APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

4.03.2011.

Reh 5/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Reh.br.5/11
Dana 04.03.2011 godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović, Sonje Manojlović, Veroljuba Cvetkovića i Slobodana Rašića, članova veća u predmetu predlagača AA radi rehabilitacije sada pokojnih BB i VV rešavajući o izjavljenoj žalbi predlagača protiv rešenja Višeg suda u Šapcu broj 4 Reh-4/2010 od 10.11.2010 godine doneo je u sednici veća održanoj dana 04.03.2011 godine

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Šapcu broj 4 Reh-4/2010 od 10.11.2010 godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Šapcu broj 4 Reh-4/2010 od 10.11.2010 godine odbačen je kao nedozvoljen predlog predlagača AA radi rehabilitacije sada pokojnih BB i VV.

Protiv ovoga rešenja žalbu je izjavio predlagač zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 u vezi člana 388 ZPP a u vezi člana 30 stav 2 ZVP i sve u vezi člana 1 Zakona o rehabilitaciji Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

Žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nema bitnih povreda odredaba vanparničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1,2,5,7. i 9. u vezi člana 388 ZPP i sve u vezi člana 30 stav 2 ZVP i u vezi člana 1 Zakona o rehabilitaciji niti drugih bitnih povreda odredaba postupka koje bi bile od uticaja na njegovu pravilnost i zakonitost.

Prema stanju u spisima ove vanparnične stvari sledi daje predlagač Slobodan Spasojević podneo zahtev radi rehabilitacije sada pokojnih BB od oca GG i majke DD rođenog __ godine a preminulog __ godine u Kraljevu i VV od oca BB i majke ĐĐ rođene _ rođenog __ godine a preminulog __ godine zasnivajući zahtev za rehabilitaciju ovih lica na činjenici da im je oduzeta imovina i to od strane poljoprivrednog odseka Sreskog narodnog odbora u Kraljevu odlukom o utvrđivanju objekata agrarne reforme broj 1348 od 10.02.1946 godine, odlukom Okružnog agrarnog suda u Čačku broj 142/46 od 13.03.1946 godine, rešenjem predstavništva vlade Narodne Republike Srbije broj 3261 od 15.jula 1947 godine i ukazom o proglašenju državnih privrednih preduzeća lokalnog značaja za preduzeća republičkog značaja (Službeni Glasnik Narodne Republike Srbije broj 44/48) te rešenjem komisije za nacionalizaciju pri Narodnom odboru Opštine Kraljevo broj 03-207-1-59 od 12.10.1959 godine i rešenje Skupštine opštine Kraljevo 01 broj 10710 od 30.09.1964 godine kao i rešenjem Odeljenja za finansije Skupštine opštine Kraljevo broj 280/1 od 10.03.1964 godine smatrao je da je oduzimanje imovine porodice EE vršeno sa ciljem da im se ukinu sredstva za rad i to samo iz političkih i ideoloških razloga. Predlagač nije osporavao da nije u srodstvu sa porodicom EE ali je svoj interes obrazložio time što je u prijateljskim odnosima sa tom porodicom.

Polazeći od ovakvog stanja ove vanparnične stvari pobijano rešenje je pravilno i na zakonu zasnovano. Naime, prema odredbi člana 2 stav 1 Zakona o rehabilitaciji zahtev za rehabilitaciju može podneti svako zainteresovano fizičko ili pravno lice. Upotreba pojma zainteresovano lice pokazuje da to nije svako lice. Na taj način se rehabilitaciji daje lični i porodični značaj ali i istorijski s obzirom da podnosilac zahteva za rehabilitaciju može biti i pravno lice. To nije svako fizičko odnosno pravno lice već ono lice na osnovu određenih merila ili ima interes da se ostvari rehabilitacija određenog lica. Merila za određivanje pojma zainteresovano lice u smislu odredbe stava 1.stava 2. ovog zakona su porodične veze sa licem čija se rehabilitacija zahteva , lični odnosi između podnosioca zahteva za rehabilitaciju i lica čija se rehabilitacija traži i delatnost pravnog lica imenovana u njegovom aktu o osnivanju koja razumno opravdava njegov zahtev da se otklone povrede prava lica koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena iz političkih ili ideoloških razloga života slobode ili nekih drugih prava od 06.aprila 1941.godine do dana stupanja na snagu ovog zakona a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije-argumenat iz odredbe čl.1. Zakona.

U ovoj materijalno pravnoj situaciji predlagač nije fizičko lice na koga se odnosi postupak rehabilitacije niti je u porodičnoj vezi ili je bio u neposrednoj ličnoj vezi sa tim fizičkim licima(sada pokojni BB i VV) pa zato ne spada u kategoriju zainteresovanog fizičkog lica.

Podnosilac zahteva u toku postupka je obrazlagao svoj interes potrebom da povrati ugled porodice EE, ali pored izloženog kada to tvrdi zanemaruje da to ne čine sami članovi porodice EE na koje se ta eventualno učinjena povreda ugleda odnosi(direktni potomci porodice EE, VV ćerka ŽŽ i ĐĐ - navodi iz podneska od 08.12.2009.godine). Kada bi se prihvatilo suprotno shvatanje tada bi njegova posledica bila da zaštitu ugleda određenog lica , odnosno njegove porodice štiti drugo lice koga ta povreda ne pogađa , a ne samo to lice/a čiji je porodični ugled na opisani način po navodima iz zahteva za rehabilitaciju povređen .

Radi toga moralni interes na čemu se takođe insistira u žalbi u ovoj pravnoj situaciji ostaje bez pravno vrednog značaja kao i navod podnosioca zahteva za rehabilitaciju u toku prvostepenog postupka da jeje zainteresovano lice u tom smislu što je u prijateljskim odnosima sa porodicom EE (Zapisnik sa ročišta od 10.11.2010.godine) .

Da je zakonodavac imao za cilj da svojstvo podnosioca zahteva da svakom fizičkom i pravnom licu ne bi upotrebio pojam zainteresovano lice u tekstu člana 2 stav 1 Zakona o rehabilitaciji . Taj pojam je širi od pojma lica koje ima pravno zaštićen interes, ali ne u toj meri da bi obezbedio pravo na podnošenje zahteva za rehabilitaciju svakom licu pa i fizičkom licu koje svoj interes obrazlaže zaštitom moralnih normi ili ljudskih prava odnosno prijateljskim odnosima sa porodicom kao što to u konkretnom slučaju čini predlagač. Zaštita ljudskih prava lica čija se rehabilitacija zahteva je obezbeđena kroz ovlašćenje zainteresovanih pravih lica da podnesu takav zahtev. Međutim, i tada sadržajem predmeta njihove delatnosti mora da se potvrdi -učini razumno opravdanim njihov interes . To opravdava i potreba eliminisanja lukrativnih ciljeva koji nisu u vezi sa rehabilitacijom određenog lica koja se u postupku zahteva-ciljevi protivni svrsi kojoj rehabilitacija služi.

Razlozi koji se odnose na obrazloženje nedostatka interesa na strani predlagača su jasni precizni i potpuni u sadržaju pobijanog rešenja pa nema osnova za navod žalbe da je isto zahvaćeno povredama vanparničnog postupka iz člana 361 stav 2 ZPP odnosno iz člana 8 i člana 221 u vezi člana 30 ZVP. S obzirom na prethodno iznete razloge nema povrede ni odredbe člana 2 Zakona o rehabilitaciji.

Pravilno žalba citira odredbu člana 3 stav 2 ZVP da je predlagač svako lice po čijem je predlogu postupak pokrenut ali zanemaruje da zahtev za rehabilitaciju po slovu zakona može podneti samo zainteresovano lice.

Navodi žalbe da je Viši sud u Šapcu neosporno mesno nadležan u prisustvu prethodnih razloga ostaju bez značaja kao što je pravno pogrešan i razlog iz ožalbenog rešenja da je u konkretnom slučaju mesto progona Kraljevo. Taj razlog ne utiče na objašnjenje pojma zainteresovano lice u smislu naznačene norme, ali u prisustvu razloga koji se odnose na odsustvo interesa podnosioca zahteva pobijano rešenje je pravilno i na zakonu zasnovano.

Zahtev za rehabilitaciju su mogli podneti potomci porodice EE – ćerke sada pokojnog VV ŽŽ i ĐĐ iz Beograda ali one to nisu učinile a uz predlagača ne ide karakteristika zainteresovanog lica u smislu naznačene norme Zakona o rehabilitaciji.

Sa izloženog a na osnovu odredbi člana 387 stav 1 tačka 2 u vezi člana 30 stav 2 ZVP i sve u vezi čl. 1. Zakona o rehabilitaciji odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić