ОСТАЛО - БИЛТЕН 4
1. Питање:
Да ли суд може одложити извршење на предлог трећег лица уколико је то треће лице без упута суда поднело тужбу против извршног повериоца, којом тражи да се утврди да је извршење недопуштено на предмету извршења?
Одговор:
Доношењем Закона о извршењу и обезбеђењу ("Службени гласник Републике Србије", број 31 од 09. маја 2011. године) који је почео да се примењује од 17. септембра 2011. године и на започета извршења, а спорно потраживање на постављено питање више нема значаја. Одредбом члана 6. наведеног Закона предвиђено је да је поступак извршења и обезбеђења хитан и да у поступку извршења и обезбеђења одлагање није дозвољено, осим ако законом није изричито прописано другачије. Стога, наведени члан Закона изричито прописује да нема одлагања извршења како на предлог извршног повериоца, тако и на предлог извршног дужника и трећег лица. Институт одлагања извршења био је регулисан одредбама чланова од 63. до 67. Закона о извршењу у извршном поступку ("Службени гласник Републике Србије" 125 од 22. новембра 2004. године) који је престао да важи даном почетка примене Закона о извршењу и обезбеђењу, сходно одредбама члана 358, 362. и 363. истог Закона. Према одредбама раније важећег Закона о извршном поступку суд није могао одлагати извршење на предлог трећег лица уколико је то треће лице без упута на парницу поднело тужбу против извршног повериоца којим тражи да се утврди да је извршење недопуштено на предмету извршења. Услови потребни за одлагање извршења на предлог трећег лица сходно одредби члана 65. наведеног Закона били су да је суд треће лице упутио на парницу ради проглашења, да је извршење на одређеном предмету недопуштено, да је треће лице парницу покренуло и да би треће лице спровођењем извршења претрпело значајну штету. Наведени услови били су кумулативно прописани и без испуњења свих услова није се могло одложити извршење.
2. Питање:
Да ли присуство пуномоћника извршног повериоца о попису и процени покретних ствари, као и јавној продаји, спада у потребне трошкове који се досуђују повериоцу?
Одговор:
Трошкови поводом приступа адвоката као пуномоћника извршног повериоца, о спровођењу службених радњи пописа за процене и продаје покретних ствари извршног дужника, су потребни трошкови јер извршни поверилац тако контролише спровођење извршења, односно има увид у рад судског извршитеља. На тај начин се пуномоћнику странке, а чија је основна функција пружање стручне помоћи, омогућава увид у целокупан ток поступка како би могао да штити права повериоца и пружи адекватну и ефикасну правну помоћ. У прилог оваквог става говори и чињеница да је Закон о извршном поступку ("Службени гласник Републике Србије", број 125/2004) у овој фази поступка дао извршном повериоцу активну улогу како у погледу права на правну заштиту у случају неправилности не при спровођењу извршења у смислу члана 58. поменутог Закона и захтева за измену предмета пописа, у смислу одредбе члана 75. истог Закона, тако је у погледу одређивања самог обима пописа и члана 74. истог Закона. Другим речима, ови трошкови су потребни ради вођења извршног поступка и зато, сагласно одредби члана 43. став 4. Закона о извршном поступку, они морају бити досуђени извршном повериоцу. Имајући у виду да ни Закон о извршењу и обезбеђењу "Службени гласник РС", број 31/2011, као ни предходни закон не ограничава право извршног повериоца у фази спровођења извршења, то и по закону који је сада на снази, извршни поверилац има право на накнаду трошкова за присуство пуномоћника попису, процени и јавној продаји покретних ствари.