ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО - БИЛТЕН 3
1. Питање:
Који је рок и од када почиње да тече за опозив уговора о поклону због осиромашњења и неблагодарности?
Одговор:
Уговор о поклону није регулисан позитивним правом па се на спорне правне односе у вези са уговором о поклону примењују правна правила имовинског права. Према правним правилима садржаним у параграфу 567. бив. Српског грађанског законика, постоје услови за опозив поклона ако поклонодавац после учињеног поклона толико осиромаши да нема нужних средстава за издржавање и у случају када поклонопримац покаже велику неблагодарност према поклонодавцу наносећи штету његовом животу, телу, части и нарушавајући његову слободу и имање. Према правном правилу садржаном у параграфу 937 тужба за опозив због неблагодарности и осиромашења може се поднети у року до 3 године. Рок застарелости почиње тећи од дана настанка узрока због кога се опозив уговора о поклону може тражити.
2. Питање:
Да ли захтев за накнаду штете према Гарантном фонду, у случају када је над осигуравајућим друштвом отворен стечај, доспева правноснажношћу решења о главној деоби или правноснажношћу решења о закључењу стечајног поступка?
Одговор:
Захтев оштећеног лица за накнаду штете из средстава Гарантног фонда доспева према Удружењу осигуравајућих организација правноснажношћу решења о закључењу стечајног поступка над осигуравајућом организацијом са којом је штетник имао закључен уговор о обавезном осигурању моторног возила, ваздухоплова или другог превозног средства.
Право на накнаду штете из средстава Гарантног фонда је уведено у наш правни систем Законом о осигурању имовине и лица ("Службени лист СРЈ", бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99) – регулисно одредбама чл. 99. - 107. овог закона. У Закону о осигурању ("Службени гласник РС", бр. 55/2004 ...) је чланом 245. ст.1. предвиђено је да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о осигурању имовине и лица ("Службени лист СРЈ", бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99), осим одредаба о обавезном осигурању (чл. 73. - 108, чл. 111. и 112.) и одредаба о поверавању јавних овлашћења (чл.143.-146). Наведене одредбе о обавезном осигурању су престале да важе ступањем на снагу Закона о обавезном осигурању у саобраћају ("Службени гласник РС", бр. 51/2009 – ступио на снагу 12.10.2009. године), с тим што је одредбом члана 111. став 1. и 2. тог закона прописано да ће Гарантни фонд отпочети са обављањем послова утврђених овим законом по истеку две године од дана ступања на снагу овог закона. До почетка рада Гарантног фонда послове из његовог делокруга обављаће Удружење сагласно прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.
Одредбом члана 106. Закона о осигурању имовине и лица ("Службени лист СРЈ", бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99) прописано је да штета проузрокована употребом моторног возила, ваздухоплова или другог превозног средства, а уговор о обавезаном осигурању је био закључен са организацијом за осигурање над којом је отворен поступак стечаја, која није накнађена из стечајне масе, односно део штете који није накнађен из стечајне масе, накнађује се из средстава гарантног фонда.
Сагласно наведеном, из средстава Гарантног фонда може се намирити само део ненакнађене штете из стечајне масе осигуравајуће организације са којом је штетник имао закључен уговор о обавезаном осигурању моторног возила, ваздухоплова или другог превозног средства. Захтев оштећеног лица за накнаду штете из средстава Гарантног фонда доспева према Удружењу осигуравајућих организација правноснажношћу решења о закључењу стечајног поступка над осигуравајућом организацијом са којом је штетник имао закључен уговор о обавезном осигурању моторног возила, ваздухоплова или другог превозног средства. Ово стога, јер се тек закључењем стечајног поступка над осигуравајућом организацијом сазнаје висина штете која није накнађена из стечајне масе, односно део штете који није накнађен из стечајне масе, с обзиром да након доношења решења о главној деоби, постоји могућност накнадне - завршне деобе, након које се на завршном рочишту у стечајном поступку доноси решење о закључењу стечајног поступка, након чије правноснажности долази до брисања осигуравајуће организације из регистра. Из наведеног произилази да је доспелост захтева за накнаду штете из средстава Гарантног фонда условљена претходним закључењем стечајног поступка над осигуравајућом организацијом. Након закључења поступка стечаја зна се тачан износ штете који је накнађен у стечајном поступку, односно који се могао накнадити из стечајне масе.
Одговор на постављено питање је дат с обзиром на постојеће правно схватање утврђено на седници Грађанског одељења Врховног суда Србије од 7. октобра 2002. године и 9. децембра 2002. године (Билтен судске праксе Врховног суда Србије, бр. 4/2002 – стр.103.)
Напомена: У Закону о обавезном осигурању у саобраћају ("Службени гласник РС", бр. 51/2009) је предвиђено право оштећеног да се одмах по отварању стечајног поступка над осигуравачем, код кога је осигурано лице које му је проузроковало штету обрати Гарантном фонду са захтевом за накнаду штете. Наиме, одредбом члана 93. Закона о обавезном осигурању у саобраћају ("Службени гласник РС", бр. 51/2009) прописано је да штета проузрокована употребом моторног возила, ваздухоплова, чамца или другог превозног средства, а уговор о обавезном осигурању је био закључен са друштвом за осигурање над којим је покренут стечајни поступак, накнађује се из средстава Гарантног фонда. На Гарантни фонд који је исплатио осигурану суму, односно накнаду штете, прелазе права оштећеног лица према стечајној маси. Гарантни фонд има право да пријави ово потраживање до окончања стечајног поступка друштва из става 1. овог члана. Одредбом члана 94. истог Закона прописано је да захтев за накнаду штете причињене у случајевима из члана 74. став 1. овог закона, оштећено лице подноси Гарантном фонду. Уз захтев из става 1. овог члана, оштећено лице је дужно да приложи и одговарајући доказ да је штету проузроковало неосигурано превозно средство, непознато превозно средство, односно превозно средство које је осигурано код друштва за осигурање над којим је покренут стечајни поступак, а чланом 95. истог Закона прописано је да ако Гарантни фонд не одговори на захтев за накнаду штете у року од 90 дана од дана пријема захтева, оштећено лице може поднети тужбу суду против Гарантног фонда и о томе обавестити Народну банку Србије.