APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

12.04.2011.

Гж1 1519/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 1519/10
Дана 12.04.2011.године
Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА кога заступа АБ, против туженог "ББ" ради поништаја решења о отказу и враћања на рад одлучујући о изјављеној жалби туженог против пресуде Општинског суда у Смедереву I П.242/08 од 12.11.2008.године, донео је после одржане расправе пред овим као другостепеним судом дана 12.04.2011.године којој су присуствовали тужилац, пуномоћник тужиоца и пуномоћник туженог, истог дана

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Општинског суда у Смедереву I П.242/08 од 12.11.2008.године и ОДБИЈА тужбени захтев тужиоца да се поништи као незаконито решење туженог број 441 од 05.07.2005.године којим је тужиоцу отказан уговор о раду број 5387 од 18.12.2003.године и уговор о раду под измењеним условима број 616 од 04.03.2004.године и да се обавеже тужени да тужиоца врати на рад.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Смедереву I П.242/08 од 12.11.2008.године поништено је као незаконито решење туженог број 441 од 05.07.2005.године којим је тужиоцу отказан уговор о раду број 5387 од 18.12.2003.године и уговор о раду под измењеним условима број 616 од 04.03.2004.године и обавезан тужени да тужиоца врати на рад у року од 8 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је основана.

У поступку доношења ожалбене пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП.

Према чињеничном утврђењу у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је тужилац био у радном односу на неодређено време код туженог, да је по то основу закључио уговор о раду број 5387 од 18.12.2003.године ради обављања послова водећег машинбравара, да је тужилац са туженим закључио и уговор о раду под измењеним условима број 616 од 04.03.2004.године на основу кога уговора је тужилац премештен на послове специјалисте прве групе у погону централно одржавање, да је тужиоцу решењем генералног директора и извршног директора туженог број 441 од 05.07.2005.године отказан уговор о раду број 5387 од 18.12.2003.године и уговор о раду под измењеним условима број 616 од 04.03.2004.године због тога што је тужилац повредио радну дисциплину из члана 9 алинеја 39 уговора о раду „повреда прописа о заштити на раду и заштити од пожара“ и члана 9 алинеја 41 Уговора о раду „одсуство потребне сарадње са свим инспекцијама заштите на раду контролорима, ревизорима итд. коју спроводе овлашћени представници послодавца и отказан му уговор о раду са даном пријема овог решења и да је у образложењу наведеног решења утврђено да је на основу обавештења генералног менаџера одржавања ВВ од 17.05.2005.године тужилац учинио повреду радне дисциплине, јер је повредио прописе о заштити на раду и није сарађивао са овлашћеним представницима послодавца приликом спровођења истраге тако што није поштовао процедуру за рад у зони 1 гасноопасног подручја због чега је и дошло до повређивања запосленог на високој пећи број 2 на висини од 39 м2 и што у току истраге у вези са наведеним догађајем није говорио истину и да се у образложењу наводи да је након спроведеног поступка утврђивања чињеничног стања дана 31.05.2005.године у циљу утврђивања чињеничног стања изведени одговарајућу докази између којих је прибављена изјава тужиоца од 14.07.2005.године и његова изјава дата у поступку утврђивања чињеничног стања те да у образложењу решења стоји и да је као закључак у поступку утврђивања чињеничног стања утврђено да је тужилац одговоран за учињене повреде радне дисциплине из члана 9 алинеја 39 Уговора о раду и члана 9 алинеја 41 Уговора о раду.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да су начин, време и место извршења повреде радне обавезе нешто што мора бити изричито наведено у решењу о отказу уговора о раду како би се оно сматрало ваљаним и да овакве елементе оспорено решење не садржи ни у изреци ни у образложењу. По даљем налажењу првостепеног суда из самог текста образложења, тачније из цитиране изјаве тужиоца дате у поступку утврђивања чињеничног стања следи да дана 31.05.2005.године тужилац приликом силаска са платформе високе пећи није се исписао у сали за мерење сматрајући да ће се на исту брзо вратити и ако постоји обавеза евидентирања радника приликом сваког одласка односно изласка са високе пећи и да је након што се вратио на платформу високе пећи и тамо није затекао колеге на одговарајућем месту одлучио да сам замени завртањ због кога је и силазио иако је приликом обављања послова у гасноопасној зони обавезно обављање послова у групи од три радника као и да приликом обављања послова на платформи високе пећи није користио обавезан изолациони апарат. Првостепени суд је закључио да овакав начин утврђивања повреде радне дисциплине се може подвести под опис повреде радне обавезе, али оно што остаје недоречено је када и где је то тачно урадио те да зато недостају прецизни наводи у погледу места и времена где и када је радна обавеза повређена.

Овакав закључак ожалбене пресуде се не може прихватити, јер је иста заснована на битној повреди одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП на шта се основано указује жалбом туженог. Наиме, према садржају упозорења број 300 од 24.05.2005.године следи да је тужилац дана 14.05.2005.године учинио повреду радне обавезе и дисциплине јер је повредио прописе о заштити на раду и није сарађивао са овлашћеним представницима послодавца приликом спровођења истраге јер није поштовао процедуру за рад у зони 1 гасноопасног подручја због чега је дошло до његовог повређивања на високој пећи број 2 на висини од 39 метара и зато што у току истраге није говорио истину те указује на садржај обавештења Гн одржавања ВВ од 17.05.2005.године. Ово упозорење не вреднује ожалбена пресуда, а исто је део процедуре отказа и у његовој садржају је назначено и време и место извршења радњи које образују разлог за отказ уговора о раду (време 14.05.2005.године место радње зона 1 гасноопасног подручја – подручје високе пећи број 2). Све то се наводи и у садржају обавештења ВВ од 17.05.2005.године из кога следи да је тужилац прекршио процедуру на дан 14.05.2005.године (ne 31.05.2005.године како се због највероватније грешке у писању наводи на стр.5 побијане пресуде) када се повредио радећи на високој пећи број 2 и то четири процедуре за рад у зони 1 гасноопасног подручја а ово обавештење се наводи и у садржају упозорења као доказ али и у решењу 441 од 05.07.2005.године. Ради тога ожалбена пресуда се заснива на битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП а на шта основано указује жалба туженог тврдњом да су нетачни наводи из ожалбене пресуде који се односе на одсуство места и времена у образложењу решења и с тим у вези указује на садржај упозорења број 300 од 24.05.2005.године, пријаву генералног менаџера одржавања од 07.05.2005.године која је тужиоцу достављена уз упозорење и извештај о повреди запосленог АА од 14.05.2005.године те изјаву тужиоца од истог датума као и СС од 23.05.2005.године те СС1 и СС2од 25.05.2005.године. Исто тако у самом решењу број 441 од 15.07.2005.године је наведено као утврђено чињенично стање и пропуштање уписивања и исписивања у мерној сали високе пећи и користи исказ при доласку на ВП2 што указује на место извршења радње а у утврђеном чињеничном стању наводи и сам исказ тужиоца да када је дошао на платформу није затекао колеге, да је одлучио да сам замени шраф и да је након замене завртња осетио вртоглавицу, потрчао као лифту, оклизнуо се на палету и пао. Све ово недвосмислено указује да се и у садржају решења о отказу уговора о раду идентификују и радње и место извршења повреде радне обавезе а на посредан начин се несумњиво може утврдити и време извршења радње с обзиром на садржај упозорења а у односу на назначено решење и позивом на извештај о повреди. Коначно тужилац је у процедури отказа при давању одбране детаљно према Записнику о утврђивању чињеничног стања и прикупљању доказа изјаснио о чињеницама које представљају разлог за отказ уговора о раду и сам идентификовао време радње – 14.05.2005.године и место извршења радње. У том значењу његов исказ у делу који гласи: „Дана 14.05.2005.године радио сам прековремено ... на позицији затезања сајле монтажне мачке 150 тона .... радећи на замени сајле на бубњу .....“ и „ кад сам се вратио нисам затекао двојицу мојих колега тамо где смо се договорили (поред лифта)“ и „обзиром да сам видео своје колеге како изводе радове из друге групе мислећи да ћу брзо и ефикасно да заменим завртањ на жабици кренуо сам да то урадим“. Ово зато што у присуству претходних разлога разлози о одлучним чињеницама на којима се заснива ожалбена пресуда противрече садржају исправа у списима ове парничне ствари – назначеном решењу о отказу уговора о раду и упозорење.

Тачно је да према одредби члана 193 став 1 Закона о раду запосленом се у писаном облику доставља решење о остваривању права обавеза и одговорности и да то решење мора да садржи образложење. Када се ради о решењу о отказу уговора о раду нужно је да у његовом садржају било диспозитиву или образложењу буде дат и чињенични опис радње из кога се може идентификовати одговор на питање да ли постоји разлог за отказ уговора о раду или не. Оспорено решење у присуству претходних разлог садржи све битне елементе јер се из његовог садржаја могу идентификовати радње које се тужиоцу приписују као извршене место а на посредан начин и време извршења радњи које представљају разлог за отказ и то:
-да је тужилац био упознат са процедуром за извођење послова са повећаним степеном ризика један у гасноопасним зонама;
-да је био у обавези уписивања и исписивања у мерној сали и то при сваком уласку и силаску на ВП2;
-да се „тога дана“ (сам тужилац идентификује на посебан начин време радње) при доласку на ВП2 (место радње) уписао али да се није исписао приликом силаска ;
-да је тужилац одлучио да сам замени шраф без колега из групе;
-да је место замене платформа ВП2.

Све је то садржано у образложењу оспореног решења број 441 од 05.07.2005.године као и то да тужилац повремено није користио апарат за кисеоник.

Ради тога ожалбена пресуда је захваћена назначеном битном повредом одредаба парничног поступка због чега су изостали и разлози који се односе на одговор на питање да ли је тужилац назначеном приликом повредио процедуру уз констатацију да је и првостепени суд утврдио да је тужилац послове у гасноопасној зони где је обавезно присуство три радника, обављао на платформи високе пећи сам, да није користио обавезан изолациони апарат и да се није исписао приликом силаска у мерној сали и уписао приликом повратка.

Ради тога овај суд је као другостепени одржао расправу поновио доказ саслушањем тужиоца и сведока СС и СС2 као и осталих доказа именованих по врсти, броју и другим ознакама на расправи пред овим као другостепеним судом (записник са рочишта од 12.04.2011.године) па и његовом оценом утврдио и ово чињенично стање:

Претходно на основу сагласних изјава тужиоца, пуномоћника тужиоца и пуномоћника туженог утврђено је:

-да је тужилац са туженим послодавцем закључио уговор о раду број 5387 од 18.12.2003.године и уговор о раду о измењеним околностима број 616 од 04.03.2004.године;
-да је тужилац на дан 14.05.2005.године био распоређен на послове специјалисте прве групе у погону централно одржавање;
-да је тужилац примио упозорење број 300 од 24.05.2005.године;
-да је тужени донео решење број 441 од 05.07.2005.године;
-да су то решење донели генерални директор и извршни директор заједно;
-да је на дан 14.05.2005.године тужилац добио радни задатак да заједно са СС и СС3 замени челично уже и прегледа котураче на монтажној мачки од 150 тона и испита витло на гроту пећи;
-да је тужилац поводом тога добио и налог број 12/05 од 14.05.2005.године;
-да је тужилац био вођа ове групе;
-да је овај радни задатак требао бити извршен на платформи ВП2 -високе пећи;
-да је платформа високе пећи до лифта гасноопасна зона, с тим што је око велике пећи највећа концентрација опасних гасова;
-да је реч о гасноопасној зони 1;
-да је тужилац са друга два претходно назначена извршиоца пре пењања на платформу високе пећи извршио упис у мерној сали у књигу уласка - уписао пењање на платформу високе пећи;
-да је тужилац са назначена два извршиоца дошао на платформу високе пећи у времену између 7,30 ,7,35- 7,40;
-да је тужилац приметио да један завртањ проклизава и то завртањ који се налази на бубњу који држи сајлу која покреће монтажну мачку;
-да је тужилац у времену између 08,15 до 08,20 сишао ради узимања завртња који му је требао ради замене а да је друга два извршиоца оставио на платформи;
-да тужилац приликом силаска није извршио испис у евиденцији која се води у мерној сали;
-да се тужилац није уписао приликом поновног пењања на платформу ВП2;
-да када се тужилац вратио на платформи нису била два извршиоца из његове групе;
-да је дозвола за рад гласила на две групе од којих је једна група била сачињена од извршилаца и то тужиоца као вође групе и СС и СС3 док су другу групу чинили СС4, СС5 и СС6;
-да је тужилац знао за правило од 03.02.2005.године о обавези извршиоца да је приликом сваког одласка на платформу где се налази висока пећ и силаска са платформе дужан да се упише.

У односу на одговор на питање да ли је на платформи тужилац могао обављати сам радни задатак или не овај суд је читањем дозволе за рад у гасноопасним зонама утврдио да је у њеном садржају назначен назив посла Л. Витла на ВП2, место гротло пећи, опис радова поправка електровитла и замена сајле на погону колица мачке 150 тона, а у поглављу мере које треба преузети при обављању радова назначено под тачком 3: „Поред радника који обавља радове обавезно присуство још два радника“.

Тужилац је и у тужби навео: да је неспорно да су запослени приликом теоретске обуке за рад у гасноопасним зонама добили инструкцију да рад у гасноопасним зонама обављају у такозваним тројкама тј.да приликом рада у гасноопасним зонама мора да буде присутна група од три лица. Из садржаја изјаве тужиоца дате поводом повреде дана 14.05.2005.године такође је утврђено да он друга два извршиоца из групе није затекао када се вратио на платформу ВП2 и да је извршио назначени посао као и да је тужилац у овој изјави навео да је одлучио да сам постави овај завртањ и да је овај посао обављао око 15 минута. Тужилац је и на рочишту пред овим судом навео да је назначеном приликом завртањ пробао да стегне до краја и да је претходно одлучио да постави овај завртањ. При томе овај суд налази да је тужилац посао назначеном приликом завршио како је навео у назначеној изјави и ако и сама чињеница да је вршио радни задатак – покушао да замени завртањ без присуства друга два извршиоца из групе потврђује правно важне чињенице за одлуку. Ово већ и само са разлога што је тужилац назначену изјаву дао у време које је било непосредно после назначеног догађаја када је тужиочево сећање било свеже. Поред тога тужилац је и према садржају записника о утврђивању чињеничног стања сачињеног дана 31.05.2005.године потврдио да је кренуо да уради назначени радни задатак – замене завртња наводећи да је мислио да ће брзо и ефикасно да замени завртањ на жабици у односу на време када је тужилац се попео на платформу овај суд закључује да се тужилац на платформу попео око 7,30, а да је са групом радове изводио до око 08,15. Ово с обзиром и на садржај изјаве од 14.05.2005.године али и на исказ тужиоца дат на расправи пред овим као другостепеним судом. При томе навод тужиоца да није гледао на сат и да прихвата да је можда било минут тамо -овамо овај суд прихвата као дозвољено одступање.

Суд није прихватио навод тужиоца на расправи пред другостепеним судом да је по повратку на платформу назначени задатак вршио један минут с обзиром да је у време када је његово сећање било свеже у изјави од 14.05.2005.године навео да је тај радни задатак обављао 15 минута. У том значењу његов навод у овој изјави који гласи: „Овај посао сам обављао око 15 минута“.

У односу на околност да ли је тужилац све време користио дрегер или не овај суд је пошао од одлучне чињенице да је према извештају број 716 од 14.05.2005.године датом од стране ватрогасне јединице утврђено:
-да је тужилац изузео уз прописани и оверен захтев апарат број 57 који је издат са притиском боце од 190 бара и са патронским пуњењем ХПИ масе од 2790 а чији је евиденциони број 91 а фабрички број 6592 и чије је патронско пуњење извршено 13.05.2005.године у ноћној смени у времену од 18,30 до 22,30;
-да је након повратка апарата после повреде констатовано да је притисак у боци био 150 бара а тежина патронског пуњења ХПИ масе 2830 г и да се може констатовати да је повређени радник користио преузети апарат у временском интервалу од 40 до 50 минута. Ради тога и код чињенице да је тужилац био на платформи први пут од 7,35 до 08,15-8.20 (изјава тужиоца од 14.05.2005.године) време првог боравка на платформи и да је тужилац други пут био на платформи 15 минута следи да је тужилац на платформи био 55-60 минута. То даље значи да је био на платформи без укљученог апарата у времену између 5 и 10 минута.

При томе навод тужиоца на расправи пред другостепеним судом да мисли да је било 25 до 8 када су се попели на платформи и да је радове изводио у тројци до 08,15 у сагласности је са оним што је тужилац навео у овој изјави. Ради тога овај суд није могао да прихвати исказ тужиоца да му је дрегер био све време у употреби са усником на устима. То значи да прихватајући исказ тужиоца у овом делу тужилац је први пут био на платформи ВП 2 најмање 40 минута, а други пут најмање 15 минута такође према изјави тужиоца сагласан навод странака на ову околност да је тужилац први пут у групи дошао у 7,30, 735-7.40 је неодређен и зато претходно утврђено време из изјаве самог тужиоца овај суд прихвата као најтачније јер је најближе времену када је остварен догађај који образује чињенични основ за отказ уговора о раду.

Цењен је исказ сведока СС2 у делу када је навео да је тужиочев дрегер био затворен и да је он то приметио када је сишао лифтом на нулу али по схватању овога суда с обзиром на назначену упоредну анализу времена коришћења дрегера и времена боравка тужиоца на платформи остаје правно и чињенично без значаја као и то да је из исказа овог сведока утврђено да је дрегер апарат скинут са тужиоца пре уношења у лифт пошто је на том делу било безбедно.

Из исказа сведока СС је утврђено да је тужилац био вођа групе, да је група радила у саставу тужилац, сведок и СС3, да они нису били присутни када се тужилац поново вратио на платформу и да је тужилац са собом имао идентификатор гас.

С обзиром на утврђено из садржаја назначене изјаве и исказа тужиоца на околност времена када је напустио платформу први пут овај суд није прихватио као тачан исказ сведока СС да је то било између 08,10 и 08,15. и ако би и тада али краће време тужилац био на ВП2 без активираног дрегера

С обзиром на обавештење од 03.02.2005.године које гласи да образац попуњава сваки појединац приликом сваког одласка на високу пећ односно уноси време при изласку и да уколико радник више пута у току рада долази на високу пећ и одлази сваки пут мора попуњавати тражене податке, суд није прихватио као од утицаја чињеницу која се утврђује из исказа сведока СС да нису били у обавези да се уписују сваки пут по налогу СС4. Ово и са разлога што је тужилац учинио неспорним на расправи пред другостепеним судом да му је било познато правило од 03.02.2005.године и да је знао о назначеној обавези извршиоца која је садржана у овом правилу. У том правилу је изричито наведено ово:“Образац попуњава сваки појединац приликом сваког одласка на Високу пећ, односно уноси време при изласку уколико радник више пута у току дана долази на Високу пећ и одлази сваки пут мора попунити тражене податке“.

У односу на радњу која се односи на давање изјаве од 14.05.2005.године од стране тужиоца пуномоћник туженог је навео да је тужилац дао изјаву лицу које је вршило истрагу о догађајима и да се тај исказ односи на исказ контролор ревизор инспектор наведен у диспозитиву оспореног решења.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања одлучено је као у изреци ове пресуде и побијана пресуда преиначена јер се иста заснива на погрешној примени материјалног права.

Наиме, према одредби члана 50 Закона о заштити на раду („Службени гласник РС“ број 42/91..., престао да важи са 101/05 -пропис важећи у назначеном периоду) радник је дужан да ради са пуном пажњом ради безбедности свог живота и здравља као и живота и здравља других радника на које његов рад може да има штетно дејство, да се придржава утврђених мера заштите на раду, да правилно рукује оруђима за рад и поступа по упутствима за безбедан рад које утврди предузеће те да се стара о спровођењу и унапређењу заштите на раду.

Радник има обавезу да наменски користи средства и опрему личне заштите, да пажљиво рукује њима и да их одржава у исправном стању.

Поштујући ову правну норму тужени послодавац је утврдио мере заштите на раду и с тим у вези донео процедуру за извођење послова са повећаним степеном ризика и радова у гасноопасним зонама – QMS.PO.SB-640-03 где је дефинисан појам гасноопасне зоне као радног простора у коме се може појавити недозвољена концентрација отровних и загушљивих гасова и пара и с тим у вези утврдио у садржају захтева за издавање дозволе за рад (6.3) одговарајућа правила и то:
-да се захтев за издавање дозволе за рад подноси од стране руководиоца радова;
-издавање дозволе за рад (6.4) коју издаје инспектор ЗНР и која се издаје у одговарајућем броју примерака (6.4.3) док је под тачком 6.5. одредио начин извођења радова уз обавезу спровођења свих мера безбедности за овакве послове и прописан је одговарајући образац дозволе за рад који садржи и дужност запосленог да радове обавља у присуству радника именованих у тој дозволи. У односу на извршење овог радног задатка је издата дозвола за рад у гасноопасним зонама број 03 од 09.05.2005.године и у њеном садржају изричито наведено: „Поред радника који обавља радове обавезно присуство још два радника“.

У датој ситуацији тужилац ово безбедоносно правилно за конкретан случај није поштовао. Поступио је супротно његовом садржају, јер је приступио извршењу задатка постављања завртња без присуства друга два извршиоца која чињеница није спорна. На тај начин тужилац је поступио и супротно дужности из члана 50 став 1 Закона о заштити на раду које прописује његову дужност да се придржава утврђених мера заштите на раду и да поступа по упутству за безбедан рад које утврди предузеће. На тај начин тужилац је остварио повреду радне дисциплине из члана 9 алинеја 39 Уговора о раду повреда прописа о заштити на раду. Тачно је да у садржају решења о отказу број 444 од 05.07.2005.године није наведена одредба члана 50 Закона о заштити на раду. Међутим, то је питање правне квалификације а не чињеничног основа за разлог за отказ уговора о раду. Пошто су именована правила процедуре безбедног поступања - процедуре за извођење послова са повећаним степеном ризика и радова у гасноопасним зонама тужилац је остварио назначену повреду дисциплине јер је код изложеног поступао противно утврђеној процедури обављања послова у гасноопасној зони -супротно условима под којима се тај рад обавља именованим у дозволи где је изричито назначено да се рад може обављати искључиво под условима из те дозволе за рад јер се ради о пословима са повећаним степеном ризика.(прописана је тројка три извршиоца у групи а тужилац је радио сам на замени завртња на ВП2

То је довољан разлог за отказ уговора о раду. Међутим, тужилац је остварио ову повреду и зато што није поштовао правило да се приликом сваког силаска и одласка на ВП2 упише у образац „време изласка и време доласка“. То тужилац није учинио. Ово правило је такође део процедуре за рад у гасноопасним зонама и у функцији је обезбеђења безбедности здравља запослених када одлазе на платформу високе пећи.

Тужилац то не може правдати тиме што се каснило у активностима што је чинио у процедури отказа.. Циљ ове мере је праћење рада запосленог односно његовог присуства у гасноопасним зонама или другим срединама где постоји повећани ризик од повређивања. То се чини због безбедности запосленог и контроле поштовања мера заштите на раду. Ради тога запослени је дужан да поштује овакву технолошку процедуру што тужилац у датој ситуацији није учинио. То је такође безбедоносно правилно у функцији заштите здравља и безбедности запосленог па када као у конкретном случају тужилац поступи на супротан начин тада он поступа супротно цитираној норми Закона о заштити на раду, јер се не придржава прописаних мера заштите на раду и упутстава.

Тужилац је поступио супротно назначеној дозволи за рад са чијим је садржајем био упознат и зато што није цело време користио назначени апарат чије му је коришћење било наложено као обавезно у гасноопасној зони. При томе овде се не ради о потпуном некоришћењу назначеног дрегер апарата већ о његовом делимичном некоришћењу за време боравка на платформи високе пећи. То је у чињеничном смислу показала упоредна анализа времена у коме је коришћен апарат и времена које је тужилац провео у гасноопасној зони. На тај начин тужилац је такође поступио супротно цитираним нормама што такође ствара самостално чињенични и правни основ за отказ уговора о раду применом правила из одредбе члана 179 став 1 тачка 3 Закона о раду. Поред изложеног и зато што је тужиочево понашање такво да не може остати на раду .Ово с обзиром на сваку од претходних радњи које су саме по себи довољне да буду разлог за отказ уговора о раду на иницијативу послодавца. Ово и са разлога што је тужилац иако вођа групе и упознат са назначеним правилима и обучен за њихову примену у погледу безбедности и здравља на раду свесно поступио супротно тим правилима и тако довео у опасност своје здравље (тужилац је на платформи приликом извршења радног задатка добио вртоглавицу, спотакао се, ударио у сајлу и повредио се). Да је био у групи сигурно би други извршиоци спречили његов пад и настанак повреде. Ради тога и са становишта субјективног односа тужиоца према приписаним му радњама овај суд закључује да је тужилац у датој ситуацији поступао свесно са становишта понашања противно назначеним дужностима што посебно квалификује његову радноправну одговорност. Свака од ових радњи је сама по себи довољна да образује отказни разлог а у конкретном случају се ради о понављању више радњи које образују једно продужено дело разлога за отказ у датој ситуацији.

И по схватању овога суда радња одсуства потребне сарадње са свим инспекцијама заштите на раду контролорима и ревизорима не представља повреду радне дисциплине, јер лице које узима изјаву од стране пуномоћника туженог на расправи пред другостепеним судом није идентификовано у назначеном својству. Међутим и у одсуству ове радне повреде радне дисциплине у присуству осталих разлога чињенично правне природе створен је основ за отказ уговора о раду тужиоцу па је оспорено решење правилно и на закону засновано.

Навод тужиоца да када се је вратио на платформу да су била присутна још три радника чињенично није тачно. Када то тужилац тврди онда не прави разлику између рада у својој групи и рада друге групе која је била на одређеном растојању од тужиоца и вршила други радни задатак. Поред тога тужилац занемарује и садржај дозволе за рад и налога за издавање изолационог апарата где су именована лица која сачињавају две посебне групе занемарује и неспорну чињеницу идентификованих лица која су била у тужиочевој групи и чији је тужилац био вођа и која лица нису била присутна при извршењу назначеног задатка-тужилац је сам поставио или по његовом наводу на расправи покушао да постави завртањ без присуства друга два радника из групе.

Тужилац се је у току поступка позивао и на одредбу члана 23 став 2 Правилника о посебним мерама заштите на раду у црној металургији („Службени гласник РС“ број 25/87) наводећи да је у његовом садржају утврђено да на пословима и радним задацима на којима радници повремено се задржавају а постоји могућност појаве отровних загушљивих гасова обавезно је присуство најмање два радника али налази да је то без значаја. Ово поред изложеног и са разлога што према одредби члана 23 назначеног Правилника на пословима и радним задацима на којима радници проводе пуно радно време и где постоји могућност појаве отровних и загушљивих гасова мора се обезбедити стална контрола и сигнализација повећаних концентрација гасова.

На пословима и радним задацима на којима се радници повремено задржавају а постоји могућност појаве отровних и загушљивих гасова обавезно је присуство најмање два радника обезбеђених изолационим апаратима и индикаторима.

Назначена норма каже најмање два радника а овде је дозволом ради веће безбедности била предвиђено три извршиоца (тужилац и још два извршиоца – тзв.тројка). Зато су ови наводи без значаја а нема чињенично покриће навод жалбе да је тужилац обавио посао у присуству још три радника који су били обезбеђени изолационим апаратима и индикаторима. Из чињеничног утврђења следи да је тужилац сам обављао назначени посао, а да ти радници о којима говори тужилац су били на другом радном задатку и да су радници испред лифта приметили пад тужиоца на платформи и то претходно тако што нису могли да га идентификују – препознају да се ради о АА (сведок СС1). То примећује и жалба када цитира исказ сведока СС1 у делу када наводи: „У међувремену док смо чекали лифт чуо сам ударац изолационог апарата и Блажа је рекао да је човек пао. Пришли смо му, рекли смо му да извади усник из уста њега подигли и одвели до лифта. Ту смо му скинули апарат“.

При томе инсистирање тужиоца у току поступка да му је апарат скинут по изласку из лифта правно је без значаја са претходно назначених чињенично правних разлога који указују на упоредну анализу времена. Поред тога и сама жалба цитира извештај командира ПВЈ 716 од 14.05.2005.године да је апарат коришћен 40 – 50 минута али редукује време – прилагођава га и то време боравка на платформи.

Код изложеног нема чињенично покриће навод пуномоћника тужиоца да је тужилац цело време користио дрегер. Међутим и да је тако а није (дрегер је коришћен до 50 минута а тужилац је сигурно био дуже време на ВП2 и тада би био исти закључак с обзиром на остале две неоспорно извршене радње(сам је мењао завртањ на ВП 2 и није се уписао у мерној при силаску и повратку на ВП2.

Поред тога тужилац је као вођа групе знао односно морао знати да СС4 нема овлашћење да налаже поступање супротно безбедоносним правилима-правилу од 03.02.2005.године. Зато су и ови наводи пуномоћника тужиоца неосновани посебно у ситуацији када нема доказа да је ово правило стављено ван снаге. Када би се прихватило супротно схватање то би довело до нарушавања технолошке дисциплине и безбедне процедуре рада што је по схватању овога суда неприхватљиво.

Код изложеног следи и да је оспорено решење правилно и на закону засновано.

Код изложеног неоснован је захтев тужиоца за реституцију.

Са изложеног а на основу одредбе члана 380 став 1 тачка 1 ЗПП одлучено је као у изреци ове пресуде.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић

Д.П.