APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

27.03.2013.

Гж1 1242/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 1242/11
Дана:27.03.2013.године
Б Е О Г Р А Д
Немањина бр.9

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, против тужене "ББ", ради исплате разлике зараде, одлучујући о изјављеној жалби тужиоца, против пресуде Четвртог општинског суда у Београду П1 бр.28/06 од 23.03.2009.године, у седници већа одржаној дана 27.03.2013.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Четвртог општинског суда у Београду П1 бр.28/06 од 23.03.2009.године, у ставу другом и трећем изреке и предмет враћа Првом основном суду у Београду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Четвртог општинског суда у Београду П1 бр.28/06 од 23.03.2009.године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу плати накнаду штете на име неисплаћене зараде за време трајања суспензије, за период јул 2001-јануар 2002.година, са припадајућоом законском затезном каматом на појединачне месечне износе као у ставу првом изреке ожалбене пресуде. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца, да се обавеже тужени да тужиоцу плати разлику у заради за период од 01.02.2002.године до 30.12.2003.године, са припадајућом законском затезном каматом на појединачне месечне износе као у ставу другом изреке ожалбене пресуде и ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 35.500,00 динара.

Против ове пресуде у ставу другом и трећем изреке, жалбу је благовремено изјавио тужилац, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост ожалбене пресуде у границама овлашћења прописаних одредбом члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.125/04 и 111/09), у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11), Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба тужиоца изјављена против става другог и трећег изреке ожалбене пресуде, основана.

Из чињеничног утврђења у првостепеном поступку следи: да су правноснажном пресудом Четвртог општинског суда у Београду П1 бр.1023/01 од 26.06.2003.године, поништене као незаконите одлуке директора туженог бр.3824 од 19.10.2001.године, у делу у коме је утврђена дисциплинска одговорност тужиоца за учињену повреду радне обавезе и у ком је изречена дисциплинска мера престанак радног односа, као и одлука Управног одбора туженог бр.4598 од 14.12.2001.године, којом је одбијен као неоснован приговор тужиоца изјављен на напред наведену одлуку. Тужилац је радио на радном месту шефа магацина и био је под суспензијом од 01.07.2001.године до 01.02.2002.године у ком периоду није радио, али је добијао плату у висини од 50% од зараде коју би примао да је радио. По основу решења директора туженог бр.158/02 од 21.02.2002.године, тужилац је распоређен на радно место „комерцијални представник“ за продају боја и лакова, фуге и навекола, при Сектору за маркетинг, Радна јединица за регион Јужна Војводина, почев од 01.02.2002.године и ставом другим овог решења утврђено је да се зарада тужиоца утврђује на основу процента и обима извршеног посла. Ставом трећим изреке утврђено је да се овим решењем замењује уговор о раду и спроводи решење инспектора рада бр.380-164-1374/01-04 од 28.12.2001.године. Тужилац није тражио поништај решења о распоређивању од 22.01.2002.године, а по основу овог решења примао је зараду од 01.02.2002.године до 01.01.2004.године. Такође је утврђено да за послове шефа магацина и за послове комерцијалног представника за продају боја и лакова, а на које радно место је постављен тужилац решењем од 22.01.2002.године, по систематизацији је предвиђено да може да ради радник и са средњом стручном спремом и са факултетом. Из извештаја туженог првостепени суд је утврдио разлику зараде шефа магацина и комерцијалног представника, а према ком извештају је тужилац својим поднеском од 06.02.2009.године определио тужбени захтев.

Имајући у виду напред утврђено чињенично стање, првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиоца за накнаду разлике зараде за радно место шефа магацина и комерцијалног представника неоснован, јер тужилац је примао зараду по правноснажном и коначном решењу туженог од 22.01.2002.године, односно исто није оспоравао.

Међутим, овакав закључак првостепене пресуде се не може прихватити као правилан.

Наиме, првостепени суд је извео закључак да је тужбени захтев тужиоца у делу за исплату разлике зараде за радно место шефа магацина и комерцијалног представника, а на које радно место је тужилац распоређен по основу решења туженог од 22.01.2002.године, неоснован. Ово зато што је основ за накнаду штете на име разлике између зараде коју би остваривао на радном месту шефа магацина и комерцијалног представника (на које радно место је распоређен) поништена одлука о распоређивању, а због чињенице да тужилац неспорно није оспоравао решења о распоређивању .

При наведеном, неспорно је да је тужилац водио судски поступак пред Четвртим општинским судом, ради поништаја одлука туженог и то одлуке директора туженог бр.3824 од 19.10.2001.године, којом је утврђена дисциплинска одговорност тужиоца и изречена мера престанка радног односа, као и против одлуке Управног одбора бр.4598 од 14.12.2001.године, којом је потврђена напред наведена одлука директора туженог. Такође је неспорно и да је тужени донео решење о распоређивању тужиоца од 22.01.2002.године. Међутим, првостепени суд занемарује релевантну чињеницу да је Решење о распоређивању бр. 158/02 од 22.01.2001. године којим је тужилац распоређен на послове комерцијалног представника донето у извршењу Решења инспектора рада бр.380-164-1374/01-04 од 28.12.2001. године, на шта основано указује и тужилац у жалби у ком делу је првостепени суд и непотпуно утврдио чињенично стање. Ово зато што привремено решење о распореду које је спроведбени акт по налогу инспекције рада не може имати капацитет да замени решење о распореду. Не може јер је у тој ситуацији тужилац у режиму отказа, а привремено враћање на рад у извршењу налога инспектора рада је тада само мера обезбеђења.

Такође, првостепени суд је пропустио да цени и релевантну чињеницу да су одлуке о дисциплинској одговорности тужиоца ( одлука бр.3824 од 19.10.2001. године и одлука бр. 4598 од 14.12.2001. године) поништене као незаконите из формалних разлога-застарелост вођења дисциплинског поступка у ком случају тужиочево право на накнаду штете зависи од утврђене кривице за повреду радне обавезе. Ово зато што је кривица тужиоца за повреду радне обавезе која му је стављена на терет од одлучног значаја за остваривање тужиочевог права на накнаду штете.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињену битну повреду поступка и употпунити чињенично стање тако што ће разјаснити да ли је решење бр.158/02 од 22.01.2002 године донето у извршењу решења инспектора рада о одлагању извршења одлуке број 3824 од 19.10.2001 године како је то и наведено и у његовом диспозитиву и образложењу , да ли је то решење зато привременог карактера, шта је био садржај овог решења инспектора рада, а ако је то решење о распореду само спроведбени акт решења инспектора рада који су били уговорени послови и њихова вредност у време престанка радног односа тужиоцу(у време дејства те одлуке број 3824 од 19.10.2001.године), да ли има доприноса тужиоца сопственој штети и да ли је тужилац својим радњама допринео вођењу дисциплинског поступка(одлука је поништена због повреде правила дисциплинског поступка-чл.95. ЗОРо)

Имајући у виду наведено погрешна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер иста зависи од коначног исхода спора.

С обзиром на наведено, Апелациони суд у Београду је применом одредбе члана 376 и 377 ЗПП, 387 тачка 3 („Службени гласник РС“ бр.125/04 и 111/09), у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11) одлучио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Боривоје Живковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић