APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

16.12.2011.

Reh 18/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Reh.br. 18/11
Dana 16.12.2011. godine
B E O G R A D
Nemanjina 9

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, i sudija Sonje Manojlović, Slađane Nakić Momirović, Borivoja Živkovića i Nadežde Mijatović, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Stojanom Petrovićem, zapisničarem, u postupku rehabilitacije AA, odlučujući o žalbi predlagača AA, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Smederevu, 1Reh.1/2011 od 16.09.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 16.12.2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača AA, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Smederevu, 1Reh.1/2011 od 16.09.2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Smederevu, 1Reh. 1/2011 od 16.09.2011. godine, odbačena je žalba predlagača AA iz Smedereva, izjavljena dana 29.08.2011. godine, Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu, na rešenje Višeg suda u Smederevu, 1Reh. 1/2011 od 11.04.2011. godine.

Protiv navedenog rešenja, blagovremeno je žalbu izjavio predlagač AA, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, usvoji žalbu, ukine pobijano rešenje i dozvoli predlagaču da se žalbom obrati Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu, je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom predlagača AA, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Žalba predlagača AA je neosnovana.

Apelacioni sud u Beogradu, je ispitujući žalbu po službenoj dužnosti, našao da donošenjem prvostepenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, predviđena odredbom člana 401 stav 5 Zakonika o krivičnom postupku.

Uvidom u spis predmeta, Apelacioni sud u Beogradu, je utvrdio da rešenjem Višeg suda u Smederevu, 1Reh 1/2011 od 11.04.2011. godine, odbijen zahtev za rehabilitaciju predlagača AA, koje rešenje je dostavljeno dana 20.04.2011. godine, predlagaču. Na navedeno rešenje blagovremeno je žalbu izjavio predlagač dana 12.05.2011. godine, Apelacionom sudu u Beogradu, a rešenjem Višeg suda u Smederevu, 1Reh 1/2011 od 13.05.2011. godine, ispravljeno je rešenje od 11.04.2011. godine, koje rešenje o ispravci je predlagaču dostavljeno dana 16.05.2011. godine, a predlagač je podneskom dostavljenim Višem sudu u Smederevu, dana 18.05.2011. godine, izjasnio da se na rešenje o ispravci neće žaliti.

Dalje, uvidom u spis predmeta utvrđeno je da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Reh.br. 14/11 od 24.06.2011. godine, odbijena kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Višeg suda u Smederevu, 1Reh 1/2011 od 11.04.2011. godine, koje rešenje je predlagaču dostavljeno dana 09.07.2011. godine, kao i da je predlagač dana 29.08.2011. godine, podneo žalbu neposredno Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu, na rešenje Višeg suda u Smederevu, 1Reh 1/2011 od 11.04.2011. godine, a da je Vrhovni kasacioni sud, dostavio žalbu Višem sudu u Smederevu, dana 09.09.2011. godine, te odlučujući o žalbi, Viši sud u Smederevu, je doneo rešenje 1Reh 1/2011 dana 16.09.2011. godine, kojim je žalbu odbacio kao nedozvoljenu.

Imajući u vidu napred navedeno, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je našao da je odredbom člana 355 Zakonika o parničnom postupku, propisano da stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana, računajući od dana dostavljanja prepisa presude, a članom 388 zakonika o parničnom postupku propisano da se u postupku po žalbi protiv rešenja, shodno primenjuju odredbe koje važe za žalbu protiv presude, osim odredaba odgovora na žalbi o održavanju rasprave pred drugostepenim sudom, te imajući u vidu da je u ovom postupku žalba blagovremeno podneta nadležnom sudu koji je odlučio o žalbi i potvrdio prvostepeno rešenje, to je isto rešenje postalo pravnosnažno i protiv istog se više ne može izjaviti žalba.

Dalje, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je našao da je odredbom člana 6 stav 1 Zakona o rehabilitaciji propisano da se na rešenje o odbijanju zahteva za rehabilitaciju može izjaviti žalba Vrhovnom sudu Srbije u roku od 30 dana od dana prijema rešenja, kao i da su danom početka primene Zakona o uređenju sudova 01.01.2010. godine, osnovani i počeli sa radom novi sudovi, i prestali sa radom raniji sudovi u skladu sa zakonom o sudovima, a shodno odredbi član 87 Zakona o uređenju sudova Vrhovni sud Srbije je prestao da radi dana 31.12.2009. godine, dok je članom 89 istog zakona od 01.01.2010. godine, počeo sa radom Vrhovni kasacioni sud Srbije, dok je odredbom člana 90 stav 1 Zakona o uređenju sudova, propisano da predmete u kojima do 31.12.2009. godine, ne bude doneta konačna odluka Vrhovni sud Srbije ustupa Vrhovnom kasacionom sudu, odnosno sudu u čiju nadležnost predmeti spadaju po ovom zakonu, kojim se uređuje sedište i područje sudova, a članom 24 stav 1 tačka 1 Zakona o uređenju sudova, propisano da Apelacioni sud odlučuje o žalbama na odluke Viših sudova, te imajući u vidu sve napred navedene zakonske odredbe, o žalbi predlagača na prvostepeno rešenje, po pravilnom nalaženju prvostepenog suda odlučio je nadležan sud, koje rešenje je danom odlučivanja postalo pravnosnažno, zbog čega shodno odredbama napred navedenih zakonskih propisa, žalba nije ni dozvoljena.

Potom, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je našao da žalba protiv navedenog rešenja nije podneta ni u roku propisanom odredbom člana 355 Zakonika o parničnom postupku, odnosno kada je našao da je ista neblagovremena, te je pravilnom primenom člana 365 stav 1 Zakonika o parničnom postupku u vezi člana 30 stav 2 Zakona o vanparničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.

Imajući u vidu napred navedeno, žalbene navode predlagača AA, kojima se rešenja pobija zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava i u kojima se ističe da nisu tačni navodi suda da je predlagač primio rešenje 1Reh 1/2011 od 11.04.2011. godine, 20.04.2011. godine, već je tačno da ga je primio 28.04.2011. godine, jer žig pošte Smederevo nosi datum 26.04.2011. godine, kao i da je Viši sud u Smederevu, pogrešio kada je u rešenju 1Reh 1/2011 od 11.04.2011. godine, uputio predlagača da žalbu može izjaviti Apelacionom sudu u Beogradu, jer Zakon o rehabilitaciji članom 6 stav 1 propisuje da se žalba na rešenje o rehabilitaciji upućuje Vrhovnom sudu Srbije, sada Vrhovnom kasacionom sudu Srbije, a kako Zakon o rehabilitaciji nije menjan niti dopunjivan, to je o žalbi predlagača na pomenuto rešenje trebao da odlučuje Vrhovni kasacioni sud, Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje neosnovanim, budući da je prvostepeni sud donoseći pobijano rešenje dao jasne i uverljive razloge, na kojima je zasnovao svoju odluku, a koje kao pravilno utvrđene u potpunosti prihvata i ovaj sud i nalazi da istima pravilnost, a ni zakonitost pobijanog rešenja nije dovedena u pitanje.

Drugim rečima, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud zaključio kada je našao da je žalba predlagača izjavljena na rešenje nedozvoljena, budući da je Apelacioni sud u Beogradu u postupku rehabilitacije već jednom odlučivao, i doneo konačnu odluku.

Sa iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu, je u smislu člana 401 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 365 stav 1 Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30 stav 2 Zakona o vanparničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Stojan Petrović, s.r. Veroljub Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić