Presudom Višeg suda u Pančevu K 53/21 od 4. novembra 2022. godine okr. Predrag Janković je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ. Takođe, radi zaštite interesa opšte bezbednosti, od okr. Predraga Jankovića oduzet je pištolj i naloženo da se isti po pravnosnažnosti presude uništi. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 8. decembra 2023. godine Kž1 1296/22 kojom je, usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu i okr. Predraga Jankovića osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278, stav 4. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348, stav 4. KZ. Takođe, okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanje pištolja, kao predmeta koji je upotrebljen za izvršenje krivičnog dela, i naloženo da se isti po pravnosnažnosti presude uništi.

(Napomena: protiv ove presude dozvoljena je žalba u trećem stepenu) 

 

Okrivljeni Predrag Janković je oglašen krivim što je 4. oktobra 2015. godine u Pančevu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, pod dejstvom alkohola od 2 promila, na splavu, upotrebom vatrenog oružja za koji ne poseduje uredno izdato odobrenje nadležnog organa za držanje, kao i za nošenje, na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, izazvao opasnost za telo ljudi, tako što je kada su mu prišli D.Č. i U.M, gde se u blizini nalazio gost na splavu B.S, izvadio pištolj i držeći ga u levoj ruci ispalio jedan hitac iz ovog pištolja, kada su ga svedoci oborili na pod pokušavajući da mu otrgnu pištolj, te je dok se nalazio na podu iz ovog pištolja ispalio još jedan hitac, kada je na splavu bio veći broj ljudi, usled čega su ispaljeni meci pogodili oštećene J.L. i M.T, u predelu nogu, a koji su zadobili lake telesne povrede. 

 

Pravno ocenjujući utvrđeno činjenično stanje, a nakon otvorenog pretresa pred drugostepenim sudom, Apelacioni sud je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružija i eksplozivnih materija jer se u njegovim radnjama stiču svi elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, navedenih krivičnih dela. 

 

Prilikom odmeravanja vrste i visine kazne, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegove porodične prilike, da se oštećeni nisu pridružili krivičnom gonjenju, niti su postavili imovinsko-pravni zahtev za naknadu štete, kao i protek vremena, dok je od otežavajućih okolnosti imao u vidu njegovu raniju osuđivanost za raznovrsna krivična dela, kao i činjenicu da je iskazao veći stepen upornosti i bezobzirnosti, ispaljivanjem dva hica, pri čemu se na mestu događaja nalazio veliki broj lica. Sud je imao u vidu da je okrivljeni bio smanjeno, ali ne u bitnoj meri sposoban da shvati značaj svog dela, ali smanjeno u bitnoj meri sposoban da upravlja svojim postupcima, ali navedena činjenica nije od uticaja s obzirom na to da je okrivljeni sam sebe doveo u to stanje. Imajući u vidu sve navedeno Apelacioni sud je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine našavši da je ista srazmerna stepenu krivice okrivljenog i težini izvršenih krivičnih dela i kao takva nužna i dovoljna da se prema okrivljenom u potpunosti ostvari svrha kažnjavanja, u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija. 

Presudom Višeg suda u Beogradu K 587/19 od 15. jula 2020. godine zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ (od čega okr. Jović pomaganjem) okr. Olivera Basta je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok je okr. Zarija Jović osuđen na kaznu kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom u trajanju od 9 meseci, te je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom od privrednih društava.

 

Takođe, prvostepenom presudom je odbijena optužba prema okr. Jadranki Starčević, Ivani Đukić i Žikici Paunoviću za izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, te su okr. Ivana Ašanin, Zoran Krstić i Ljubica Stojmirović oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3. KZ. 

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održanog pretresa, doneo je 12. decembra 2023. godine presudu Kž1 848/23 kojom je, usvajanjem žalbi branilaca okr. Jadranke Starčević, Ivana Đukića i Žikice Šaunovića, preinačio prvostepenu presudu i okr. Jadranku Starčević, Ivana Đukića i Žikicu Šainovića oslobodio od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234, stav 3. KZ. U preostalom delu, koji se odnosi na navedene okrivljene, kao i na okr. Ivana Ašanina, Zorana Krstića i Ljubicu Stojmirović, žalba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena. 

 

(Napomena: u odnosu na okr. Oliveru Bastu i Zariju Jovića postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda Kž1 617/21 od 12. maja 2022. godine, dok je u odnosu na okr. Stačević, Đukića, Šainovića, Ašanina, Krstića i Stojmirovića navedena presuda bila ukinuta u trećen stepenu i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje). 

 

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu okrivljenima je stavljeno na teret da su u periodu od 2005. godine do 5. jula 2006. godine, u Beogradu, pomogli okr. Basti u izvršenju produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica stavljanjem na raspolaganje sredstava izvršenja krivičnog dela, i to okr. Starčević u svojstvu odgovornog lica, vlasnika i direktora privrednog društva „Jadras“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, okr. Paunović kao odgovorno lice u svojstvu vlasnika i direktora privrednog društva „BG Impeks“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu i okr. Đukić kao odgovorno lice u svojstvu vlasnika i direktora privrednog društva „Dakom internacional“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, tako što su, da bi se prikrila činjenica da se roba nabavlja samo od privrednog društva „Stabaks“, čiji je direktor bio suprug okr. Baste, koji je znajući da će se roba sigurno prodati privrednom društvu „NIS Jugopetrol“ neosnovano i višestruko uvećavao cene proizvoda, okr. Starčević, Đukić i Paunović stavili na raspolaganje poslovnu dokumentaciju i račune svojih privrednih društava kako bi se isti pojavljivali kao dobavljači pred privrednim društvom „NIS Jugopotrol“, pa je prodaja robe samo fiktivno sprovedena preko njihovih privrednih društava, a zarada ostvarena na ime razlike od nabavne cene i prodajne cene u procentu od 95,86% prosleđena privrednom društvu „Stabaks“, čime su omogućili pribavljanje protivpravne imovinske koristi za to privredno društvo u iznosu od 22.753.096,10 dinara. 

 

Apelacioni sud je, nakon održanog pretresa, utvrdio da su okr. Starčević, kao vlasnik i direktor privrednog društva „Jadras“ d.o.o, okr. Paunović, kao vlasnik i direktor privrednog društva „BG Impeks“ d.o.o. i okr. Đukić, kao vlasnik i direktor privrednog društva „Dakom internacional“ d.o.o. u spornim postupcima javnih nabavki koje su se odnosile na reklamni materijal pomogli okr. Oliveri Basti da iskorišćavanjem svog položaja pribavi protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „Stabaks“, koje je bilo u vlasništvu njenog pokojnog supruga, stavljanjem na raspolaganje poslovne dokumentacije i računara svojih privrednih društava, kako bi se ta privredna društva pojavljivala kao dobavljači i prikrila činjenica da se roba nabavlja od privrednog društva „Stabaks“, kao i da su vezano za nabavke krajem 2005. godine i početkom 2006. godine članovi komisije za nabavke, koju su činili Ašanin, Krstić i Stojmirović, potpisana rešenja i sačinjeni izveštaji o dodeljenom ugovoru, u kojima je određeno koje privredno društvo je izabrano za dobavljača, a koje im je predavao okr. Zarije Jović potpisivali bez provere da li su poštovane odredbe Zakona o javnim nabavkama i da li su izabrane najpovoljnije ponude. 

 

Međutim, imajući na umu da je sudski veštak ekonomsko – finansijske struke naveo da nema pouzdane podatke o kvalitetu i nabavnoj ceni sporne robe iz uvoza, kao i da je u svom izjašnjenju na glavnom pretresu izjavio da je u nalazu i mišljenju naveo samo razliku u ceni ostvarenu prilikom prometa između dva pravna lica, ali da navedeni iznos umanjuju troškovi koji prate poslovanje privrednog društva, to je Apelacioni sud našao da na osnovu izvedenih dokaza se ne može nesumnjivo utvrditi kolika je bila vrednost svakog pojedinačnog posla, a samim tim, ni kolika je ostvarena razlika između prodajne i nabavne cene, a koja razlika predstavlja pribavljenu protivpravnu imovinsku korist iz svakog pojedinčanog posla, pa nije dokazano da su okr. Starčević, Đukić i Paunović svojim radnjama pomogli Basti da pribavi protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu „Stabaks“ u ukupnom iznosu od 22.753.096,10 dinara, odnosno nije dokazano da se u njihovim radnjama stiču obeležja najtežeg oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju, kod kog je kvalifikatorna okolnost visina pribavljene protivpravne imovinske koristi koja prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara. Imajući na umu navedeno, Apelacioni sud je u skladu sa pravilom in dubio pro reo (sumnja u pogledu činjenica od kojih zavisi postojanje obeležja krivičnog dela sud će rešiti u korist okrivljenog) zaključio da se u radnjama okrivljenih stiču elementi osnovnog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, a u odnosu na koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. 

 

Iz istih razloga, po mišljenju Apelacionog suda, nije dokazano ni da su okr. Ašanin, Kstić i Stojmirović, kao članovi komisije za sprovođenje postupka javnih nabavki male vrednosti, nevršenjem svoje dužnosti omogućili pribavljanje protivpravne imovinske koristi privrednom društvu „Stabaks“ u ukupnom iznosu od 22.753.096,10 dinara, iz čega proizlazi da nije dokazano ni da se u radnjama ovih okrivljenih stiču obeležja težeg oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, već elementi osnovnog oblika ovog krivičnog dela, a u odnosu na koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.