера број 4.2.1 у Сектору за инвестиције и да их распореди на друге послове који одговарају њеној школској односно стручној спреми и радном искуству у року од 8 дана од дана пријема пресуде, док је ставом три изреке обавезан тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 55.000,00 динара у року од 8 дана од дана пријема пресуде.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је основана.

Према разлозима ожалбене пресуде одлука о утврђивању и решавању вишка запослених број 716 од 09.02.2009.године на основу које је донето решење о отказу уговора о раду тужиље у погледу садржине је мањкава што ову одлуку чини незаконитом. Наиме, тужено предузеће није било у обавези да донесе програм решавања вишка запослених обзиром да није наступила ни једна од ситуација предвиђених у члану 153 Закона о раду (код туженог је било запослено 124 радника на неодређено време а престала је потреба за радом 5 запослених). Међутим у том случају директор туженог је дужан да донесе одлуку о решавању вишка запослених што је он и учинио али та одлука мора да садржи и елементе предвиђене Законом о раду у односу на програм решавања вишка запослених и елементе прописан одредбом члана 155 став 1 Закона о раду а одлука број 716 од 09.02.2009.године не наводи критеријуме за утврђивање вишка запослених и мере за запошљавање док је у оспореном решењу само деклараторно наведено да се запосленој не може обезбедити премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификација, доквалификација рада са скраћеним радним временом. Исто тако по налажењу првостепеног суда у одлуци број 716 од 09.02.2009.године а ни у решењу 06 број 1444 од 10.03.2009.године нису наведени критеријуми из којих се може видети зашто је тужиља проглашена вишком а посебно имајући у виду да је код туженог дошло до смањења броја извршилаца на радном месту самосталних инжењера а не до потпуног укидања радног места.

Овакав закључак ожалбене пресуде се за сада не може прихватити јер се иста заснива на битним повредама одредаба парничног поступка ни чињенично стање није потпуно утврђено због чега се не може побијана пресуда испитати са становишта правилне примене материјалног права.

Наиме, према до сада утврђеном чињеничном стању у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужиља била у радном односу на неодређено време код туженог на пословима самостални инжењер број 4.2.1. у Сектору за инвестиције по ком основу је закључила уговор о раду број 1729 од 12.10.2007.године и Анекс број 1 уговора о раду број 238/08 од 07.07.2008.године да је генерални директор туженог донео одлуку о утврђивању и решавању вишка запослених број 716 од 08.02.2009.године којом је утврђен вишак запослених и с тим у вези да је престала потреба код послодавца услед технолошких и економских и организационих промена и то и у односу на тужиљу запослену на пословима самосталног инжењера редни број у Правилнику о организацији и систематизацији послова 4.2.1., да тужени има у радном односу на неодређено време 124 радника а да је престала потреба за радном пет запослених, да тужени није доносио програм решавања вишка запослених, да је правилником о изменама и допунама Правилника о организацији и систематизацији послова туженог број 8350 од 26.11.2008.године за радно место под шифром 4.2.1. самостални инжењер било предвиђено уместо 3-4 извршиоца, док је Правилником о изменама и допунама Правилника о организацији и систематизацији послова туженог број 481 од 28.01.2009.године предвиђено два извршиоца за радно место самостални инжењер грађевине, да је решењем број 1444 од 10.03.2009.године тужиљи отказан уговор о раду број 1729 од 12.10.2007.године чији је саставни део Анекс 1 уговора о раду број 238/08 од 07.07.2008.године услед технолошких, економских и организационих промена утврђено да тужиљи престаје радни однос 16.03.2009.године и да јој је исплаћена отпремнина у износу од 667.262,78 динара.

Међутим, у поступку доношења ожалбене пресуде учињена је битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП јер су разлози ожалбене пресуде нејасни и противречни. Наиме, првостепени суд утврђује да тужени послодавац није био у обавези да донесе програм решавања вишка запослених обзиром да није наступила ни једна од ситуација предвиђених чланом 153 Закона о раду (код туженог је било запослено 124 радника на неодређено време а престала је потреба за радом за 5 запослених) док истовремено као разлог за укидање ожалбене пресуде наводи недостатак одлуке број 716 од 09.02.2009.године и решења 06 број 1444 од 10.03.2009.године јер у њима нису наведени критеријуми због којих се може утврдити зашто је тужиља проглашена вишком. На ово основано указује жалба туженог основано закључујући да је на тај начин учињена и битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Поред тога када првостепени суд тврди да је назначена одлука о утврђивању вишка запослених и решење о отказу уговора о раду на иницијативу послодавца требало да садржи критеријуме тада занемарује да су то појединачни правни акти.

Такође према одредби члана 155 став 1 тачка 4 и 5 Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05...) програм нарочито садржи критеријуме за утврђивање вишка запослених и мере за запошљавање именованим у тексту ове норме. То даље значи да ако послодавац није дужан да донесе програм решавања вишка запослених што тврди и ожалбена пресуда јер за то нису испуњени услови из члана 153 Закона о раду онда нема ни основа за примену критеријума код утврђивања вишка запослених независно од тога што је у датој ситуацији дошло до смањења броја запослених на назначеним пословима. Ово са разлога што се назначени критеријуми за утврђивање вишка запослених и мере за запошљавање утврђују у програму решавања вишка запослених па када не постоји нормативни основ који би обавезао послодавца да такав програм донесе пошто за то нису испуњене материјалне претпоставке из члана 153 Закона о раду тада нема ни основа за примену назначених критеријума односно претходно за њихово утврђивање и излагање конкуренцији запослених њиховом применом.

У присуству ових разлога ожалбена пресуда је морала бити укинута јер се првостепени суд није бавио питањем да ли је тужени послодавац могао тужиљу распоредити на друге послове. Није на туженом послодавцу било да доказује немогућност да тужиља буде распоређена на друге послове јер се ради о негативној чињеници. Супротно на тужиљи је био терет чињеничне тврдње и доказа да околност да укаже на слободно радно место на које је могла бити премештена. О томе првостепени суд у поступку доношења ожалбене пресуде такође није водио рачуна због чега је и са тог разлога остварен још један укидни разлог. Ово зато што се побијана пресуда у том делу заснива на непотпуно утврђеном чињеничном стању од значаја за одговор на питање да ли је било основа за отказ уговора о раду тужиљи на иницијативу послодавца због његових потреба или је тужени послодавац тужиљу могао преместити на друге послове изменом уговорених услова рада и понудом Анекса.

Такође у оспореном решењу је наведеног да је престала потреба за радом тужиље и да му се не може обезбедити премештај на друге послове,,преквалификација и доквалификација , рад са скраћеним радним временом, па ово решење нема формално правни недостатак, како то погрешно тврди ожалбена пресуда. Ово чињенично и зато што је смањен број извршилаца на назначеним пословима.

Друго је питање што је Правилником о изменама Правилника о организацији и систематизацији од 04.07.2008.године био повећан број извршилаца и био је предвиђен један извршилац на пословима самосталног инжењера,Правилником од 03.11. 2008.године био повећан број извршилаца на овом радном месту за још 2 извршиоца, Правилником од 26.11.2008.године било је предвиђено уместо три четири извршиоца док је Правилником од 28.01.2009 тај број извршилаца смањен на два. Међутим , првостепени суд се није бавио разјашњењем околности због којих је у тако кратком времену дошло до потребе за смањењем броја извршилаца, па је и зато чињенично стање остало непотпуно утврђено на околност да ли се ради о стварно потребним организационим потребама посла.,

Укинута је ожалбена пресуда и у погледу одлуке о реституцији пошто одлука у том делу зависи од законитости назначеног решења.

Укинуто је и решење садржано у ставу три изреке ожалбене пресуде пошто одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка и употпунити чињенично стање тако што ће на основу овлашћења из одредбе члана 299 ЗПП разјаснити да ли је тужиља могла бити распоређена на друге послове који одговарају њеној врсти и степену стручне спреме знању и способностима, и које су то околности условиле смањење потребног броја извршилаца на пословима самосталног инжињера, па када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку у овој парничној ствари.

Са изложеног а на основу одредбе члана 376 став 1 и члана 377 ЗПП одлучено је као у изреци овог решења.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић