APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

13.04.2011.

Гж1 1532/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 1532/11
Дана 13.04.2011.године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА коју заступа адвокат АБ, против туженог "ББ", кога заступа адвокат БА, ради исплате зараде одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Четвртог општинског суда у Београду IV П1.бр.924/06 од 10.09.2008.године исправљене решењем Првог основног суда у Београду 11-П1-1098/11 од 03.03.2011.године донео је у седници већа одржаној дана 13.04.2011.године

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Четвртог општинског суда у Београду IV П1.бр.924/06 од 10.09.2008.године исправљена решењем Првог основног суда у Београду 11-П1-1098/11 од 03.03.2011.године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Четвртог општинског суда у Београду IV П1.бр.924/06 од 10.09.2008.године у ставу један изреке усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезан тужени да тужиљи на име неисплаћене зараде за период од 01.05.1995.године до 23.06.1995.године исплати износ од 173,00 динара са законском затезном каматом према закону о висини стопе затезне камате на динара 100,00 са законском затезном каматом од 10.06.1995.године и на 73,00 динара са законском затезном каматом од 01.07.1995.године па до коначне исплате у року од 8 дана, док је ставом два изреке обавезан тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 8.000,00 динара у року од 8 дана.

Правноснажним решењем Првог основног суда у Београду број 11-П1-1098/11 од 03.03.2011.године у ставу један изреке исправљена је ова пресуда тако што се у уводу пресуде у четвртом реду уместо погрешно уписаног тужиоца „АА1“ правилно уписује „тужиље АА“ а у изреци пресуде у првом ставу другом реду уместо погрешно уписане „АА1“ правилно уписује „АА“, ставом два изреке утврђено је да ово решење представља саставни део пресуде бившег Четвртог општинског суда у Београду IV П1.бр.924/06 од 10.09.2008.године, док је у ставу три изреке утврђено да у преосталом делу назначена пресуда остаје неизмењена.

Против ове пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је неоснована.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП нити других битних повреда одредаба парничног поступка које би биле од утицаја на њену правилност и законитост.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи да је: тужиља као запослена у радном односу код туженог у периоду од 01.05.1995.године до 23.06.1995.године остварила зараду од чије вредности јој није исплаћен износ и то за месец мај 1995.године 100,00 динара и за период од 01. до 23.јуна 1995.године износ од 73,00 динара са датумима доспелости као у ставу један изреке ожалбене пресуде, да је над туженим био отворен поступак стечаја пред Привредним судом у Београду предмету III Ст.бр.2685/95, да је тај поступак окончан решењем под назначеним бројем од 30.10.1997.године којим је одобрено принудно поравнање између туженог тада у стечају и његових поверилаца и обавезан овде стечајни поверилац тамо тужени да изврши исплату потраживања у пуном износу – 100% у року од 3 године од дана доношења решења о одобрењу принудног поравнања и то у шест једнаких двомесечних рата почев од истека друге године до дана закључења принудног поравнања, да тужиља није учествовала у поступку принудног поравнања и да њено потраживање није обухваћено назначеним решењем III Ст.бр.2685/95 од 30.10.1997.године.

На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право дајући за своју одлуку разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени у поступку њене жалбене контроле.

Наиме, тужиља је остварила зараду а тужена страна јој није исплатила новчани износ из тог основа за назначени период и у вредности као у садржају става један изреке ожалбене пресуде. Ради тога постоји обавеза туженог послодавца да тужиљи исплати назначене износе применом правила из одредбе члана 295 ЗОО.

Правилна је и одлука о камати јер се иста заснива на правилној примени одредби члана 277 и 324 став 1 овог Закона.

Тачно је да је у поступку стечаја закључено принудно поравнање у смислу члана 152 став 1 – 4 Закона о принудном поравнању стечају и ликвидацији („Службени лист СФРЈ“ број 84/89 и „Службени лист СРЈ“ број 37/93 и 28/96) те да ово принудно поравнање се односи и на повериоце који нису учествовали у поступку његовог закључивања. Међутим, супротно наводима жалбе туженог тим принудним поравнањем које је одобрено решењем Привредног суда у Београду у предмету III Ст.бр.2685/95 од 30.10.1997.године није редуковано потраживање поверилаца било по основу главнице или камате већ само одређен рок за извршење обавезе а тај рок је протекао пре доношења ожалбене пресуде.

Зато су ови наводи жалбе на тему доспелости односно недоспелости тужиљиног потраживања неосновани и с тим у вези у погледу меродавног каматног почетка.

Тачно је да је у уводу и изреци пресуде било назначено погрешно име тужиље али је то исправљено правноснажним решењем Првог основног суда у Београду 11-П1-1098/11 од 03.03.2011.године па зато и ови наводи жалбе остају неосновани.

Правилно је и решење о накнади трошкова парничног поступка супротно наводима жалбе јер се исто заснива на правилној примени одредби члана 149 и 150 ЗПП.

Са изложеног а на основу одредбе члана 375 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић