Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

 

Donete odluke - organizovani kriminal mart 2024

Dodato: 4.03.2024.

29. mart 2024. godine
JOVICA DROBNjAK I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 124/23 od  17. novembra 2023. godine okr. Jovica Drobnjak je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanja radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 2. KZ i krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, kao i na novčanu kaznu u iznosu od 250.000,00 dinara, dok je okr. Danja Milanović zbog izvršenja krivičnog dela udruživanja radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 4. KZ i krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije iz člana 184. stav 1. KZ osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. Takođe, prema okrivljenima je izvršena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima.

Okrivljeni Jovica Drobnjak je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od prve polovine septembra meseca 2022. godine, pa do 10. maja 2023. godine, na teritoriji grada Beograda, organizovao organizovanu kriminalnu grupu sa ciljem sticanja finansijske koristi od izvršenja krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije, na taj način što je sačinio plan delovanja organizovane kriminalne grupe  - da organizuje navođenje na vršenje prostitucije i učestvuje u posredovanju u vršenju prostitucije više osoba ženskog pola na široj teritoriji grada Beograda i Aranđelovca, koje je lično pronalazio ili je to činio posredno izdavanjem naloga pripadnicima organizovane kriminalne grupe, nakon čega je ženske osobe podsticao na vršenje seksualnih usluga stavljajući u izgled zaradu u neodređenom iznosu od ukupne zarade od usluga prostitucije, obećavajući im prevoz do adresa klijenata – korisnika usluga prostitucije i ličnu zaštitu, nakon čega je, po pristanku ženskih osoba da se po navedenim uslovima odaju prostituciji, učestvovao u posredovanju u vršenju prostitucije angažovanih ženskih osoba, tako što je organizovao pronalaženje i uzimanje u zakup stanova na teritoriji Beograda, u kojima su boravile angažovane ženske osobe, koje stanove je, po njegovom nalogu, obezbeđivao pripadnik organizovane kriminalne grupe, Klarl Daniel, a potom organizovao oglašavanje prostitucije putem sredstava javnog informisnja tako što je izdavao naloge pripadnicima organizovane kriminalne grupe, tzv. sekretaricama, osuđenim Bosiljki Grabovac i Željani Štreker, kao i okr. Danji Milanović, da na internet portalu namenjenom za promovisanje pružanja seksualnih usluga postavljaju i ažuriraju oglase sa fotografijama i oglašenim brojevima telefona angažovanih ženskih osoba i da po njegovom nalogu sa klijentima ugovaraju vrste seksualne usluge, mesto, vreme, dužinu i cenu pružanja seksualne usluge, nakon čega je organizovao pružanje seksualnih usluga angažovanih ženskih lica i sprovodio organizaciju njihovog prevoza do ugovorenih mesta, organizovao predaju devojaka klijentima, kontrolu odlazaka angažovanih ženskih osoba kod klijenata u objekte smeštaja u kojima se odvijala prostitucija i organizovao način raspodele novca stečenog kroz prostituciju, lično ili posredstvom pripadnika organizovane kriminalne grupe, u smislu pokrivanja troškova vršenja krivivične delatnosti, a zatim i podelu stečene dobiti, na koji način je pribavljao finansijsku korist u neutvrđenom iznosu, dok je okr. Danja Milanović u vremenskom periodu od marta meseca do 10. maja 2023. godine postala pripadnica organizovane kriminalne grupe sa tačno definisanim ulogama.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci okrivljenih. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 12. marta 2024. godine presudu Kž1 Po1 1/24 kojom je odbilo kao neosnovane sve žalbe i potvrdilo prvostepenu presudu.


 

29. mart 2024. godine
NENAD STANKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 1/22 od 8. novembra 2022. godine okr. Nenad Stanković je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 4. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga i člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i 6 meseci, okr. Aleksandar Mandić je zbog izvršenja dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ (od čega jedno iz člana 246, stav 1. a drugo iz člana 246 stav 4 KZ) osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 6 meseci, dok je zbog izvršenja krivičnog dela dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 4. KZ okr. Tijana Stanković osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, a zbog izvršenja dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Savo Panić i Mario Crnković osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. Od okrivljenih je oduzeta i opojna droga, te je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to mobilnih telefona sa karticama. Od okr. Nenada Stankovića, Aleksandra Mandića i Tijane Stanković na ime pribavljene imovinske koristi oduzet je novac u iznosu od 1.600,oo evra pribavljen krivičnim delom. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal i branioci svih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 1. februara 2024. godine donelo je presudu Kž1 Po1 10/23 kojom je preinačilo prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa dela i pravne kvalifikacije dela u odnosu na sve okrivljene, sem u odnosu okr. Nenada Stankovića za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, a u odnosu na okr. Nenada Stankovića, Tijanu Stanković, Aleksandra Mandića i Maria Crnkovića i u delu odluke o kazni, te je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ okr. Nenada Stankovića osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, okr. Aleksandra Mandića osudilo na kaznu zatvora u trajaanju od 6 godina i 6 meseci, dok je okr. Tijanu Stanković osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, dok je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ okr. Savu Panića i Maria Crnkovića osudilo na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je u odnosu na ove okrivljene za izvršenje ovih krivičnih dela potvrđena. Prema okr. Nenadu Stankoviću, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, prvostepena presuda je preinačena i odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.
 
Okrivljeni Nenad Stanković, Tijana Stanković i Aleksandar Mandić su oglašeni krivim što su u periodu od početka februara do 27. maja 2017. godine, u Beogradu, kao grupa, neovlašćeno proizvodili i stavljali u promet opojne droge MDMA-ekstazi, iste distribuirali i prodavali u Beogradu i na široj teritoriji Republike Srbije, pa je tako okr. Nenad Stanković obezbedio opremu, stavio u funkciju, nabavio osnovne suptance i druge sirovine potrebne za izradu ove opojne droge, sve u vezi sa funcionisanjem labaratorije smeštene u pomoćnoj kući u dvorištu porodične kuće okr. Mandića u Resniku, gde se proizvodila opojna droga, okr. Mandić obezbedio potreban prostor u pomoćnom objektu u dvorištu svoje kuće u Resniku u kojem je instalirana labaratorija i u kojoj je neposredno učestvovao zajedno sa okr. Stankovićem, u proivodnji ove opojne droge, a i u kasnijoj distribuciji, dok je okr. Tijana Stanković bila zadužena da nakon pakovanja tableta u kese izvrši njihovo vakumiranje i zavarivanje na zavarivaču za kese, pripremajući ih za distribuciju, te ista predala opojnu drogu okr. Paniću i Crnkoviću, koju joj je dostavio okr. Mandić.
 
Apelacioni sud nalazi da tokom postupka nije dokazano da su okrivljeni postupali u sastavu organizovane kriminalne grupe, da to nije bio oblik delovanja kojim su obuhvaćeni okrivljeni, a posebno imajući u vidu međusobne odnose za koje sam prvostepeni sud navodi da se radio o odnosu poverenja, zbog čega Apelacioni sud nije mogao utvrditi da su njihove radnje postupanja preduzimali u okviru plana organizovane kriminalne grupe, a po uputstvu, komandi i nalogu organizatora ili da se mogu tretirati kao izvršavanje zadataka u smislu izdavanja naređenja od strane organizatora koje se ne može bazirati na postojanju poverenja, već postupanje u određenoj hijerarhijskoj strukturi, čije nepostupanje povlači i određene eventualne sankcije članova kriminalne organizovane grupe, a što tokom postupka nije dokazano. U tom smislu, Apelacioni sud nalazi da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o povezanosti njenih članova u formu grupe koja, u smislu Krivičnog zakonika, propisuje da je grupa najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu, a konkretno, tokom postupka je utvrđeno da je okr. Nenad Stanković imao sveobuhvatnu ulogu, jer je obezbedio opremu, stavio u funkciju, nabavio osnovne supstance i druge sirovine potrebne za izradu opojne droge MDMA-ekstazi, sve u vezi sa funkcionisanjem labaratorije. Nadalje, iz međusobnih komunikacije okrivljenih proizilazi da ni u jednom momentu niko od njih nije bio u dilemi da se radi o proizvodnji opojne droge, te da je svako od njih preduzimao radnje za koje je zadužen.
 
Ceneći krivično-pravne radnje koje je okr. Mandić kritičnom prilikom preduzeo i podvodeći ih pod pravnu normu, po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenom žalbom ovog okrivljenog ukazuje da je pogrešno prvostepeni sud ovog okrivljenog oglasio krivim za dva krivična dela, budući da sticaj ova dva krivična dela u konkretnom slučaju nije moguć, a samo po sebi konstrukcija je pravno neodrživa, te da u konkretnom slučaju postoji samo osnovno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ.
 
Upodobljavanjem činjeničnog stanja koje je utvrđeno u izreci ove presude pod pravnu normu Apelacioni sud je našao da su okr. Nenad i Tijana Stanković, te Aleksandar Manić svojim radnjama ostvarili obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ, a okr. Sava Panić i Mario Crnković neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

 

29. mart 2024. godine
ZORAN JOTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 128/19 od 27. februara 2023. godine:
 
okr. Zoran Jotić je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanja radi vrešnja krivičnog dela iz člana 346. stav 2. KZ, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i na novčanu kaznu iznosu od 200.00,00 dinara,
 
okr. Igor Gajić je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanja radi vrešnja krivičnog dela iz člana 346. stav 4. KZ, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci,
 
zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ okr. Saša Zoraja je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok je okr. Iva Petrović osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca i
 
okr. Stefan Radulac je zbog izvršenja dva krivična dela ubistvo iz člana 113 KZ, dva krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav. 4 KZ, te krivičnog dela udruživanja radi vrešnja krivičnog dela iz člana 346. stav 4. KZ osuđen na jedinsvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina. Takođe, prema ovom okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta koje je upotrebljeno za izvršenje krivičnog dela i to pištolja, kao i 10 metaka.
 
Oštećeni je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.
 
Okrivljeni Stefan Radulac je oglašen krivim što je 7. maja 2018. godine, u Kruševcu, lišio života sada pok. Vojina Stankovića tako što je, sedeći u letnjoj bašti kafea, ugledao sada pok. Stankovića sa kojim je oko mesec dana pre ovog događaja imao fizički obračun kako izlazi iz tog kafea, pa kada mu se sada pok. Stanković obratio rečima: „Šta je bilo, dođi ovamo“ okr. Radulac mu je odgovorio: „Šta je bilo“, pa je ustao sa stolice na kojoj je sedeo i krenuo iz letnje bašte u susret sada pok. Stankoviću, koji mu se tada ponovo obratio rečima: „Vadi ruke iz džepova“, nakon čega je izvadio pištolj, koji je neovlašćeno nosio i sa udaljenosti od oko 3 metra najpre ispalio dva metka u pravcu sada pok. Stankovića, koji je usled zadobijenih povreda pao na asfalt, a potom prišao bliže sada pok. Stankoviću i u njega ispalio još 5 metatak, nanevši mu smrtonosne povrede u delu glave i tela, od kojih je sada pok. Stanković i pored ukazane medicinske pomoći sada preminuo.
 
Okrivljeni Zoran Jotić je oglašen krivim što je u periodu od maja 2018. godine do 15. avgusta 2019. godine, u Kruševcu i Paraćinu, organizovao organizovanu kriminalnu grupu, čiji su pripadnici bili okr. Gajić i Radulac, kao i pravnosnažno osuđeni Marija Jotić i Nenad Jovanović, koja grupa je u pomenutom vremenskom periodu delovala sporazumno u cilju vršenja krivičnih dela pranje novca i ubistvo, a sve radi sticanja nezakonite finansijske koristi, a pošto je okr. Zoran Jotić osmislio plan da lično i preko drugih lica – pravnosnažno osuđenih Marije Jotić i Nenada Jovanovića, vrši prenos imovine – novca koji potiče od njegove kriminalne delatnosti i koristi tu imovinu, a u nameri da se prikrije njeno nezakonito poreklo, kao i da se u cilju eliminisanja konkurencije liše života članovi drugih kriminalnih grupa, pa su okr. Gajić i Radulac, kao i pravnosnažno osuđeni Marija Jotić i Nenad Jovanović prihvatili ovakav kriminalni plan organizatora okr. Zorana Jotića, te su u navedenom vremenskom periodu izvršavali konkretne zadatke koje im je on odredio, pa je tako okr. Zoran Jotić organizovao lišenje života sada pok. Dejana Stankovića zvanog „Ždrokinac“ pripadnika suparničke kriminalne grupe „Ždrokinci“ i oca pok. Vojina Stankovića istaknutog člana kriminalne grupe „Ždrokinci“ tako što je angažovao okr. Radulca da neposredno izvrši to krivično delo i obezbedio mu odgovarajuću logističku podršku za izvršenje tog dela od strane okr. Gajića, te okr. Radulcu obezbedio unapred obećano prikrivanje tog krivičnog dela, njega kao učinioca, te sredstava kojima je učinio to krivično delo i tragova tog krivičnog dela, a takođe je, lično i preko pravnosnažno osuđenih Marije Jotić i Nenada Jovanovića vršio prenos imovine – novca, koji potiče od njegove kriminalne delatnosti i koristio tu imovinu, sa znanjem da taj novac – imovina potiče od njegove kriminalne delatnosti, a u nameri da se prikrije nezakonito poreklo te imovine.
 
Okrivljeni Zoran Jotić, Igor Gajić i Stefan Radulac su oglašeni krivim i što su 6. juna 2018. godine, u Kruševcu, delujući u sastavu organizovane kriminalne grupe, lišili života sada pok. Dejana Stankovića „Ždrokinac“, tako što je okr. Zoran Jotić, u uverenju da sada pok. Stanković planira njegovu skoru likvidaciju, znajući da je prethodno, dana 7. maja 2018. godine okr. Radulac lišio života sada pok. Vojina Stankovića, sina Dejana Stankovića, odmah nakon tog događaja stupio u kontakt sa okr. Radulcem, koji se skrivao na nepoznatoj lokaciji i istog angažovao da liši života Dejana Stankovića, unapred mu obećavši u dogovoru sa okr. Gajićem da će mu on i okr. Gajić neposredno pružiti logističku podršku pri lišenju života Dejana Stankovića i prikrivati nakon izvršenja tog krivičnog dela, te prikriti sredstva kojima će to krivično delo biti izvršeno, kao i tragove tog krivičnog dela, što je okr. Radulac i prihvatio, pa je, po prethodnom dogovoru 6. juna 2018. godine okr. Jotić okr. Gajiću stavio na raspolaganje putničko motorno vozilo marke „Golf“ kojim se okr. Gajić dovezao u blizinu hotela i ostao da čeka okr. Radulca, dok je okr. Radulac pešice došao ispred hotela, naoružan pištoljem i potpuno maskiran i čegao da sada pok. Dejan Stanković izađe iz teretane tog hotela, pa je, kada je sada pok. Dejan Stanković došao do svog skutera, prišao do njega, izvadio pomenuti pištolj, koji je neovlašćeno nosio, te je u pravcu sada pok. Stankovića koji je video pištolj i počeo da beži u trku ispalio 13 metaka, od kojih ga je najmanje 8 pogodilo u različite delove tela, te je na licu mesta preminuo, a zatim trčećim korakom došao do vozila marke „Golf“, kojim ga je okr. Gajić odvezao do mesta poznatog po nazivom „Šumice“ gde su okr. Gajić i Radulac polili sa tri kantice benzina i zapalili maskiranu jaknu i pantalone koje je okr. Radulac prethodno imao na sebi, nakon čega je okr. Gajić odvezao okr. Radulca na nepoznatu lokaciju kako ne bi bio pronađen od strane policijskih službenika, a zatim navedeno putničko motorno vozilo vratio okr. Jotiću, koji ga je odmah odvezao u auto-perionicu u Kruševcu, zahtevajući od prisutnih radnika da izvrše pranje spolja i iznutra, a u cilju uništenja eventualnih bioloških tragova okr. Radulca i svih drugih tragova navedenog krivičnog dela u tom vozilu, što je sprečeno blagovremenom intervencijom policijskih službenika, pa je nakon desetodnevnog skrivanja okr. Radulca na nepoznatoj lokaciji u Kruševcu okr. Jotić sa okr. Gajićem organizovao ilegalno prebacivanje okr. Radulca u Relubliku Bosnu i Hercegovinu tako što su, po uputstvu okr. Jotića, okr. Zoraja i Petrović, pružali pomoć licu koje je izvršilo krivično delo, na taj način što su 16. juna 2018. godine preuzeli okr. Radulca na neutvrđenoj lokaciji u Kruševcu, odakle je okr. Zoraja svojim putničkim motornim vozilom prevezao okr. Gajića i Radulca, autoputem, preko Beograda i Rume, do neposredne blizine graničnog prelaza „Pavlovića most“, pri čemu je okr. Radulac svo vreme ove vožnje ležao na zadnjem sedištu i u prostoru između prednjeg i zadnjeg sedišta pomenutog vozila, a okr. Gajić se ispred naplatnih rampi premeštao sa sedišta suvozača na zadnje sedište, sve u cilju da sigurnosne kamere na naplatnim rampama ne registruju prisustvo okr. Gajića i Radulca i navedenom vozilu, pa su po dolasku u blizinu navedenog graničnog prelaza okr. Zoraja i Gajić, preko svojih kriminalnih veza iz Republike Bosne i Hercegovine, omogućili okr. Radulcu da ilegalno pređe na teritoriju te strane države, nakon čega je, po odobrenju okr. Jotića i po njegovim uputstvima, kontakt sa okr. Radulcem neposredno održavala i pružala mu potrebnu finansijsku pomoć okr. Petrović, pa je okr. Radulac, prilikom pokušaja preuzimanja novca, 17. jula 2019. godine, u Banja luci, po raspisanoj međunarodnoj poternici, lišen slobode.
 
Takođe, prvostepenom presudom okr. Saša Zoraja, Iva Petrović i Vuk Petrović su oslobođeni od optužbe da su izvršili i krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. KZ, te je okr. Vuk Petrović oslobođen od optužbe da je 6. juna 2018. godine, delujući u sastavu pomenute organizovane kriminalne grupe, lišio života sada pok.  Dejana Stankovića, čime bi izvršio krivično delo ubistvo iz  člana 113. KZ, dok su okr. Saša Zoraja i Zoran Jotić oslobođeni od optužbe da su izvršili i po jedno krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac za organizovani kriminal, okr. Igor Gajić i Stefan Radulac, te njihov branilac, kao i branioci ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je dana 31. januara  2024. godine presudu Kž1 Po1 21/23 kojom je preinačilo prvostepenu presudu, samo u delu odluke o kazni u odnosu na okr. Radulca, te je okr. Stefan Radulac zbog izvršenja 7. maja 2018. godine, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 10 meseci, te je prvostepena presuda u preostalom, nepreinačenom, delu u odnosu na ovo krivično delo potvrđena. Prvostepena presuda je ukinuta u preostalom osuđujućem delu, kao i u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Sašu Zoraju, Ivu Petrović i Vuka Petrovića. Prema okr. Stefanu Radulcu i Zoranu Jotiću pritvor je produžen do dalje odluke prvostepenog suda.
 
Odlučujući o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Stefana Radulca, a vezano za izvršenje krivičnog dela ubistvo 7. maja 2018. godine, kada je lišen života Vojin Stanković, kao i u odnosu na izvršenje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog cenio činjenicu njegove mladosti u vreme izvršenja krivičnog dela, faktičko priznanje činjeničnog stanja ovih krivičnih dela, a zatim i da je ta krivična dela izvršio u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, dok je od otežavajućih okolnosti cenio način pripreme i realizaciju izvršenog krivičnog dela ubistvo, što sve ukazuje na iskazanu izuzetnu sistematičnost, upornost i odlučnost, kao i njegov raniji život, odnosno osuđivanost, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 10 meseci, nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja.
 
Prvostepena presuda je ukinuta u osuđujućem delu vezano za izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nalazeći da je ista doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, s obzirom na to da su razlozi prvostepene presude protivrečni kako sebi, tako i izreci. Takođe, osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje i da prvostepena presuda i u delu koji se odnosi na izvršenje krivičnog dela ubistva, a u kojima je lišen života pok. Dejan Stanković, te krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela ne sadrži razloge o pojedinim činjenicama koje su predmet dokazivanja, da su razlozi protivrečni kako sami sebi, tako izreci, da prvostepeni sud  o predlogu za izdvajanje dokaza kao nezakonitih nije dao nikakve razloge, te da je propustio da odluči o svim dokaznim predlozima odbrane, pa je po nalaženju Apelacionog suda presuda i u ovom delu doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog kojih istu nije moguće ispitati i njenu zakonitost i pravilnost u ovom delu proveriti. Na temelju svega prethodno navedenog prvostepena presuda je ukinuta u osuđujućem delu i u odnosu na izvršenje krivičnog dela pranje novca, kao i u oslobađajućem delu koji se odnosi na okr. Sašu Zoraju, Ivu Petrović i Vuka Petrovića, te je predmet u tom delu vraćen na ponovno suđenje.

 

29. mart 2024. godine
NENAD STANKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 1/22 od 8. novembra 2022. godine okr. Nenad Stanković je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 4. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga i člana 246a, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina i 6 meseci, okr. Aleksandar Mandić je zbog izvršenja dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ (od čega jedno iz člana 246, stav 1. a drugo iz člana 246 stav 4 KZ) osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 6 meseci, dok je zbog izvršenja krivičnog dela dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 4. KZ okr. Tijana Stanković osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, a zbog izvršenja dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246, stav 1. KZ okr. Savo Panić i Mario Crnković osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. Od okrivljenih je oduzeta i opojna droga, te je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i to mobilnih telefona sa karticama. Od okr. Nenada Stankovića, Aleksandra Mandića i Tijane Stanković na ime pribavljene imovinske koristi oduzet je novac u iznosu od 1.600,oo evra pribavljen krivičnim delom. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal i branioci svih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 1. februara 2024. godine donelo je presudu Kž1 Po1 10/23 kojom je preinačilo prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa dela i pravne kvalifikacije dela u odnosu na sve okrivljene, sem u odnosu okr. Nenada Stankovića za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, a u odnosu na okr. Nenada Stankovića, Tijanu Stanković, Aleksandra Mandića i Maria Crnkovića i u delu odluke o kazni, te je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ okr. Nenada Stankovića osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina, okr. Aleksandra Mandića osudilo na kaznu zatvora u trajaanju od 6 godina i 6 meseci, dok je okr. Tijanu Stanković osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, dok je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ okr. Savu Panića i Maria Crnkovića osudilo na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je u odnosu na ove okrivljene za izvršenje ovih krivičnih dela potvrđena. Prema okr. Nenadu Stankoviću, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, prvostepena presuda je preinačena i odbijena je optužba za izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.
 
Okrivljeni Nenad Stanković, Tijana Stanković i Aleksandar Mandić su oglašeni krivim što su u periodu od početka februara do 27. maja 2017. godine, u Beogradu, kao grupa, neovlašćeno proizvodili i stavljali u promet opojne droge MDMA-ekstazi, iste distribuirali i prodavali u Beogradu i na široj teritoriji Republike Srbije, pa je tako okr. Nenad Stanković obezbedio opremu, stavio u funkciju, nabavio osnovne suptance i druge sirovine potrebne za izradu ove opojne droge, sve u vezi sa funcionisanjem labaratorije smeštene u pomoćnoj kući u dvorištu porodične kuće okr. Mandića u Resniku, gde se proizvodila opojna droga, okr. Mandić obezbedio potreban prostor u pomoćnom objektu u dvorištu svoje kuće u Resniku u kojem je instalirana labaratorija i u kojoj je neposredno učestvovao zajedno sa okr. Stankovićem, u proivodnji ove opojne droge, a i u kasnijoj distribuciji, dok je okr. Tijana Stanković bila zadužena da nakon pakovanja tableta u kese izvrši njihovo vakumiranje i zavarivanje na zavarivaču za kese, pripremajući ih za distribuciju, te ista predala opojnu drogu okr. Paniću i Crnkoviću, koju joj je dostavio okr. Mandić.
 
Apelacioni sud nalazi da tokom postupka nije dokazano da su okrivljeni postupali u sastavu organizovane kriminalne grupe, da to nije bio oblik delovanja kojim su obuhvaćeni okrivljeni, a posebno imajući u vidu međusobne odnose za koje sam prvostepeni sud navodi da se radio o odnosu poverenja, zbog čega Apelacioni sud nije mogao utvrditi da su njihove radnje postupanja preduzimali u okviru plana organizovane kriminalne grupe, a po uputstvu, komandi i nalogu organizatora ili da se mogu tretirati kao izvršavanje zadataka u smislu izdavanja naređenja od strane organizatora koje se ne može bazirati na postojanju poverenja, već postupanje u određenoj hijerarhijskoj strukturi, čije nepostupanje povlači i određene eventualne sankcije članova kriminalne organizovane grupe, a što tokom postupka nije dokazano. U tom smislu, Apelacioni sud nalazi da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o povezanosti njenih članova u formu grupe koja, u smislu Krivičnog zakonika, propisuje da je grupa najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu, a konkretno, tokom postupka je utvrđeno da je okr. Nenad Stanković imao sveobuhvatnu ulogu, jer je obezbedio opremu, stavio u funkciju, nabavio osnovne supstance i druge sirovine potrebne za izradu opojne droge MDMA-ekstazi, sve u vezi sa funkcionisanjem labaratorije. Nadalje, iz međusobnih komunikacije okrivljenih proizilazi da ni u jednom momentu niko od njih nije bio u dilemi da se radi o proizvodnji opojne droge, te da je svako od njih preduzimao radnje za koje je zadužen.
 
Ceneći krivično-pravne radnje koje je okr. Mandić kritičnom prilikom preduzeo i podvodeći ih pod pravnu normu, po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenom žalbom ovog okrivljenog ukazuje da je pogrešno prvostepeni sud ovog okrivljenog oglasio krivim za dva krivična dela, budući da sticaj ova dva krivična dela u konkretnom slučaju nije moguć, a samo po sebi konstrukcija je pravno neodrživa, te da u konkretnom slučaju postoji samo osnovno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ.
 
Upodobljavanjem činjeničnog stanja koje je utvrđeno u izreci ove presude pod pravnu normu Apelacioni sud je našao da su okr. Nenad i Tijana Stanković, te Aleksandar Manić svojim radnjama ostvarili obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ, a okr. Sava Panić i Mario Crnković neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

 

29. mart 2024. godine
SAFET IBRAHIM I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K Po1 87/22 od 22. juna 2023. godine zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. KZ okr. Ibrahim Safet (Ibrahim Safet) je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti proterivanja stranca iz zemlje u trajanju od 10 godina, dok su okr. Marko Bujaković i Dragoje Kalajdžija osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine. Takođe, prema okrivljenima je izrečena mera oduzimanja predmeta i to mobilnih telefona, sim kartica, putničko motorno vozilo i dr. Prvostepenom presudom okr. Bujaković  i Kalajdžija su obavezani i da na ime imovinske koristi koju su pribavili izvršenjem krivičnog dela plate novčani iznos i to okr. Vujaković od 500,00 evra, a okr. Kalajdžija od 400,00 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti.
 
Okrivljeni su oglašeni krivim što su u vremenskom periodu od 11. juna do 4. avgusta 2021. godine, na teritoriji Republike Srbije i to opština Vršac i Sečanj, okr. Ibrahim organizovao organizovanu kriminalnu grupu koja je postojala određeno vreme i delovala sporazumno u cilju vršenja više krivičnih dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenja ljudi, a radi sticanja neposredne finansijske koristi, na taj način što je sačinio plan delovanja organizovane kriminalne grupe, da za protivpravnu imovinsku korist u neutvrđenom novčanom iznosu organizuje prihvat ilegalnih migranata na teritoriji opštine Vršac, njihov nedozvoljeni boravak i nedozvoljeni tranzit preko teritorije Republike Srbije, a u cilju njihovog nedozvoljenog prelaza državne granice Republike Srbije sa Republikom Rumunijom, nakon čega su stečenu finansijsku korist organizator i pripadnici organizovane kriminalne grupe delili u zavisnosti njihove pojedinačne uloge ostvarene u pojedinačnoj radnji omogućavanja nedozvoljenog boravka i tranzita radi nedozvoljenog prelaza državne granice Srbije, a pripadnici ova organizovane kriminalne grupe su, pored više NN lica, u navedenom vremenskom periodu postali okr. Vujaković i okr. Kalajdžija, te prihvatili naloge organizatora organizovane kriminalne grupe.
 

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal, okr. Safet Ibrahim i njegov branilac, kao i branioci okr. Marka Vujakovića i Dragoja Kalajdžije.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  28. februara 2024. godine presudu Kž1 Po1 25/23 kojom je, usvajanjem žalbe Tužilaštva za organizovani kriminal, preinačilo prvostepenu presudu u delu odluke o kazni u odnosu na okr. Vujakovića i Kalajdžiju, te zbog izvršenja jednog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice  i krijumčarenja ljudi iz člana 350. stav 3. KZ okr. Marka Vujakovića i Dragoja Kalajdžiju osudilo na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u odnosu na okr. Marka Vujakovića, pravilno je prvostepeni sud odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije od otežavajućih okolnosti na njegovoj strani našao iskazanu upornost, s obzirom na broj radnji izvršenja koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela i ilegalnih migranata u čijem prevozu je učestvovao, opet koristeći pojavu migracije usled opšte poznatih okolnosti radi sticanja protivpravne imovinske koristi, pri čemu je sud imao u vidu da se radi o penzionisanom policajcu granične policije, koji je svoja znanja i veštine, profesionalna i privatna poznanstva zloupotrebio, dok je od olakšavajućih okolnosti cenio životnu dob, njegov raniji život i da ranije nije osuđivan. Kada je u pitanju okr. Dragoja Kalajdžija Apelacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud od otežavajućih okolnosti kod ovog okrivljenog utvrdio brojnost preduzetih radnji u sastavu produženog krivičnog dela, korišćenje ljudske nevolje radi ostvarenja protivpravne imovinske koristi, zloupotrebu svojih profesionalnih kapaciteta i informacija koje su mu kao aktivnom pripadniku granične policije dostupni, te njegov doprinos u izvršenju krivičnog dela, s obzirom na to da bi bez njegovog učešća kao policijskog službenika osmišljeni plan bio znatno otežan, okolnosti pod kojima je delo izvršeno, činjenicu da kao pripadnik granične policije daje podatke iz službe organizatoru organizovane kriminalne grupe preko okr. Vujakovića pomoću kojih informacija je isti organizovao rad organizovane kriminalne grupe pre i za vreme izvršenja dela, a od olakšavajućih okolnosti cenio porodične prilike, raniji život, činjenicu da ranije nije osuđivan, te držanje pred sudom. Međutim, pravilno utvrđenim okolnostima na strani ovih okrivljenih prvostepeni sud nije dao adektvatan značaj, kako se to osnovano ukazuje žalbom Tužilaštva za organizovani kriminal, imajući u vidu da je obaveza policijskih službenika da sprečavaju izvršenje krivičnih dela, pri čemu je njihova dužnost, što je ujedno i dužnost svakog građanina da pruže pomoć ljudima u nevolji, da svoja saznanja o eventualnom izvršenju krivičnog dela i kršenju ljudskih prava prijave nadležnim organima, odnosno u slučaju aktivnog policijskog službenika da ista procesuiraju – što okrivljeni nisu učinili, već su naprotiv svoja znanja i veštine, a okr. Kalajdžija kapacitete informacija koje su mu bile na raspolaganju, kao službenom licu zloupotrebili zarad lične koristi, pri čemu je istovremeno prvostepeni sud dao preveliki značaj o olakšavajućim okolnostima na strani građana, jer se radi o okolnostima koje postoje kod svakog prosečnog građana i ne mogu se pripisati u zaslugu okrivljenima, posebno kada je reč o ranijoj neosuđivanosti, imajući u vidu da se radi o penzionisanom i aktivnom policijskom službeniku koji ovu dužnost ne bi ni mogli da obavljaju da su ranije osuđivani, te imajući u vidu stepen krivice okrivljenih, jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra i sve okolnosti konkretnog slučaja, Apelacioni sud je ove okrivljene osudio na kaznu zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci, pravilno nalazeći da će se ovako izrečenim krivičnim sankcijama postići svrha kažnjavanja.

 

29. mart 2024. godine
RODOLjUB RADULOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Toi – Po1 11/23 od 11. septembra 2023. godine usvojen je zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal za trajno oduzimanje imovine prostekle iz krivičnog dela, te je od osuđenog Rodoljuba Radulovića oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela i to novčana potraživanja koje je stekao po osnovu predugovora o prodaji nepokretnosti sa elementima ugovora o kapari, zaključenog dana 19. aprila 2006. godine, u iznosu od 395.000,00 evra, i udeo 45% člana u Privrednom društvu za razvoj projekata o nekretninama „Znak invest“ d.o.o. sa sedištem u Pančevu.
 
PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac punomoćnika osuđenog vlasnika Rodoljuba Radulovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, nakon održane sednice veća dana 14. marta 2024. godine doneo je rešenje Kž-Po1-Toi 5/23 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika osuđenog vlasnika Rodoljuba Radulovića i potvrdio prvostepeno rešenje. 

 

8. mart 2024. godine
IGOR DESPOTOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 116/22 od 19. juna 2023. godine okr. Igor Despotović je zbog izvršenja krivičnog dela javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela iz člana 391a KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to mobilnih telefona, memorijskih kartica i dr. 
 
Okrivljeni Igor Despotović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 8. marta 2020. godine do 5. februara 2022. godine, u Beogradu i Crnoj Gori, javno iznosio ideje kojima se posredno podstiče na vršenje krivičnog dela terorizam.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 6. februara 2024. godine rešenje Kž1 Po1 26/23 kojim je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 
 
Po mišljenju veća Apelacionog suda, osnovano se žalbom branioca okrivljenog ističe da je prvostepenom presudom načinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja se sastoji u tome što su istoj izostali dovoljni, jasni i argumentovani razlozi o činjenicama koje su bile predmet dokazivanja, dok su razlozi koji su navedeni potpuno nejasni, zbog čega se pravilnost i zakonitost prvostepene presude nije mogla ispitati. 

 

4. mart 2024. godine
MIROSLAV BOGIĆEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K Po1 79/15 od 21. aprila 2023. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Janković i Đorđević pomaganjem) okr.Miroslav Bogićević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, okr. Miodrag Salai je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, te su okr. Aleksandar Janković i Olivera Đorđević osuđene na kaznu zatvora u trajanju od po 2 godine. Oštećena „Privredna banka Beograd“ a.d. sa sedištem u Beogradu, u stečaju, i treće lice na koje je prenet imovinsko-pravni zahtev privrednog društva „EOX Matrix“d.o.o. sa sedištem u Beogradu su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak. 
 
Okrivljeni su oglašeni krivim što su u periodu od marta 2012. godine do marta 2013. godine, u Beogradu i Šapcu, okr. Salai i Bogićević kao odgovorna lica i to okr. Salai kao predsednik Izvršnog odbora i Kreditnog odbora  banke „Privredna banka Beograd“, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, a okr. Bogićević, kao vlasnik privrednog društva „Koncern Farmakom MB“ d.o.o. sa sedištem u Šapcu, koji je, po osnovu vlasništva i uloženih novčanih sredstava u poslovanje tog privrednog društva, vršio poslove upravljanja i nadzora nad tim privrednim društvom i njegovom imovinom, donosio odluku o njegovom zaduživanju kod poslovnih banaka u Republici Srbiji i inostranstvu, kao i o njegovom zaduživanju kod drugih privrednih društava sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, te usmeravanju novčanih sredstava plasiranih na ime kredita i zajmova tom privrednom društvu i istovremeno generalni direktor tog privrednog društva, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja, ovom privrednom društvu pribavili protivpravnu imovisku korist u ukupnom iznosu od 2.827.236.658,78 dinara, u vidu novca prenetog tom privrednom društvu, po osnovu ugovora o zajmu od strane korisnika 27 spornih kredita banke„Privredna banka Beograd“ koji nije vraćen korisnicima kredita, kao zajmodavcima, kao ni toj banci, po osnovu solidarnog jemstva za sporne kredite, a banci „Privredna banka Beograd“ naneli imovinsku štetu u istom ukupnom iznosu, u čemu su im pomogle okr. Janković i Đorđević stvaranjem uslova za izvršenje tog krivičnog dela i to  okr. Janković kao izvršni direktor Sektora za plasmane privredi i član Kreditnog odbora banke „Privredna banka Beograd“, a okr. Đorđević kao finansijski direktor privrednog društva „Koncern Farmakom MB“, tako što su u martu 2012. godine kada su kreditna sposobnost i bonitet ovog privrednog društva i sa njim povezanih zavisnih privrednih društva znatno opali, usled nezadovoljavajućih pokazatelja njihove likvidnosti i visokog nivoa zaduženosti kod banke „Privredna banka Beograd“ i drugih domaćih i stranih banaka i finansijskih institucija okr. Salai i Bogićević postitli dogovor da se uprkos ovim negativnim finansijkim pokazateljima dalje finansiranje privrednog društva „Koncern Farmakom MB“ i povezanih privrednih društava od stranebanke  „Privredna banka Beograd“ nastavi, ali na način da se ne povećava u znatnijoj meri izloženost ove banke prema povezanim privrednim društvima i to pretežno putem odobravanja kratkoročnih kredita drugim privrednim društvima koja formalno ne pripadaju navedenom Koncernu i prema kojima ta banka nije u znatnijoj meri izložena i to tako što bi se kao korisnici tih kratkoročnih kredita formalno prijavila ta privredna društva koja bi odmah nakon odobrenja tih kredita i transfera odobrenih novčanih sredstava na svoje račune ta sredstva istog dana, po osnovu zajma, transferisala na račun stvarnog korisnika ovih kredita „Koncern Farmakom MB“, koje bi se kod tih kredita pojavilo formalno kao solidarni  jemac, s tim da prilikom ovakvog posebnog kreditiranja tog privrednog društva, izloženost banke „Privredna banka Beograd“ prema bilo kom formalnom korisniku navedenih kredita ni u jednom trenutku ne pređe 10% kapitala ove banke kako bi se ozbezbedilo da za odlučivanje o svim ovim kreditima bude nadležan Kreditni odbor banke „Privredna banka Beograd“ nad čijim radom je okr. Salai imao potpunu kontrolu, te kako bi se istovremeno izbeglo da o ovim kreditima odlučujue Upravni odbor banke „Privredna banka Beograd“, da se taj Odbor, na čiji rad i odlučivanje okr. Salai nije imao nikakvog uticaja ne bi upoznao sa detaljima ovih kredita, a posebno sa činjenicom da je stvarni korisnik svih tih kredita u visokim novčanim iznosima zapravo „Koncern Farmakom MB“, prema kojima je već ta banka bila znatno izložena, a sve ovo uz nedovoljna i neadekvatna sredstva obezbeđenja, te su okr. Salai i Bogićević tehničku realizaciju ovog dogovra poverili okr. Janković i Đorđević, pri čemu su svi okrivljeni znali, zbog već postojeće znatne izloženosti banke „Privredna banka Beograd“ prema Koncernu i sa njim povezanim privrednim društvima ovi sporni kratkoročni kredita u većini slučajeva nisu ni mogli biti odobreni neposredno Koncernu, a da se time ne prekorači maksimalno dozvoljeni limit izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih pravnih lica u visini od 25% kapitala banke, ali je, i pored toga okr. Salai po dogovoru sa okr. Bogićevićem u ime banke „Privredna banka Beograd“, suprotno finansijskim itneresima te banke u navedenom periodu, između ostalog odobrio 27 kredita, te okr. Bogićević i Đorđević, u ime Koncerna, sve do pokretanja stečajnog postupka prema tom privrednom društvu dana 12. septembra 2014. godine, većem broju privrednih društava, po osnovu zaključenih ugovora o zajmu, nisu vratili primljena novčana sredstva u ukupnom iznosu od 2.827.236.658,78 dinara, koja potiču iz navedenih spornih kredita, niti su ta novčana sredstva vratili banci  „Privredna banka Beograd“ po osnovu zaključenih ugovora o solidarnom jemstvu, iako je obaveza Koncerna da vrati sva ta sredstva po navedenim ugovorima dospela znatno pre pokretanja stečajnog postupka prema tom privrednom društvu, a druga privredna društva, koja se formalno pojavljuju kao korisnici navedenih spornih kredita banci „Privredna banka Beograd“, uzetih za potrebe Koncerna, takođe toj banci nisu vratili te kredite jer nisu bila finansijski sposobna da to učine, pa su na navedeni način svi okrivljeni Koncernu pribavili protivpravnu imovinsku korist u napred navedenom iznosu a banci „Privredna banka Beograd“   naneli imovinsku štetu u istom iznosu. 
 
PODNOSIOCI ŽALBE
 
Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Miroslav Bogićević, Miodrag Salai i njegova supruga, i članovi njegove uže porodice, okr. Aleksandra Janković i Olivera Đorđević, te branioci svih okrivljenih. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 2. februara 2024. godine rešenje Kž1 Po1 22/23 kojim je usvajanjem žalbi okrivljenih i njihovih branilaca, te supruge okr. Salaia i članova njegove uže porodice, ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.  
 
Po nalaženju Apelacionog suda prvostepena presuda je zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka imajući u vidu da je izreka presude nerazumnjiva, protivrečna sama sebi i datim razlozima, da su u presudi izostali razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatoj meri protivrečni, pri čemu su pojedine činjenice od značaja za pravilno i zakonito presuđenje ostale neutvrđene i nedovoljno razjašnjenje tako da se presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

 

 

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje