APELACIONI SUD - Кривично одељење

ПОВЕЗАНОСТ КРИВИЧНОГ ДЕЛА СА ОРУЖАНИМ СУКОБОМ И МОТИВ НА СТРАНИ ОКРИВЉЕНОГ (Члан 142. став 1. КЗСРЈ)

Освета као мотив за извршење кривичног дела, не искључује постојање кривичног дела Ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. ст. 1. КЗСРЈ, у ситуацији у којој је дело извршено за време оружаног сукоба припадника једне од страна у сукобу којима се окривљени у конкретном случају прикључио, у потпуности свестан њихове акције, и у којој постоји повезаност у суштинском смислу оваквих радњи са самим оружаним сукобом, имајући у виду да су предмет напада управо цивили албанске националности, које извршиоци овог дела одабирају за мету напада, повезујући их на основу националне припадности, као и претпостављене привржености другој страни у сукобу.

Из образложења:

Бранилац окривљеног је навео како из образложења првостепене пресуде не произлази да лишење живота Н. Б. чак и да га је извршио окривљени, има било какве везе са оружаним сукобом, што је нужно за постојање кривичног дела Ратни злочин против цивиног становништва. У жалби се даље истиче да се убиства из освете, или убиства мотивисана осветом, дешавају и у миру, а не само у временима ратова, због чега се у конкретном случају на окривљеног не би могао применити пропис који је примењен, већ неки други материјални кривични пропис.

Међутим, ову тврдњу браниоца окривљеног веће овог суда сматра неоснованом. Наиме, првостепени суд је, између осталог, утврдио да је кривично дело које се окривљеном ставља на терет извршено током оружаних сукоба између војних снага Савезне Републике Југославије, Војске Југославије и Полицијских снага Републике Србије са једне стране и припадника наоружане војне формације Ослободилачке Војске Косова (ОВК, УЧК) са друге стране. Првостепени суд је такође утврдио и то да је окривљени, кривично дело извршио користећи ситуацију у којој су припадници једне од страна у сукобу - окривљени Ч.С. и П. М., као припадници ОУП-а Сува река заједно са другим Н.Н. лицима припадницима полиције, кренули у акцију у којој су лишавали живота цивилно становништво које су повезали са једном од страна у сукобу, а реч је о припадницима албанске националности, на тај начин што им се прикључио приликом опкољавања кућа из којих су изведена лица која су касније лишена живота, од којих је једно лице и сада покојни Н. Б. При томе, мотив на страни окривљеног који бранилац истиче у својој жалби и који првостепени суд утврђује у својој пресуди, не представља елеменат кривичног дела Ратни злочин против цивилног становништва, и стога не може довести до другачије правне квалификације. Код овог кривичног дела наиме, дубљи покретачи људског понашања који доводе до извршења неке од алтернативно предвиђених радњи из члана 142. став 1. КЗЈ, и који се могу састојати из великог броја веома различитих и тешко утврдивих мотива, не представљају битно обележје ове инкриминације. Међутим, оно што радњу окривљеног, према схватању Већа овог суда чини правилно квалификованом као кривично дело Ратни злочин против цивилног становништва је њена извршеност за време оружаног сукоба припадника једне од страна у сукобу којима се окривљени у конкретном случају прикључио, у потпуности свестан њихове акције, као и повезаност у суштинском смислу оваквих радњи са самим оружаним сукобом, имајући у виду да су предмет напада управо цивили албанске националности, које извршиоци овог дела одабирају за мету напада, повезујући их на основу националне припадности, као и претпостављене привржености, другој страни у сукобу, наоружаној војној формацији „Ослободилачка Војска Косова".

(Пресуда Апелационог суда у Београду - Већа за ратне злочине - Кж1 По2 4/10)

Аутори правног схватања израженог у одлукама Већа за ратне злочине Апелационог суда у Београду:
др Миодраг Мајић, руководилац судске праксе у Одељењу за Ратне злочине и Росанда Џевердановић - Савковић, виши судијски сарадник