Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

 

Donete odluke - drugostepeno krivično mart 2024

Dodato: 8.03.2024.

29. mart 2024. godine
UROŠ BLAŽIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Kv 77/24 od 8. marta 2024. godine produžen je pritvor do 30 dana okr. Urošu Blažiću (zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1, 3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku) koji se nalazi u pritvoru od 5. maja 2023. godine, okr. Radiši Blažiću (zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3. i 4. Zakonika o krivičnom postupku), koji se nalazi u pritvoru od 10. maja 2023. godine, okr. Goranu Gavriloviću (zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku), koji se nalazi u pritvoru od 24. maja 2023. godine i okr. Borisu Gavriloviću (zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku), koji se nalazi u pritvoru od 9. juna 2023. godine.

PODNOSIOCI ŽALBE

Branilac okr. Uroša Blažića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 23. marta 2024. godine doneo je rešenje Kž2 736/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog Uroša Blažića i potvrdio prvostepeno rešenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Uroša Blažića, kako je ovaj okrivljeni osnovano sumnjiv da je preduzimao brojne radnje u cilju svog bekstva i skrivanja od organa gonjenja, kako u toku, tako i nakon izvršenja krivičnog dela za koje je osnovano sumnjiv, to sve navedene okolnosti, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, u svojoj međusobnoj povezanosti ukazuju na opasnost da će se ovaj okrivljeni, ukoliko se nađe na slobodi kriti, odnosno dati u bekstvo i tako ostati nedostupan sudu, zbog čega njegovo zadržavanje u pritvoru po tom osnovu predstavlja nužnu i neophodnu meru u cilju obezbeđenja njegovog prisustva i nesmetanog vođenja ovog krivičnog postupka.

Nadalje, imajući u vidu da je okr. Uroš Blažić prilikom preduzimanja radnji za koje je osnovano sumnjiv, a koje su preduzete u relativno kratkom vremenskom periodu i kontinuitetu, prema osnovanoj sumnji ispoljio naročitu upornost, istrajnost, bezobzirnost, brutalnost i odsustvo svake empatije prema oštećenima, ostavljajući ih bez ikakve pomoći i napuštajući potpuno mirno lice mesta događaja i ispoljavajući sve vreme izuzetno visok stepen kriminalne volje, to pravilno prvostepeni sud zaključuje da iste u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će ovaj okrivljeni, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se njegovo  zadržavanje u pritvoru i po ovom osnovu pokazuje kao nužnim.

Takođe, po mišljenju Apelacionog suda, pravilno  je prvostepeni sud utvrdio da su ispunjeni uslovi da se okr. Uroš Blažić zadrži u pritvoru i zbog uznemirenja javnosti imajući u vidu da postoji osnovana sumnja da je ovaj okrivljeni izvršio krivično delo teško ubistvo, te da su način izvršenja i težina posledica doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka.

 

22. mart 2024. godine
PREDRAG RATKOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 671/18 od 13. juna 2023. godine okr. Predrag Ratković je zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom posebni slučajevi falsifikovanje isprave iz člana 356. tačka 5. KZ i, u saizvršilaštvu, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 16 godina i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, dok je okr. Stefan Blagojević zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina (u koju kaznu mu je uračunata ranije utvrđena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 6 godina). Okrivljeni su obavezani da na ime imovinsko-pravnog zahteva za naknadu materijalne štete oštećenoj T.M. isplate iznos od 65.892,oo dinara, dok je za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva za naknadu nematerijalne štete ova oštećena, kao i traženi imovinsko-pravni zahtev maloletne oštećene N.K, kao i oštećeni D.B. upućeni na parnicu.
 
Okrivljeni Predrag Ratković je oglašen krivim što je: 
 
u noći između 7/8. decembra 2015. godine, bez pristanka ovlašćenog lica, obijanjem koristio tuđe motorno vozilo marke „Golf“, tamno plave metalik boje, vlasništvo Ž.K, na taj način što je prišao vozilu i upotrebom podesnog predmeta šrafcigera i mehaničke sile, polomio bravu vozačevih vrata, a zatim uz pomoć specijalizovanog alata za krađu vozila isto startovao i udaljio se sa lica mesta, da bi zatim 9. decembra 2015. godine u Mileševskoj ulici u Beogradu, neovlašćeno upotrebio pravi znak – registarsku tablicu, te što je istu u noći 8/9. decembar 2015. godine demontirao sa putničkog vozila marke „Golf“, vlasništvo M.M. na taj način što je prišao vozilu dok se isto nalazilo uredno parkirano u Beogradu i sa istog demontirao prednju i zadnju registarsku tablicu vozila, te je zatim iste montirao na vozilo marke „Golf 4“ tamno plave metalik boje, koje je prethodno obio na opisani način, nakon čega je upravljao u javnom saobraćaju navedenim vozilom;
 
dana 9. decembra 2015. godine, u Mileševskoj ulici u Beogradu, u saizvršilaštvu, po prethodnom dogovoru i ostvarujući zahedničku odluku, okr. Stefan Blagojević lišio života sada pok. Vladimira Bjelanovića, a okr. Ratković bitno doprineo izvršenju krivičnog dela, na taj način što je, po prethodnom dogovoru, tog dana izašao iz kuće i zajedno sa okr. Blagojevićem se vozilom na kojem je on prethodno zamenio registarske tablice, se dovezao do Mileševske ulice u Beogradu, te kada su došli do te Ulice okr. Blagojević je izašao iz vozila u kojem se nalazio na mestu suvozača i u neposrednoj blizini čekao da izađe iz zgrade oštećeni, te kada je oštećeni izašao iz zgrade u društvu svoje vanbračne supruge T.M. i ušao u vozilo marke „Reno“ koje je bilo uredno parkirano i u trenutku kada je seo na mesto vozača, a T.M. na mesto suvozača, prišao prednjoj strani vozila i držeći obema rukama koje su bile ispružene ispred njegovog tela vatrenim oružjem kroz vetrobransko staklo ispalio dva projektila iako je video da T.M. sedi na mesto suvozača, kojom prilikom je oštećenom Bjelanoviću naneo povredu, koje povrede su u trenutku nanošenja predstavljale laku telesnu povredu, nakon čega oštećeni Bjelanović izlazi iz vozila i počinje da beži Mileševskoj ulici u pravcu Kalenić pijace, a okr. Blagojević u tom trenutku iz NN vatrenog oružja ispaljuje ukupno 19 hitaca u pravcu oštećenog, kojom prilikom oštećenom nanosi povrede koje su u svom skupnom sadejstvu predstavljale bezuslovnu smrtnu povredu, a zatim okr. Blagojević prolazi između parkiranih vozila, prelazi ulicu i ulazi u vozilo na mesto suvozača, a u kojem ga je, po prethodnom dogovoru, čekao okr. Ratković i koji ga je prethodno dovezao i udaljavaju se sa lica mesta Mileševskom ulicom u smeru ka Crvenom krstu, vozilo parkiraju u blizini kuće u kojoj je živeo okr. Ratković, a zatim ulaze u kuću, da bi istog dana oko 19 časova okr. Ratković od strane policijskih službenika bio lišen slobode nakon ulaska u navedeno vozilo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okr. Stefan Blagojević i njegovi branioci, kao i branilac okr. Predraga Ratkovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 20.  februara 2024. godine presudu Kž1 1150/23 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.
 
U obrazloženju presude Apelacionog suda se, između ostalog, navodi da je sud vezano za prethodni dogovor okrivljenih dao jasne i argumentovane razloge. Naime, Sud smatra da je postojanje dogovora između okrivljenih da izvrše zajedničku odluku i liše života sada pok. Bjelanovića sasvim očigledno iz njihovog usklađenog i ciljnog postupanja. Naime, okr. Ratković je u bitnom doprineo izvršenju ovog krivičnog dela po očiglednom dogovoru prvo pribavljajući na opisani način vozilo „Golf“, a zatim tablice sa drugog „Golfa“, kratko vreme pre planiranog i sprovedenog izvršenja krivičnog dela, a sve radi njihove teže identifikacije i prikrivanja tragova, te vozeći ovaj „Golf“ sa mesta izvršenja i sa evidentnom ulogom da se vozila „Golf“ na neki način oslobodi u toku sledeće noći, a u čemu je bio sprečen blagovremenom intervencijom policije. Sud je cenio i činjenicu da je u posedu ostala futrola CZ 99 bez kaiša sa čičak trakom i drikerom, koji je ostao u suvozačevim vratima, kao i crna jakna, kao predmeti koji su, kao i vozilo, upotrebljeni prilikom izvršenja krivičnog dela. U podeli uloga, Blagojeviću je pripala uloga egzekutora, a Ratkoviću logistika. Kada se imaju u vidu svi navedeni dokazi, i po nalaženju Apelacioniog suda nesporno je utvrđen prethodni dogovor između okrivljenih.
 
Ispitujući pravilnost prvostepene presude u delu odluke o kaznama, Apelacioni sud je mišljenja da je pravilno prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne za oba okrivljena od otežavajućih okolnosti uzeo činjenicu da su ranije osuđivani, dok je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenih prvostepeni sud pravilno na strani okr. Ratkovića cenio njegove porodične prilike, njegovo zdravstveno stanje i zdravstveno stanje člana njegove porodice, a od olakšavajućih oklnosti na strani okr. Blagojevića da je u vreme izvršenja kazne bio mlađe lice, da je imao 25 godina. Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud našao da su ispunjeni svi uslovi da se za krivično delo ubistvo izreknu maksimalne kazne, zbog zajedničkih otežavajućih oklnosti i to: planiranja, duge pripreme, bezobzirnosti, nemilosrdnosti i likvidacije na javnom mestu, takoreći u širem centru grada, koje je moralo izazvati i uznemirenje šire javnosti. U sklopu navedenih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti pravilno je prvostepeni sud, pre svega, okr. Predraga Ratkovića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 16 godina i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, a okr. Blagojevića na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina (u koju kaznu mu je uračunata ranije utvrđena pravnosnažna kazna zatvora u trajanju od 6 godina).

 

22. mart 2024. godine
MIROSLAV MIKIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 333/22 od 9. februara 2023. godine, zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ, okr. Miroslav Mikić i Slobodan Kovrlija su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 30 godina, dok je okr. Marko Ivković osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, te je prema okrivljenima izrečena mera bezbednosti. 
 
Okrivljeni su oglašeni krivim što su u noći između 21. i 22. septembra 2019. godine na Keju oslobođenja bb u Beogradu – Zemunu, u stanju smanjene uračunljivosti, ostvarujući zajedničku odluku, u saizvršilaštvu, lišili života oštećenog Roberta Romić na svirep način, na taj način što su se okrivljeni našli sa oštećenim u Zemunu i krenuli zajedno ka Zemunskom keju, te su okrivljeni zajedno i u kontinuitetu udarali i šutirali oštećenog, pa su se zaustavili u jednom šumarku u blizini hotela „Jugoslavija“, gde je okr. Mikić maltretirao oštećenog, pa nakon što su svi zajedno došli do objekta „Grand casino Beograd“ okrivljeni su zadali oštećenom veliki broj udaraca u predelu glave i tela i to rukama, nogama i metalnom šipkom, koje udarce su okrivljeni nanosili oštećenom u vrmenskom trajanju od dva sata a koje povrede su oštećenom pričinjavale patnju i bol, pri čemu su okrivljeni imali svest da oštećenom  nanose patnju, kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede, nakon čega su bacili oštećenog u reku Dunav, a beživotno telo oštećenog je pronađeno 27. septembra 2019. godine, s tim što su mogućnosti okr. Mikića i Ivkovića da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima bile smanjene, ali ne i bitno, a kod okr. Kovrlije bile smanjene do stepena bitnog, ali ne i bitno. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okr. Marko Ivković i Miroslav Mikić, te njihovi branioci, kao i branilac okr. Slobodana Kovrlije. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 22. februara 2024. godine presudu Kž1 853/23 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.


 

19. mart 2024. godine
POTVRĐENA OPTUŽNICA ZA UROŠA BLAŽIĆA I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Kv 332/23 od 25. decembra 2023. godine potvrđena je optužnica Višeg javnog tužilaštva u Smederevu od 18. oktobra 2023. godine u odnosu na okr. Uroša Blažića zbog krivičnih dela teško ubistvo iz člana 114, stav 1, tačke 2. i 11. KZ u sticaju sa krivičnim delima nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ, otmica iz člana 134, stav 2. KZ i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213, stav 1. KZ, a prema okr. Radiši Blažiću zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ u sticaju sa krivičnim delom teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2. KZ. Takođe, prvostepenim rešenjem Viši sud u Smederevu se oglasio mesno nenadležnim za postupanje po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Smederevu od 18. oktobra 2023. godine u odnosu na okr. Gorana i Borisa Gavrilovića zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu iz člana 348, stav 4. KZ, te je odredio da se spisi predmeta po pravnosnažnosti rešenja u navedenom delu dostave na nadležnost Višem sudu u Kragujevcu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, branilac okrivljenog Uroša Blažića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 20. februara 2024. godine rešenjem Kž2 386/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje.

Po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilno odlučio da prikupljeni dokazi u dosadašnjem toku ovog krivičnog postupka daju dovoljno osnova za zaključak da postoji opravdana sumnja da je okr. Uroš Blažić izvršio krivična dela koja mu se optužnicom stavljaju na teret, te kako nije utvrdio da je u konkretnom slučaju potrebno bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužbe niti da se istraga dopuni, a pri tome nije našao ni da postoje zakonski razlozi koje bi mogle da dovedu do obustave krivičnog postupka, odnosno odbijanje optužbe, to je doneo pravilnu odluku kada je potvrdio navedenu optužnicu o čemu je u obrazloženju prvostepenog rešenja dao jasne, detaljne i argumentovane razloge.

U odnosu na stav prvostepenog suda da se oglasi mesno nenadležnim za postupanje u odnosu na okr. Gorana i Borisa Gavrilovića Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud doneo pravilnu odluku u tom delu, te da je za istu dao jasne, detaljne i iscrpne razloge. U konkretnom slučaju postoji opravdana sumnja da je krivično delo koje se stavlja na teret ovim okrivljenima izvršeno na području Višeg suda u Kragujevcu. Nadležnost višeg suda u prvom stepenu krivice se opredeljuje propisanom kaznom imajući u vidu da viši sud sudi za krivična dela za koje je kao glavna predviđena kazna zatvora preko 10 godina. U fazi istrage vođen je jedinstven postupak prema svoj četvorici okrivljenih zbog činjenice da je okr. Uroš Blažić, nakon izvršenja krivičnih dela za koje je opravdano sumnjiv od strane policijskih službenika, pronađen u pomoćnom objektu okr. Gorana Gavrilovića, koji mu je ujak, dok mu je okr. Boris Gavrilović brat od ujaka, te da postoji osnovana sumnja da se radi o licima koja su pomogla učiniocu posle izvršenja krivičnog dela. Međutim, imajući u vidu sadržinu dispozitiva predmetne optužnice u delu koji se odnosi na okr. Gorana i Borisa Gavrilovića aktuelno za vođenje jedinstvenog postupka ne egzistira ni osnov iz Zakonika o krivičnom postupku kojim je propisano da se jedinstveni krivični postupak može sprovesti i u slučaju kada je više lica okrivljeno za više krivičnih dela, ali samo ako između izvršenih krivičnih dela postoji međusobna veza i ako postoje dokazi. U konkretnom slučaju činjeničnim opisom izreke optužnog akta obuhvaćeni su oružje, municija, minsko-eksplozivna sredstva koja se ni na koji način ne dovode u vezu sa okr. Urošem i Radišom Blažićem, odnosno između krivičnih dela čije se izvršenje stavlja na teret okr. Urošu i Radiši Blažiću i krivičnog dela čije se izvršenje stavlja na teret okr. Goranu i  Borisu Gavriloviću ne postoji međusobna veza niti ih povezuju međusobni dokazi.


 

8. mart 2024. godine
GNYOT ANDREY

PRVOSTEPENA ODLUKA

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kre 25/23 – Kv 5157/23 od 7. decembra 2023. godinne utvrđeno je da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje pravosudnim organima Republike Belorusije lica čije se izručenje zahteva Gnyot Andrey, radi vođenja krivičnog postupka. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Branioci lica čije se izručenje zahteva.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog ročišta, dana 19. februara 2024. godine doneo je rešenje Kž-Kre 6/24 od 19. februara 2024. godine kojim je, uvažavanjem žalbe lica čije se izručenje zahteva, ukinuo prvostepeno rešenje i predmet uputio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Takođe rešenjem Apelacionog suda Kž–Kre 9/24 od 19. februara 2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe lice čije se izručenje zahteva i potvrđeno je rešenje Višeg suda Kre 25/23 – Kv 70/24 od 10.  januara 2024. godine kojem je prema licu Gnyot Andrey, koji se nalazi u pritvoru od 30. oktobra 2023. godine, produžen pritvor za još dva meseca, a najduže do izvršenja odluke o izručenju i ne duže od godinu dana od dana pritvaranja. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenom žalbom prvostepeno rešenje pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i ističe da prvostepeni sud za svoju odluku da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje pravosudnim organima Republike Belorusije lica Gnyot Andrey nije dao jasne i argumentovane razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a iste su posledica nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka. 
 
Naime, odredbom člana 21. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima je propisano da će istražni sudija saslušati lice čije se izručenje zahteva o svim okolnostima bitnim za utvrđivanje postojanja pretpostavki za izručenje, a naročito o ličnim prilikama, državljanstvu, odnosu prema državi moljilji i zahtevu za izručenje, te da saslušanju prisustvuje javni tužilac i branilac koji mogu postavljati pitanja, o čemu se sačinjava zapisnik. 
 
Prema stanju u spisima predmeta, sudija za prethodni postupak je 30. oktobra 2023. godine saslušao lice čije se izručenje zahteva na okolnost izdate međunarodne poternice koja mu je tom prilikom predočena. Nadalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je zamolnica Generalnog tužilaštva Republike Belorusije od 15. novembra 2023. godine, sa ekstradicionom dokumentacijom, prvostepenom sudu u kopiji dostavljena 1. decembra 2023. godine, a u originalu 13.12.2023. godine, te da lice Gnyot Andrey, nakon prijema  iste, nije saslušan, a što je prvostepeni sud bio u obavezi da učini, bez obzira na to što je lice prethodno već saslušano povodom izdate poternice koja mu je predočena i na okolnost određivanja ekstradicionog pritvora. 
 
Povodom ožalbenog rešenja Apelacioni sud ukazuje da, pored pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći, sud mora da utvrdi i da li su ispunjene pretpostavke za izručenje i u konkretnom slučaju da navede jasne razloge za zaključivanje da ima dovoljno dokaza da za osnovanu sumnju da je lice čije se izručenje traži učinilo krivično delo povodom kojeg se zahteva izručenje. Naime, pored podataka koje zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći mora obavezno da sadrži uz zamolnicu se mora priložiti i dokumentacija i dokazi o postojanju osnovane sumnje. Sledom iznetog, i prvostepeni sud je u obrazloženju svoje prvostepene odluke morao da navede te dokaze. 
 
Osnovano se žalbom branioca lica čije se izručenje zahteva ukazuje da prvostepeno rešenje ne sadrži razloge o pretpostavci za izručenje, odnosno da se iz datih razloga prvostepenog suda ne vidi koji dokazi potkrepljuju osnovanu sumnju da je lice čije se izručenje zahteva izvršilo krivično delo zbog kojeg se zahteva njegovo izručenje. Imajući u vidu sve navedeno prvostepeno rešenje je ukinuto i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 
 
Pri tome, Apelacioni sud je odlučujući po žalbama na rešenje o produženju pritvora našao da je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge zbog čega nalazi da je prema licu Gnyot Andrey nužno primeniti pritvor kao najtežu meru za nesmetano vođenje postupka odlučivanju o zahtevu za pružanje međunarodne pravne pomoći Republike Belorusije. Apelacioni sud je imao u vidu činjenice navedene u žalbama ali je našao da stepen opasnosti od skrivanja i bekstva su i dalje takvog intenziteta da se za sada pritvor ne može zameniti drugom, blažom merom. 

 

 

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje