APELACIONI SUD - Преглед судске праксе Апелационог суда у Београду

29.02.2012.

Гж1 1020/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж1 1020/12
Дана: 29.02.2012. године
Б Е О Г Р А Д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Боривоја Живковића, председника већа, Весне Мартиновић и Снежане Витошевић, чланова већа у парници из радног односа тужиоца АА, коју заступају адвокати АБ и АБ1, против туженог "АА", ради поништаја решења и враћања на рад, одлучујући о изјављеној жалби тужиље против пресуде Основног суда у Зајечару Судске јединице у Сокобањи III 13 П1.бр.413/2011 од 22.11.2011.године донео је у седници већа одржаној дана 29.02.2012.године

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Зајечару Судске јединице у Сокобањи III 13 П1.бр.413/2011 од 22.11.2011.године и предмет УПУЋУЈЕ истом суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зајечару Судске јединице у Сокобањи III 13 П1.бр.413/2011 од 22.11.2011.године у ставу један изреке одбијен је тужбени захтев тужиље да се поништи решење туженог број 33 од 31.03.2011.године и да се тужени обавеже да тужиљу врати на рад у року од 10 дана под претњом принудног извршења, као неоснован, док је ставом два изреке обавезана тужиља да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 26.250,00 динара заједно са законском затезном каматом почев од 22.11.2011.године па до коначне исплате, а све у року од 8 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде тужиља је благовремено изјавила жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност и законитост побијане пресуде у границама овлашћења из одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09) у вези одредбе члана 506 став 1 новог ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/2011) Апелациони суд у Београду као другостепени суд је нашао:

-жалба је основана.

Према разлозима побијане пресуде суд је утврдио да је оспорено решење којим је тужиљи отказан уговор о раду број 33 од 31.03.2011.године стављено ван снаге и да је стога отпао основ оцене његове законитости па је тужбени захтев тужиље зато неоснован. Ради тога како је послодавац опозвао отказ уговора о раду он је дужан да тужиљи исплати зараду и све доприносе. Суд није прихватио захтев тужиље да се рочиште за главну расправу одложи и затраже докази о плаћеним доприносима јер тужиља има право да судским путем тражи исплату зараде и доприноса.

Овај закључак ожалбене пресуде се за сада не може прихватити јер се иста заснива на битним повредама одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП на шта се основано указује жалбом тужиље а ни чињенично стање није потпуно утврђено па се побијана пресуде не може испитати са становишта правилне примене материјалног права.

Наиме, према до сада утврђеном чињеничном стању у поступку доношења ожалбене пресуде следи: да је решењем број 33 од 31.03.2011.године тужиљи на пословима помоћног угоститељског радника у "АА" отказан уговор о раду број 19/05 од 14.02.2005.године због престанка потребе за њеним радом и утврђено да тужиљи престаје радни однос 31.03.2011.године и да је тужиља потом закључила уговор о раду број 53/2011 од 06.06.2011.године према чијем садржају је засновала радни однос, да је претходно решењем Министарства рада и социјалне политике инспектората за рад Одсека инспекције рада у Зајечару број 380-117-15/2001-02 од 31.05.2011.године одложено до правноснажности судске одлуке извршење решења број 33 од 31.03.2011.године.

Међутим, у поступку доношења ожалбене пресуде учињена је битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП на шта се основано указује жалбом тужиље. Наиме, у правној ситуацији када је поништено решење о отказу тада не постоји предмет тужбеног захтева па се у тој ситуацији тужба одбацује а не одлучује у меритуму како је то поступио и првостепени суд доносећи одлуку садржану у ставу један изреке ожалбене пресуде. Ради тога побијана пресуда се из овог разлога заснива на битним повредама одредаба парничног поступка из чл. 361 став 2 тач.12 ЗПП у вези чл.506 Став 1 новог ЗПП.

Поред тога Одлуком број 52/11 од 06.06.2011.године стављено је ван снаге решење број 35 од 31.03.2011.године којим је отказан уговор о раду број 19/05 од 14.02.2005.године. Дакле није стављено ван снаге (нити поништено) решење које је предмет спора број 33 од 31.03.2011.године (иако се највероватније ради о истој појединачном правном акту) а поред тога решење није поништено него стављено ван снаге. У тој ситуацији и код чињенице да тужени послодавац са тужиљом није успоставио реституцију већ је закључио уговор о раду број 53/2011 од 06.06.2011.године према чијој тачки три тужиља као запослена заснива радни однос на неодређено време од 01.06.2011.године основано се поставља питање да ли је на тај начин тужена страна засновала нови радни однос а не успоставила незаконито прекинути радни однос. Ради тога се не може за сада утврдити ни да ли тужиља има правно заштићени интерес да тражи да се обавеже тужени да тужиљу врати у радни однос. Првостепени суд је зато побијану пресуду засновао и на непотпуно утврђеном чињеничном стању с обзиром да није разјашњено да ли је тужиљи у радној књижици као датум запослења уписан 31.03.2011.године или 01.06.2011.године. За случај да је уписан после датума престанка запослења датум запослења 01.06.2011.године тужиља би имала основ да тражи реституцију у својим правима па и у правној ситуацији када је назначено решење поништено.

Укинуто је и решење садржано у ставу два изреке побијане пресуде јер одлука у том делу зависи од коначног исхода спора.

Ради тога првостепени суд ће у поновном поступку отклонити учињене битне повреде одредаба парничног поступка и употпунити чињенично стање тако што ће разјаснити да ли је тужиљи у радној књижици уписан као датум запослења 31.03.2011. или 01.06.2011.године, да ли је тужени за тужиљу уплатио доприносе за период од 31.03. до 01.06.2011.године и да ли се Одлука број 52/11 од 06.06.2011.године односи на решење борј 33 од 31.03.2011.године или на решење број 35 од истог датума како је то назначено у његовом садржају, те да ли је тужени исказ ставља се ван снаге решење број 35 од 31.03.2011.године материјализовао потпуном реституцијом тужиље успостављањем радно правног статуса како то пише у одлуци број 52/11 од 06.06.2011.године или је то учинио тек од 01.06.2011.године па када правилно и потпуно утврди чињенично стање првостепени суд ће донети правилну и на закону засновану одлуку водећи рачуна о томе да ако је поништен појединачни правни акт који је предмет судске заштите да се у тој ситуацији тужба одбацује јер не постоји предмет спора.

Са изложеног а на основу одредбе члана 376 став 1 и члана 377 ЗПП у вези члана 506 став 1 новог ЗПП, одлучено је као у изреци овог решења.

Председник већа-судија
Боривоје Живковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић