ПОРОДИЧНО ПРАВО - БИЛТЕН 3
1. Питање:
Суд је дужан да пресудом у спору о очинству одлучи о вршењу родитељског права сходно чл. 260. Породичног закона. Да ли је суд дужан да донесе одлуку о издржавању мал. детета и одлуку у вези начина одржавања личних односа, а ово имајући у виду одредбе чл. 272. Породичног закона?
Одговор:
У спору о очинству суд је дужан да сходно чл. 260. став 1. Породичног закона одлучи о вршењу родитељског права. Родитељско право је изведено из дужности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета. Одлука о вршењу родитељског права обухвата одлуке о поверавању заједничког детета једном родитељу, о висини доприноса за издржавање од стране другог родитеља и о начину одржавања личних односа детета са другим родитељем који не врши родитељско право. С тога је суд у патернитетском спору дужан да одлучи без обзира на садржину постављеног тужбеног захтева, о свим видовима вршења родитељског права, па сходно томе и о издржавању мал. детета и начину одржавања личних односа.
2. Питање:
Тужилац, муж мајке детета, тужбом оспорава очинство, а тужбом је као тужене обухватио мајку и дете. Није поднет захтев за утврђење очинства другог мушкарца. Да ли мајци треба наложити да поднесе тужбу за утврђење очинства, како би у истој парници постојао и захтев за утврђење очинства.
Одговор:
У спору о очинству, када је тужбу поднео муж мајке детета, који се по закону сматра оцем детета, тужбом као тужени морају бити обухваћени мајка и дете, који у поступку имају положај нужних и јединствених супарничара.
Према одредбама чл. 252. став 3. Породичног закона тужбу ради оспоравања очинства може поднети муж мајке детета. Дете, према одредбама чл. 59. став 1. ПЗ има право да зна ко су му родитељи.
Из формулације наведених законских одредаба произилази да су странке у поступку о очинству по тужби лица које се по закону сматра оцем детета отац, мајка и дете. По тужби претпостављеног оца за оспоравање очинства мајка и дете тужбом морају бити обухваћени као тужени, јер имају положај нужних и јединствених супарничара и сматрају се једном странком.
Претпостављени отац детета не мора знати ко је биолошки отац детета.
У том спору суд не може наложити мајци да на основу чл. 256. став 6. ПЗ прошири тужбу на лице које она сматра биолошким оцем детета, јер то лице нема положај странке у поступку.