Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

 

Donete odluke - drugostepeno krivično maj 2024

Dodato: 10.05.2024.

31. maj 2024. godine
NIKOLA BOJOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Smederevu K 47/22 od 11. jula 2023. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 2 KZ okr. Nikola Bojović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina, dok je okr. Mitar Pandurević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, okr. Mitar Pandurević i njegovi branioci, kao i branilac okr. Nikole Bojovića. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 17. maja 2024. godine doneo je presudu Kž1 1165/23 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Nikolu Bojovića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 2 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, dok je okr. Mitra Pandurevića zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanja u tuči iz člana 123 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Nikola Bojović je oglašen krivim što je 2. februara 2020. godine, u Velikoj Plani, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, teže remetio javni red i mir, lišio života sada pok. oštećenog Stefana Filića, a okr. Milan Pandurević učestvovao u tuči u kojoj je Stefan Filić lišen života, na taj način što su prilikom izlaska iz diskoteke, prolazeći pored oštećenog Filića, koji je bio u društvu sa maloletnim oštećenim A. F, te maloletnim  V. J. i M. R, jedno vreme zajedno prolazili ulicom, a kada se maloletni M. R. u jednom trenutku nasmejao na šalu koju je izgovorio okr. Bojović, okr. Bojović mu se obratio rečima: „Šta se ti smeješ?“ i, bez ikakvog povoda, udario ga dlanom otvorene šake u predelu potiljka, a kada je oštećeni Filić pokušao da ga smiri rečima: „Nemojte da nas dirate, smirite se“, okr. Bojović ga je, bez ikakvog povoda, udario levom rukom u predelu prednje strane glave, te je okr. Bojoviću prišao oštećeni A.F. i zadao mu udarac levom rukom u predelu prednje strane glave, nakon čega je okr. Mitar Pandurević oštećenom Stefanu Filiću zadao jedan udarac desnom rukom u predelu prednje strane glave i odmah zatim zadao udarac desnom nogom u predelu donjeg dela tela oštećenog A.F, nakon čega je okr. Bojović oštećenom Stefanu Filiću zadao jedan udarac levom rukom u predelu prednje strane glave, posle čega je okr. Pandurević oštećenom Filiću zadao jedan udarac desnom rukom u predelu desne bočne strane glave, a nakon toga neposredno okr. Bojović zadao je oštećenom Stefanu Filiću udarac sa levom rukom u predelu prednje strane glave, dok je okr. Mitar Pandurević zadao jedan udarac desnom rukom u predelu prednje strane glave oštećenom A.F, kojom prilikom je oštećeni A.F. zadobio laku telesnu povredu, da bi neposredno nakon toga okr. Pandurević gornjim delom svoga tela odgurnuo oštećenog Filića koji je sa ivice trotoara pao na površinu ulice i dok je ležao prišao mu je okr. Bojović i šutnuo ga nogom na kojoj je imao obuvenu patiku u predelu leve polovine glave, od kojih udaraca je oštećeni Filić zadobio povrede koje su predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život i zbog kojih je, i pored preduzetih mera lečenja, nastupila smrt oštećenog Filića 3. februara 2020. godine. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na Mitra Pandurevića, i pored činjenice da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve radnje koje je kritične večeri preduzeo ovaj okrivljeni u odnosu na pok. Stefana Filića (i to dva zadata udarca i guranje oštećenog), pri čemu ovaj okrivljeni više nije preduzeo ni jednu radnju u odnosu na njega, ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da je na ovaj način okr. Pandurević doprineo lišenju života pok. Stefana Filića, pri čemu bitnom doprinosu za lišenje života nekog lica mora prethoditi donošenje zajedničke odluke, a što tokom ovog krivičnog postupka nije utvrđeno. Imajući u vidu da je izvedenim dokazima nesporno utvrđeno da su teške telesne povrede opasne po život od kojih je kasnije preminuo sada pok. oštećeni Filić posledica šutiranja desnom nogom u predelu leve strane glave od strane okr. Bojovića dok je oštećeni ležao na zemlji, kao i da je nesporno da nakon dva zadata udarca i guranja oštećenog okr. Pandurević više nije preduzeo ni jednu radnju u odnosu na njega ne može se prihvatiti zaključak kao ni dati razlozi prvostepnog suda da su obojica okrivljenih imali jedinstven umišljaj u odnosu na teške telesne povrede opasne po život od kojih je i kasnije preminuo oštećeni. Iz navedenih razloga Apelacioni sud nalazi da u radnjama koje je preduzeo okr. Pandurević stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela učestvovanja u tuči. 
 
U delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani Bojovića i Pandurevića  je imao u vidu da su isti u vreme izvršenja krivičnog dela bili  mlađa punoletna lica i smanjeno uračunljivi do stepena bitnog ali ne i bitno, zatim kod Bojovića da je izrazio kajanje za izvršeno krivično delo, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov raniji život. Međutim, po nalaženju Apelacionog suda, kazna zatvora na koju je okr. Bojović osuđen prvostepenom presudom je previsoko odmerena iz kojih razloga je Apelacioni sud ceneći sve navedene utvrđene okolnosti, dajući im adekvatan značaj, a imajući u vidu vrstu i težinu učinjenog krivičnog dela, kao i stepen krivice okrivljenog, delimičnim usvajanjem žalbe branioca ovog okrivljenog istog  osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. U odnosu na okr. Pandurevića Apelacioni sud je ceneći sve navedene okolnosti istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine nalazeći da će se istom  u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 

 

31. maj 2024. godine
STEFAN MILAŠINOVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 449/22 od 16. novembra 2023. godine okr. Stefan Milašinović je zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113 KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ i u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana  278 stav 4 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to poluautomatskog pištolja, dok je okr. Jovan Ugrenović zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333 stav 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak. 
 
Okrivljeni Stefan Milašinović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 28. aprila do 5. maja 2022. godine, na teritoriji Republike Srbije, sa više radnji učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, te je 28. aprila 2022. godine, u ugostiteljskom objektu na Novom Beogradu lišio života oštećenog Luku Žižića, tako što je najpre ušao u navedeni objekat kako bi opservirao teren i utvrdio poziciju oštećenog, kojom prilikom je bio odeven u radnički kombinezon sive boje sa hiruškom crnom maskom na licu, crnim kačketom na glavi i tamnim rukavicama, a potom učtivo upitao svedoka V.Ž. koji se nalazio u šanku da li može da koristi toalet što mu je on dozvolio, te otišao do toaleta gde se zadržao oko 60 sekundi, nakon čega je bez reči napustio objekat krećući se istim pravcem iz koga je i došao do kafića, da bi se nakon toga nakon nepunih dva minuta ponovo vratio u navedeni objekat i prišao stolu za kojim je ssedio oštećeni u društvu sa prijateljima i iz neposredne blizine sa udaljenosti od oko 3 metra iz poluautomatskog pištolja, koji je neovlašćeno nosio, ispalio više projektila jedan za drugim u predelu glave, vrata, trupa, odnosno grudnog koša i desne natkolenice, čime je oštećeni dejstvom najmanje 7 projektila ispaljenih iz ručnog vatrenog oružja zadobio  povrede koje u ukupnom dejstvu predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život usled kojih je ustupila nasilna smrt oštećenog, pri čemu je okrivljeni takvom opšte opasnom radnjom izazvao opasnost za život i telo ljudi i to oštećenih N.R, L.M. i A.M, čiji životi i tela su dovedeni u opasnost jer su se nalazili u objektu otvorenog tipa u neposrednoj blizini oštećenog na međusobnoj udaljenosti od oko pola metra, da bi nakon toga okriljeni uspeo da pobegne sa lica mesta u apratman koji se nalazio u blizini navedenog ugostiteljskog objekta, a koji najam stana je prethodno rezervisao okr. U. P, u odnosu na koga  je postupak razdvojen, u kome je okrivljeni boravio do 29.aprila 2022. godine, da bi 5. maja 2022. godine bio zatečen i lišen slobode u u kući u Kraljevu, a obezbeđenjem kuće u Kraljevu okr. Ugrenović je krio okr. Milašinovića u periodu od 1. do 5. maja 2022. godine, na taj način što je 1. maja 2022. godine posetio svedoka B.M. i pitao ga da mu da na korišćenje navedenu kuću kako bi tu odseo njegov jedan drugar na 3-4 dana. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 14. maja 2024. godine doneo je presudu Kž1  326/24 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na okr. Stefana Milašinovića, dok je, usvajanjem žalbe branioca okr. Jovana Ugrenovića, presuda u odnosu na navedenog okrivljenog ukinuta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i predmet u odnosu na ovog okrivljenog vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

 

24. maj 2024. godine
DRAGAN ROLOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K Po4 9/22 od 21. decembra 2023. godine okr. Dragan Rolović je zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 2 meseca (u koju kaznu mu je uračunata i ranije utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci). Takođe, dosuđen je imovinsko-pravni zahtev oštećenom u iznosu od 10.844.306,00 dinara. Za višak imovinsko-pravnog zahteva oštećeni je upućen na parnični postupak.
 
Okrivljeni Dragan Rolović je oglašen krivim što je u vremenskom periodu od 14. januara 2016. godine do 24. avgusta 2017. godine, u Beogradu, u više navrata, u svojstvu službenog lica, i to direktora Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja pribavio sebi korist u ukupnom iznosu od 10.844.306,00 dinara, za koji iznos je oštetio Zavod za vaspitanje dece i omladine, tako što je bez znanja i odluke Upravnog odbora Zavoda raspolagao većim iznosom novčanih sredstava kao jedino službeno lice sa deponovanim potpisom i ovlašćenjem za raspolaganje novčanim sredstvima kod Uprave za trezor, sa različitih žiro-računa Zavoda, potpisivao naloge za isplatu sa žiro-računa, te tako potpisane naloge predavao blagajniku, računovođi i šefu računovodstva Zavoda za vaspitanje dece i omladine koji su po ovako preuzetim nalozima podizali novac sa računa da bi isti uz potvrdu predavali „na ruke“ okrivljenom, za koji podignuti novac ne postoji evidencija pravdanja utrošenog novca.
 

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 14. maja 2014. godine doneo je presudu Kž1 203/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe.

 

20. maj 2024. godine
STANOJE GLIŠIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 74/19 od 23. aprila 2021. godine okr. Stanoje Glišić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa članom 251, stav 1. KZ. Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku. 
 

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, dana 4. decembar 2023. godine doneo je presudu Kž1 1196/23 kojom je, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu i okr. Stanoja Glišića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa članom 251, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine. Oštećeni su upućeni da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvare u parničnom postupku. (Napomena: prethodna drugostepena presuda Apelacionog sud Kž1 800/21 od 7. novembra 2022. godine je ukinuta rešenjem Apelacionog suda Kž3 15/23 od 6. oktobra 2023. godine)
 
Okrivljeni Stanoje Glišić je oglašen krivim što je 21. maja 2007. godine, u prostorijama Specijalne bolnice za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju „Klinika Perfekta“, u Beogradu, u svojstvu lekara anesteziologa, pri pružanju lekarske pomoći – operacije katarakte na levom oku, propuštanjem dužnog činjenja sa aspekta dobre medicinske prakse, lekarske etike i pravila medicinske struke i nauke, uopšte očigledno nesavesno postupao i time prouzrokovao pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta trogodišnjeg deteta, oštećene Anje Grahovac, usled čega je 4. juna 2007. godine nastupila smrt oštećene, na taj način što je, nakon što je tokom operacije došlo do usporavanja rada srca, slabljenja i gubitka pulsa na periferiji i lice pacijenta promenilo boju i usne postale plavičaste i nakon što je došlo do promene pritiska na balonu za ventilaciju, usled smetnji prohodnosti tubusa, što je uticalo na smanjeni protok kiseonika, a na plućima su se čuli tonovi koji su ukazivali na prisustvo sekreta, prekinuo operaciju u 9,05 časova, te usled usporenja rada srca (bradikardija) zamenio tubus u 09,25 časova i pacijentu dao atropin sulfat (što je standardni protokol u slučaju bradikardije) kako bi se uspostavio normalan srčani rad u kraćem vremenskom periodu od perioda koji može naškoditi pacijentu, te nakon okončanja operacije u 9,30 časova iako je opšte stanje pacijenta bivalo sve teže usled toga što je u toku operacije došlo do poremećaja snabdevanja mozga pacijenta deteta Anje Grahovac sa kiseonikom nije hitno pristupio intenzivnom lečenju i upućivanju oštećene u zdravstvenu ustanovu u kojoj bi joj mogla biti pružena kompletna medicinska pomoć, a znao je da u okviru Specijalne bolnice „Perfekta“ takva kompletna medicinska pomoć ne može biti pružena, a posebno što je dete bilo u komi i što je zauzimalo decerebracioni položaj i imalo decerebracione pokrete koji su već tada ukazivali na teško oštećenje mozga i na potrebu hitne primene kompletne antiedematozne terapije i mehaničke potpore respiratorom, pri čemu je na klinici „Perfekta“ dete imalo samo mehaničku potporu kroz manuelnu ventilaciju pluća, ali je i pored svega toga dete – tek nakon proteka više od 4 sata od vremena završetka oftamološke intervencije u 09,30 časova, iako toliki protek vremena nije bio potreban niti opravdan, sa „Klinike Perfekta“ prebacuje na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, pa je tek u 14,00 časova dete bez svesti primljeno na Institut, gde mu je tek tada obezbeđena mehanička ventilatorna potpora kao i neurološki pregled, EEG, ordinirana je kompletna antiedematozna terapija zbog prisustva edema mozga i sve druge neophodne mere potrebne da bi se pomoglo pacijentu u navedenom stanju, te je tako usled njegovog opisanog propuštanja dužnog činjenja, kao posledica teškog oštećenja moždanog tkiva koje je izazvano hipoksijom, nastalog u toku hiruške intervencije u Specijalnoj bolnici „Klinika Perfekta“ došlo do višestruke disfunkcije organa, usled čega je nastupila smrt. 
 
PODNOSIOCI ŽALBE  
 
Okrivljeni i njegovi branioci.
 
TREĆESTEPENA ODLUKA
 
Apelacioni sud, kao sud trećeg stepena, nakon održane sednice veća, dana 24. aprila 2024. godine doneo je presudu Kž3 3/24 kojom je, usvajanjem žalbi okrivljenog i njegovih branilaca, preinačio drugostepenu presudu, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, i okr. Stanoja Glišića zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259, stav 2. u vezi sa članom 251, stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.
 
Apelacioni sud odlučujući u trećem stepenu nalazi da svi izvedeni dokazi daju pouzdan zaključak da se u inkriminisanim radnjama okr. Stanoja Glišića stiču sva zakonska obeležja bića krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi, ne dirajući pri tome u granice postavljene optužbom i ne povređujući identitet optužbe i presude.
 
Razmatrajući drugostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud je odlučujući o trećem stepenu našao da je drugostepeni sud pravilno utvrdio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog: da se radi o neosuđivanom licu, njegove porodične prilike, korektno držanje pred sudom i godine života (87 godina), kao i odsustvo otežavajućih okolnosti. Međutim, po oceni Apelacionog suda koje je odlučivalo u trećem stepenu drugostepeni sud prilikom odlučivanja o visini krivične sankcije nije dao adekvatan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog, a imajući u vidu da nije utvrdio otežavajuće okolnosti, Apelacioni sud, kao sud trećeg stepena je, uzimajući u obzir i protek vremena od izvrešenja krivičnog dela (17 godina), te da ovako dugo trajanje krivičnog postupka nije uzrokovano krivicom okrivljenog, uvažavajući žalbe okrivljenog i njegovih branioca, prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, nalazeći da je ista srazmerna krivici okrivljenog i težini izvršenog krivičnog dela, te da će se njome postići svrha kažnjavanja.

 

16. maj 2024. godine

ZVEZDAN TERZIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 3593/10 od 31. jula 2023. godine okr. Zvezdan Terzić je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba  položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3 KZ, dok je okr. Dražen Podunavac  oslobođen od optužbe da je izvršio dva krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3 KZ. Istovremeno je prema okr Zvezdanu Terziću odbijena optužba da je izvršio krivičnog delo zloupotreba  položaja odgovornog lica iz člana 227, stav 3 KZ.

Optužnicom javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je stavljeno na teret da su u vremenskom periodu od 15. decembra 2005. godine do 1. februara 2006. godine u Beogradu, okr Zvezdan Terzić, tadašnji predsednik FSS sa umišljajem podstrekavao, a okr. Dražen Podunavac sa umišljajem pomagao, da sada pok. Vladimir Bulatović, kao odgovorno lice i to direktor FK „OFK Beograd“, iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica pribavi za Gardian Worldwide  LLC iz Vašingtona protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 1.500.000,00 dinara,  na taj način što je pok. Vladimir Bulatović kao direktor FK „OFK Beograd“ na osnovu odluke Upravnog odbora FK „OFK Beograd“ dana 15. decembra 2005. godine potpisao ugovor o kupoprodaji prava na transfer igrača  FK „OFK Beograd“ Branislava Ivanovića sa preduzećem Gardian Worldwide  LLC  na iznos od 200.000 evra kojim je u članu 2 regulisano da za navedenu sumu predmetno preduzeće kupuje 100% prava na transfer igrača prilikom prelaska u drugi klub sa rokom plaćanja do 15. februara 2006. godine, nakon čega je i pored već potpisanog ugovora sa preduzećem Gardian Worldwide  LLC dana 01. februara 2006. godine po prethodnom dogovoru sa okr. Terzićem zaključio i potpisao i ugovor o transferu istog fudbalskog igrača FK „OFK Beograd“ Branislava Ivanovića sa FK „Lokomotiva“ iz Moskve na iznos od 2.200.000 evra a sve na ime obeštećenja za FK „OFK Beograd“ a koji ugovor nije ni evidentiran kroz poslovne knjige kluba FK „OFK Beograd“, pri čemu je okr. Terzić pre potpisivanja ugovora sa FK „Lokomotiva“ iz Moskve sa profesionalnim igračem Branislavom Ivanovićem razgovarao i dogovarao njegov transfer u FK „Lokomotiva“ iako je znao da je pok. Bulatović već zaključio ugovor sa preduzećem Gardian Worldwide  LLC, nakon čega je pok. Bulatović posle potpisivanja ovog ugovora sa FK „Lokomotiva“ iz Moskve dao dispoziciju da iznos od 2.200.000 evra uplati na račun preduzeća Gardian Worldwide  LLC iz Vašingtona koji se vodi kod „Hipo-Alpe-Adria-Bank“ iz Austrije a koji ukupan iznos je uplaćen u dva navrata od po 1.100,000 evra i to dana 06. februara 2006. godine i dana 28. februara 2006. godine, dok je okr. Dražen Podunavac da bi omogućio transfer profesionalnog igrača Branislava Ivanovića u FK „Lokomotiva“ iz Moskve po prethodnom dogovoru sa okr. Terzićem i pok. Bulatovićem kome je pomogao tako što je učestvovao u pregovorima koji su vođeni sa direktorom kluba „FK „Lokomotiva“ iz Moskve, nakon čega je po potpisivanju ugovora o transferu ovog igrača u FK „Lokomotiva“ i uplate sume za njegov transfer dana 29. januara 2006. godine, profesionalnog igrača Ivanovića odveo na lekarske preglede i potpisivanje individualnog ugovora ovog igrača za FK „Lokomotiva“, znajući da je prethodno potpisan ugovor sa preduzećem Gardian Worldwide  LLC, na koji način je pok. Bulatović pribavio protivpravnu imovinsku korist preduzeću Gardian Worldwide  LLC u iznosu od 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti od 174.000.000,00 dinara, a da je okr. Podunavac u periodu od 19. avgusta do 30. agusta 2006. godine u Beogradu sa umišljajem podstrekao pok. Bulatovića da kao odgovorno lice i to direktor FK „OFK Beograd“ iskorišćavanjem svog položaja odgovornog lica pribavi za okr.Podunavca protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 1.500.000,00 dinara na taj način što je pok. Bulatović kao direktor FK „OFK Beograd“ na nagovor okr. Podunavca dana 19. avgusta 2006. godine ovom izdao i potpisao dva ovlašćenja u ime FK „OFK Beograd“ da kao predsednik tog kluba može da pregovora, potpiše i realizuje transfer profesionalnog igrača Stevana Stošića u Malaga club de fudbol, sad, Španija i da može da preuzme eventualno ugovoreni novčani iznos na ime transfera, nakon čega je dana 21. avgusta 2016. godine okr. Podunavac koji nije imao funkciju potpredsednika FK „OFK Beograd“ zaključio ugovor u ime i za račun FK „OFK Beograd“ o prenosu federativnih prava profesionalnog igrača FK „OFK Beograd“ Stevana Stošića u Malaga club de fudbol, sad, Španija da bi dana 22. avgusta 2006. godine zaključio aneks ugovora u kome je navedeno da je visina transfera za profesionalnog igrača Stošića 100.000 evra i da će biti uplaćena u vidu dva čeka i to jedan na 20.000 evra (1.700.000,00 dinara) i drugi na 80.000 evra (6.800.000,00 dinara) koje čekove je okr. Podunavac realizovao te je tako dobijeni iznos novca umesto da uplati na račun FK „OFK Beograd“ zadržao za sebe, nakon čega je po saznanju od okr. Podunaca da je transfer za igrača Stošića realizovan, pok. Bulatović dana 31. avgusta 2006. godine kao direktor kluba FK „OFK Beograd“ potpisao zapisnik o sporazumnom raskidu ugovora sa igračem Stošićem a koji je do tog momenta imao važeći ugovor sa ovim klubom sa rokom isticanja u letnjem prelaznom roku 2009. godine čime je dobio status slobodnog igrača, na koji način je pok. Bulatović  okr. Podunavcu pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti od 8.500.000,00 dinara.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 23. aprila 2024. godine doneo je presudu Kž1 58/24 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i potvrdio prvostepenu presudu.

Apelacioni sud u Beogradu je analizirao presudu samo u delu kojim su okrivljeni Terzić i Podunavac oslobođeni od optužbe s obzirom da u odnosu na drugi stav presude kojim je prema okrivljenom Zvezdanu Terziću odbijena optužba žalba nije ni izjavljena.

Po nalaženju Apelacionog suda pravilno je prvostepeni sud nakon sprovedenog dokaznog postupka i iscrpne analize izvedenih dokaza dao jasne i argumentovane razloge zbog kojim smatra da nije dokazano da su okrivljeni Zvezdan Terzić i Dražen Podunavac preduzeli radnje krivičnih dela koja su im stavljena na teret. Kako se u žalbi javnog tužioca ne ukazuje ni na jedan dokaz koji nije bio cenjen u toku postupka ili na neku činjenicu koja bi dovela do drugačijeg zaključka u ovoj krivično-pravnoj stvari, Apelacioni sud je žalbu javnog tužioca odbio kao neosnovanu a prvostepenu presudu potvrdio. 


 

13. maj 2024. godine

ALEN CIGLER

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom  Višeg suda u Beogradu K 126/22 od 2. decembra 2023. godine okr. Alen Cigler je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114, stav 1, tačka 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav. 1 KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina i na novčanu kaznu od 30.000,00 dinara. Takođe je od okrivljenog oduzet jedan pištolj bez fabričkog broja i 4 komada metaka. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Alen Cigler je oglašen krivim što je 5. januara 2019. godine oko 10,30 časova u Beogradu na trotoraru ispred ulaza u stambenu zgradu zajedno sa okrivljenim Čabom Derom, prema kome je postupak pravnosnažno okončan, sa umišljajem lišio života na podmukao način oštećenog Nebojšu Markovića, na taj način što su po prethodnom dogovoru u jutarnjim časovima došli  u ulicu, sedamdesetak metara od zgrade gde živi oštećeni, ušli u parkirano vozilo tako što je okr. Cigler seo na mesto vozača, a okr. Čaba Der na mesto suvozača i u vozilu osmatrali i čekali izlazak oštećenog iz kuće, pri čemu je okr. Čaba Der prethodno dovezao i parkirao vozilo na mestu dovoljno udaljenom gde neće biti uočeni, a u nameri da pomoću vozila okrivljeni izvrše krivično delo i da se sa njime udalje sa lica mesta, radi boljeg osmatranja i bržeg prilaska žrtvi i kada je okrivljeni Čaba Der uočio da je oštećeni sam izašao iz svoje kuće, rekao okrivljenom Cigleru da je oštećeni izašao, okrivljeni Cigler je pokrenuo vozilo uz ulicu prema oštećenom, prošao pored oštećenog i zaustavio vozilo uz ulicu prema oštećenom, prošao pored i zastuvio vozilo na kolovozu pet do šest metara od mesta gde se nalazio oštećeni sa uključenim motorom a zatim je sa mesta suvozača iz vozila izašao okrivljeni Čaba Der koji je neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, pištolj sa prigušivačem  koji je izvadio iz ranca koji je nosio, prišao oštećenom i sa rastojanja manjeg od 80 cm u oštećenog ispalio ukupno šest projektila, jedan za drugim u kratkom vremenskom intervalu, pri čemu su četiri projektila pogodila Nebojšu Markovića i usmrtila ga, tako što je zadobio povrede koje u vreme nanošenja i skupa predstavljaju tešku telesnu povredu koja i dovela do smrtnog ishoda koja je smrt oštećenog konstatovana na licu mesta, pri čemu je smrt oštećenog nasilna jer je nastupila usled iskrvavljenja i u diretknoj je uzročno-posledničnoj vezi sa svim zadobijenim povredama nanesenim projektilima ispaljenim iz ručnog vatrenog oružja, kojom prilikom je oštećeni prvo zadobio dve povrede dok se nalazio u uspravnom-stojećem položaju, a pošto je nakon zadobijanja ove dve povrede klonuo zadobio je ustrelinu u predelu vrata i gornjeg dela leđa i na kraju je, pošto je pao leđima na tlo, zadobio ustelinu trbuha i gornjeg grudnog koša, a nakon ispaljenja projektila okrivljeni Der se užurbano vratio u vozilo, seo na mesto suvozača, rekao okrivljenom Cigleru: „Vozi, upucao sam ga!“, nakon čega je okrivljeni Cigler naglo dao gas i obojica su se vozilom udaljili sa lista mesta i dovezli do prakring prostora koji se nalazi između zgrada u Novom Beogradu gde su prakirali i ostavili vozilo, a nakon toga su se razišli tako što je okrivljeni Čaba Der otišao u iznajmljeni stan u Beogradu, dok je okrivljeni Cigler otišao do autobuske stanice Bas gde je kupio kartu u jednom pravcu sa polaskom iz Beograda u 19,45 časova, doputovao u Suboticu i otišao u stan Gorana Prskala gde je od strane policijskih službenika zatečen u posedu autobuske karte i kojom prilikom mu je pronađen i jedan pištolj bez fabričkog broja sa pripadajućim okvirom i 4 komada metaka, a koje vatreno oružje i municiju je neovlašćeno držao umotane u čarapi u ormanu i predsoblju i koji su od njega oduzeti kada je lišen slobode.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 23. aprila 2024. godine doneo je presudu Kž1 573/23  kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu kao i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, na način bliže opisan u izreci. Prvostepeni sud je na jasan, pouzdan i nedvosmislen način utvrdio da je okrivljeni Alen Cigler ostvarujući zajednu odluku (koju je doneo sa osuđenim Čaba Derom), svesno i voljno, bitno doprineo izvršenju krivičnog dela teško ubistvo za koje se tereti, te da subjektivni element, tojest svest da su radnje koje je preduzeo i opisao u sovojoj odbrani, bile sa namerom, odnosno u funkciji lišenja života pokojnog oštećenog, nevezano za navode okrivljenog da istog ne poznaje, jer je to u ovom slučaju irelevantno, budući da je tokom postupka utvrđeno da ni osuđeni Čaba Der nije poznavao oštećenog pa ga je ipak lišio života. U konkretnom slučaju prvostepni sud je pravilno utvrdio na osnovu njegovog celokupnog držanja i ponašanja, neposredno pre, u toku samog kritičnog događaja i nakon njega da su radnje Alena Ciglera radnje saizvršilaštva.

Po oceni Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog uzeo u obzir i cenio porodične prilike okrivljenog, njegovo držanje tokom postupka i iskazano iskreno kajanje zbog učinjenog dela i njegovu spremnost da svoj život učini društveno prihvatljivim, dok je otežavajućih okolnosti cenio raniju osuđivanost, kao odnos koji je okrivljeni ispoljio u svom životu prema društvenim i moralnim normama pre izvršenja predmetnih krivičnih dela, posebno uzevši u obzir da se radi o osudama za izvršenje težih krivičnih dela sa elementima nasilja, uz činjenicu da je predmetna dela za koje se tereti izvršio samo nekoliko meseci nakon poslednje izdržane kazne zatvora, zatim iskazanu bezosećajnost i upornost prilikom izvršenja dela nad pokojnim oštećenim, koji je bio mlad čovek u punoj životnoj snazi, čijoj porodici je time naneta ogromna i trajna psihička bol, pa je pravilno okrivljenom za navedena krivična dela prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora (četrnaest godina i dve godine), te ga potom osudio na jedinstvenu kaznu zatvora od 15 godina i na novčanu kaznu kao sporednu. Kazne zatvora u navedenom trajanju na koje je okrivljeni osuđen, srazmerne su težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog, iste su nužne ali i dovoljne za postizanje svrhe kažnjavanja. 


 

10. maj 2024. godine
ZORAN PAVLOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 593/2022 od 6. decembra 2023. godine okr. Zoran Pavlović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 stav 1 tačka 1 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnični postupak. 
 
Okrivljeni Zoran Pavlović je oglašen krivim što je 5. juna 2022. godine, u Barajevu, u dvorištu porodične kuće oštećene Snežane Simić, a usled alkoholne opijenosti, u stanju smanjene uračunljivosti do stepena bitnog ali ne i bitno, lišio života svoju bivšu vanbračnu suprugu, oštećenu Snežanu Simić, na svirep način, tako što je došao do njene kuće i nožem koji je poneo sa sobom zadao joj ukupno 26 rana (ubodina i isekotina) u predelu vrata, trupa i gornjih udova, te je ista u vreme zadobijanja navedenih povreda trpela bol najvišeg mogućeg intenziteta u trajanju od nekoliko minuta sve do gubitka svesti zbog isticanja veće količine krvi iz presečenih krvnih sudova i organa, koje povrede predstavljaju jedinstvenu tešku telesnu povredu opasnu po život usled kojih je kod oštećene na licu mesta nastupila smrt, nakon čega je okrivljeni istim nožem i sebi naneo povrede u predelu ručnih zglobova, vrata i grudnog koša zbog kojih je kolima hitne pomoći prevezen u Urgentni centar.

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 27. marta 2024. godine doneo je presudu Kž1 225/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 


 

10. maj 2024. godine
BOŽIDAR JOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 213/23 od 22. novembra 2023. godine okr. Božidar Jović je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ u sticaju sa krivičnim delom sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322 stav 3 KZ i krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355 stav 2 KZ osuđen na jedinstvenu kaznu u trajanju od 3 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to pištolja, municije, lične karte i vozačke dozvole izdate na tuđe ime. 
 
Okrivljeni Božidar Jović je oglašen krivim što je 6. januara 2018. godine, u Beogradu, sprečio policijske službenike PS Rakovica u vršenju poslova hapšenja učinioca krivičnog dela pretnjom da će upotrebiti pištolj koji je neovlašćeno držao, na taj način što je pozvao policiju i rekao da je za njim raspisana potraga, da dođu da ga uhapse i da je opasan, da bi, kada su došli policijski službenici, otvorio vrata držeći pištolj u desnoj ruci, koji je na naredbu policijskog službenika odbio da odloži, uperivši pištolj u istog i rekavši mu:“Spusti ti pištolj pa uđi“, potom ponovo odbio da spusti pištolj i zatvorio vrata stana, pa su se policijski službenici povukli na međusprat zgrade kako bi pozvali pojačanje, nakon čega je okrivljeni više puta otvarao vrata stana iskoračavao korak ili dva i potom se ponovo vraćao u stan, da bi po dolasku pripadnika SAJ bio lišen slobode i odveden u PS Rakovica, a potom su u stanu, prilikom pretresa, policijski službenici pronašli municiju i lažne javne isprave na kojima je bila slika okrivljenog koje je krajem 2017. godine nabavio radi upotrebe da bi mogao da ih koristi prilikom legitimisanja s obzirom na to da je znao da je za njim raspisana potraga.  

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 9. aprila 2024. godine doneo je presudu Kž1 241/24 od 9. aprila 2024. godine kojom je, usvajanjem žalbe Javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, preinačio prvostepenu presudu i okr.  Božidara Jovića zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ u sticaju sa krivičnim delom sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322 stav 3 KZ i krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355 stav 2 KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,oo dinara. U preostalom nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
Apelacioni sud nalazi da se osnovano žalbom Javnog tužioca ukazuje na to da je prvostepeni sud precenio značaj utvrđenih olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog a da samim tim utvrđenim otežavajućim okolnostima nije dao značaj koji objektivno zaslužuju. Ovo posebno imajući u vidu da se uvidom u izvod iz kaznene evidencije za okrivljenog utvrđuje da je ranije više puta osuđivan, između ostalog, i zbog krivičnog dela u vezi sa oružjem i municijom. Imajući  navedeno u vidu Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni nalazeći da će se odmerenom jedinstvenom kaznom zatvora u trajanju od 4 godine i novčanom kaznom u iznosu od 100.000,oo dinara u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 

 

10. maj 2024. godine
SRĐAN ADžEMOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 53/22 od 18. decembra 2023. godine okr. Srđan Adžemović je zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 4 KZ osuđen na kaznu kućnog zatvora u trajanju od 1 godine, uz primenu elektronskog nadzora. 
 
Okrivljeni Srđan Adžemović je oglašen krivim što je 11. avgusta 2014 godine, u bašti restorana u Beogradu, neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju, a sve na taj način što su policijski službenici tokom rutinske kontrole objekta izvršili pregled lica koja su se nalazila u tom restoranu, kojom prilikom su kod okrivljenog za pojasom pantalona pronašli jedan pištolj u kojem se nalazio pripadajući okvir sa 13 metaka, za čije držanje i nošenje nije imao odobrenje nadležnog organa. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilac okrivljenog. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, dana 11. aprila 2024. godine doneo je presudu Kž1 260/24 kojom je odbio kao neosnovane sve žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. 


 

10. maj 2024. godine
VUJADIN OBRADOVIĆ

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu K 656/18 od 14. jula 2023. godine okr. Vujadin Obradović je zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 tačka 11 KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, te mu je izrečena mera bezbednosti oduzimanja pištolja. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko – pravnih zahteva upućeni na parnicu. 
 
Okrivljeni Vujadin Obradović je oglašen krivim što je 5. decembra 2015. godine, u Beogradu, pokušao da liši života oštećenog Branislava Bakića, a lišio života oštećenu Sanju Bakić, na taj način što je posle kraće rasprave sa Branislavom Bakićem, koga je pozvao telefonom kako bi ga upozorio da je muzika koja se čula iz njegovog domaćinstva preglasna, a koja je pritom puštana povodom proslave krsne slave, pa kada je otišao do kapije da o tome rasprave imajući u vidu da ga zbog muzike putem telefona nije čuo, iz pištolja, za koji poseduje oružni list, ispalio projektil u pravcu Branislava Bakića u trenutku kada je isti bočnom stranom tela bio okrenut ka ustima cevi vatrenog oružja i tom prilikom mu naneo prostrelnu povredu koja je u momentu nanošenja predstavljala 
laku telesnu povredu, a kada je sa nekim od gostiju koji su bili na slavi oštećena Sanja Bakić došla do kapije i upitala okrivljenog šta će mu pištolj, okrivljeni je ispalio jedan projektil u njenom pravcu nanevši joj tom prilikom povrede usled kojih je kod oštećene nastupila smrt, a zatim je ispalio još jedan projektil u pravcu Branislava Bakića nanevši mu tom prilikom tešku telesnu povredu opasnu po život, a kod koga je neposredna opasnost po život uklonjena blagovremeno preduzetim i adekvatno sprovedenim merama hirurškog lečenja. 

PODNOSIOCI ŽALBE

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljeni i njegov branilac.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 22. marta 2024. godine presudu Kž1 1205/23 kojom je, usvajanjem žalbe okrivljenog i njegovog branioca, preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okr. Vujadina Obradovića zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114 tačka 11 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina. U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena. 
 
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu njegovu raniju neosuđivanost, da se okrivljeni nalazio u stanju emocionalne napetosti, i da mu je uračunljivost bila smanjena do stepena bitnog, ali ne i bitno, kao i životnu dob okrivljenog, dok je od otežavajućih okolnosti cenio držanje okrivljenog nakon učinjenog krivičnog dela u smislu odsustva iskrenog kajanja. Međutim, Apelacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju sve navedene okolnosti na strani okrivljenog, a koje su od značaja za individualizaciju kazne, kao i protek vremena od izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom,  preko 9 godina, jesu okolnosti koje opravdavaju izricanje blaže kazne, te je Apelacioni sud istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina nalazeći da će se istom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja. 

 

 

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje