Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

ПО­РО­ДИЧ­НО ПРА­ВО - БИЛТЕН 3

1.      Пи­та­ње:

Суд је ду­жан да пре­су­дом у спо­ру о очин­ству од­лу­чи о вр­ше­њу ро­ди­тељ­ског пра­ва сход­но чл. 260. По­ро­дич­ног за­ко­на. Да ли је суд ду­жан да до­не­се од­лу­ку о из­др­жа­ва­њу мал. де­те­та и од­лу­ку у ве­зи на­чи­на одр­жа­ва­ња лич­них од­но­са, а ово има­ју­ћи у ви­ду од­ред­бе чл. 272. По­ро­дич­ног за­ко­на?

Од­го­вор:

У спо­ру о очин­ству суд је ду­жан да сход­но чл. 260. став 1. По­ро­дич­ног за­ко­на од­лу­чи о вр­ше­њу ро­ди­тељ­ског пра­ва. Ро­ди­тељ­ско пра­во је из­ве­де­но из ду­жно­сти ро­ди­те­ља и по­сто­ји са­мо у ме­ри ко­ја је по­треб­на за за­шти­ту лич­но­сти, пра­ва и ин­те­ре­са де­те­та. Од­лу­ка о вр­ше­њу ро­ди­тељ­ског пра­ва об­у­хва­та од­лу­ке о по­ве­ра­ва­њу за­јед­нич­ког де­те­та јед­ном ро­ди­те­љу, о ви­си­ни до­при­но­са за из­др­жа­ва­ње од стра­не дру­гог ро­ди­те­ља и о на­чи­ну одр­жа­ва­ња лич­них од­но­са де­те­та са дру­гим ро­ди­те­љем ко­ји не вр­ши ро­ди­тељ­ско пра­во. С то­га је суд у па­тер­ни­тет­ском спо­ру ду­жан да од­лу­чи без об­зи­ра на са­др­жи­ну по­ста­вље­ног ту­жбе­ног зах­те­ва, о свим ви­до­ви­ма вр­ше­ња ро­ди­тељ­ског пра­ва, па сход­но то­ме и о из­др­жа­ва­њу мал. де­те­та и на­чи­ну одр­жа­ва­ња лич­них од­но­са.

 

2.      Пи­та­ње:

Ту­жи­лац, муж мај­ке де­те­та, ту­жбом оспо­ра­ва очин­ство, а ту­жбом је као ту­же­не об­у­хва­тио мај­ку и де­те. Ни­је под­нет зах­тев за утвр­ђе­ње очин­ства дру­гог му­шкар­ца. Да ли мај­ци тре­ба на­ло­жи­ти да под­не­се ту­жбу за утвр­ђе­ње очин­ства, ка­ко би у ис­тој пар­ни­ци по­сто­јао и зах­тев за утвр­ђе­ње очин­ства.

Од­го­вор:

У спо­ру о очин­ству, ка­да је ту­жбу под­нео муж мај­ке де­те­та, ко­ји се по за­ко­ну сма­тра оцем де­те­та, ту­жбом као ту­же­ни мо­ра­ју би­ти об­у­хва­ће­ни мај­ка и де­те, ко­ји у по­ступ­ку има­ју по­ло­жај ну­жних и је­дин­стве­них су­пар­ни­ча­ра.

Пре­ма од­ред­ба­ма чл. 252. став 3. По­ро­дич­ног за­ко­на ту­жбу ра­ди оспо­ра­ва­ња очин­ства мо­же под­не­ти муж мај­ке де­те­та. Де­те, пре­ма од­ред­ба­ма чл. 59. став 1. ПЗ има пра­во да зна ко су му ро­ди­те­љи.

Из фор­му­ла­ци­је на­ве­де­них за­кон­ских од­ре­да­ба про­из­и­ла­зи да су стран­ке у по­ступ­ку о очин­ству по ту­жби ли­ца ко­је се по за­ко­ну сма­тра оцем де­те­та отац, мај­ка и де­те. По ту­жби прет­по­ста­вље­ног оца за оспо­ра­ва­ње очин­ства мај­ка и де­те ту­жбом мо­ра­ју би­ти об­у­хва­ће­ни као ту­же­ни, јер има­ју по­ло­жај ну­жних и је­дин­стве­них су­пар­ни­ча­ра и сма­тра­ју се јед­ном стран­ком.

Прет­по­ста­вље­ни отац де­те­та не мо­ра зна­ти ко је би­о­ло­шки отац де­те­та.

У том спо­ру суд не мо­же на­ло­жи­ти мај­ци да на осно­ву чл. 256. став 6. ПЗ про­ши­ри ту­жбу на ли­це ко­је она сма­тра би­о­ло­шким оцем де­те­та, јер то ли­це не­ма по­ло­жај стран­ке у по­ступ­ку.

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje