APELACIONI SUD - Одељење радних спорова

Правно схватање

КОЕФИЦИЈЕНТ ЗАПОСЛЕНОГ НА ПОСЛОВИМА ВОЗАЧА САНИТЕТСКОГ ВОЗИЛА У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

Запослени на пословима возача санитетског возила у здравственој установи није здравствени радник, ни здравствени сарадник у смислу Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“ бр.107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13) због чега нема право на коефицијент 13,58 и да му се применом коефицијента за обрачун плата здравственим радницима који је утврђен Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама обрачуна плата („Службени гласник РС“ бр.44/01, 15/02, 30/02, 32/02...11/12).

Стога није ништава одредба уговора о раду, односно његовог анекса којом је запосленом на пословима возача санитетског возила утврђен коефицијент за обрачун плате у складу са чланом 2 тачка 13 Уредбе.

Из образложења:

Према садржају правилника о систематизацији радних места код послодавца здравствених установа по правилу за обављање послова радног места возач санитетског возила прописани су услови – III или IV степен стручне спреме, КВ возач, положен испит за возача Б, Ц и Д категорије. Правилником је предвиђено да возач санитетског возила обавља послове: да по писменом налогу ординирајућег доктора, доктора из Службе хитне медицинске помоћи и референта за саобраћај врши превоз болесника, при чему води бригу о болеснику током транспорта, смештаја у болницу, специјалистичког прегледа и превоза до здравствене установе или стана болесника, врши по потреби превоз здравствених радника за пружање услуга у стану болесника, превози медицинску документацију и осталу документацију у Службу заједничких послова из здравствених станица и обрнуто, односи материјал на лабораторијске анализе у надлежну здравствену установу, свакодневно одржавање чистоће и исправности возила, обавезно остављање возила у исправном стању и напуњеног горивом, у сарадњи са референтом за саобраћај у случају већих кварова на возилу предузима мере за што бржу оправку у надлежном сервису, води бригу о редовном сервисирању санитетског возила, води посебну књигу у коју уноси датуме прања кола, подмазивања, промене гума, уља, пређене колометраже, утрошка горива и бонова за гориво, по пријему путног налога и извршене вожње уписује податке, непосредно сарађује са референтом за саобраћај и придржава се плана и програма ( распореда вожњи и радног времена) које сачини референт за саобраћај, сачињава недељни извештај о пређеној километражи.

Сви возачи екипе хитне медицинске помоћи мимо уговореног делокруга брину се и о инсталираном систему за оксигенизацију односно давање кисеоника, управљају светлосно-звучном сигнализацијом у возилу и у поступку медицинског збрињавања пацијената обављају послове које им наложи дежурни лекар екипе. У поступцима реанимације односно оживљавања пацијената при масажи срца и давању вештачког дисања, возач по налогу дежурног лекара врши вентилирање амбу-балоном, износи сет за интубацију, дефибрилатор и носила.

Уредбу о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС“ бр.44/01...91/2010) донела је Влада РС на основу Закона о платама запослених у јавним службама. Одредбом члана 2 тачка 13 Уредбе утврђени су коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у здравственим установама.

Одредбом уговора о раду, односно његовог анекса утврђен је припадајући коефицијент за обрачун и исплату плате за рад на пословима возача санитетског возила, у складу са Уредбом.

Послодавац је служба која обавља делатност којом се обезбеђује здравствена заштита грађана, која обухвата спровођење мера и активности здравствене заштите које се, у складу са здравственом доктрином и уз употребу здравствених технологија, користе за очување и унапређење здравља људи, дакле обавља здравствену делатност. Мере и активности здравствене заштите морају бити засноване на научним доказима, односно морају бити безбедне, сигурне и ефикасне и у складу са начелима професионалне етике. Ради се о здравственој служби коју чине здравствени радници, односно здравствени сарадници који обављају здравствену делатност у складу са Законом о здравственој заштити.

Здравствени радници према Закону о здравственој заштити су лица која имају завршен медицински, стоматолошки, односно фармацеутски факултет, као и лица са завршеном школом здравствене струке, која непосредно као професију обављају здравствену делатност у здравственим установама или приватној пракси под условима прописаним овим законом. Здравствени сарадници према овом закону су лица са средњом, вишом, односно високом стручном спремом која обављају одређене послове здравствене заштите у здравственој установи, односно приватној пракси. Дакле, завршени медицински, стоматолошки, фармацеутски факултет, завршена школа здравствене струке и непосредно као професија обављање здравствене делатности одређују здравственог радника и тиме се он разликује од здравственог сарадника.

Закон о здравственој заштити поред тога што даје дефиницију здравственог радника, набраја здравствене раднике у зависности од степена стручне спреме. Тако су здравствени радници доктор медицине, доктор стоматологије, дипломирани фармацеут медицински биохемичар – са завршеним одговарајућим факултетом здравствене струке, други здравствени радник – са завршеном одговарајућом високом, вишом, односно средњом школом здравствене струке.

Закон прописује обавезу здравствених радника да здравствену делатност обављају у складу са важећом здравственом доктрином и у складу са кодексом професионалне етике. Ордбом члана 173 Закона о здравственој заштити забрањено је обављање здравствене делатности од стране лица која се у смислу овог закона не сматрају здравственим радницима и здравственим сарадницима.

Услов за обављање послова возача санитетског возила није завршена школа здравствене струке, нити возач обавља непосредно као професију здравствену делатност, а у опису његових послова није, нити може бити пружање медицинске помоћи с обзиром на стручну спрему коју има. Зато возач није здравствени радник у смислу Закона о здравственој заштити па се при обрачуну плате не може применити коефицијент утврђен за здравствене раднике.

Извршиоци на пословима возача по слову закона не могу обављати здравствену делатност ради чега и у случају да стварно врше послове из њеног садржаја они то чине противправно и из тога не могу извући корист.

(правно схватање усвојено једногласно на заједничкој седници Апелационих судова и то: Апелационог суда у Београду, Апелационог суда у Нишу, Апелационог суда у Новом Саду и Апелационог суда у Крагујевцу одржаној дана 11.04.2014. године у просторијама Апелационог суда у Новом Саду)