APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

16.12.2011.

Reh 17/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Reh 17/11
Dana 16.12.2011. godine
B E O G R A D
ul.Nemanjina br.9

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Sonje Manojlović, predsednika veća, sudija Veroljuba Cvetkovića, Slađane Nakić-Momirović, Borivoja Živkovića i Nadežde Mijatović, kao članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Branislavom Munjić, kao zapisničarem, u predmetu rehabilitacije sada pokojnog AA, odlučujući o žalbi punomoćnika podnosioca zahteva BB, advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Reh.br.14/11 od 13.05.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 16. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba punomoćnika podnosioca zahteva BB, advokata AB, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Reh.br. 14/11 od 13.05.2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Reh.br.14/11 od 13.05.2011. godine, odbijen je zahtev za rehabilitaciju koji je podnet od strane predlagača BB, za rehabilitaciju pokojnog AA, kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja blagovremeno je žalbu izjavila punomoćnik podnosioca zahteva BB, advokat AB, zbog bitne povrede postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da drugostepeni sud u celosti usvoji žalbu kao osnovanu, a rešenje Višeg suda u Beogradu Reh br. 14/11 od 13.05.2011. godine, preinači tako što će u celosti usvojiti zahtev podnosioca, za rehabilitaciju njegovog pokojnog oca AA, ili da pobijano rešenje ukine i predmet vrati Višem sudu u Beogradu, kao prvostepenom, na ponovno postupanje i odlučivanje po zahtevu podnosioca.

Apelacioni sud u Beogradu održao je sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Žalba je neosnovana.

Žalbom na pobijano rešenje ponavljaju se navodi izneti u zahtevu za rehabilitaciju, kojim se osporava presuda Okružnog suda Okruga beogradskog K.br.49/48 od 17.05.1948. godine, kojom je sada pokojni AA, zvani „aa“, oglašen krivim za izvršenje više krivičnih dela iz člana 3 Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, za koja dela je osuđen na kaznu smrti streljanjem i na trajan gubitak građanskih prava, kao i presuda Vrhovnog suda Narodne Republike Srbije Kž.broj 1137/48 od 30.07.1948. godine, ispravljena rešenjem Vrhovnog suda Narodne Republike Srbije Kž.broj 1137/48 od 17.03.1956. godine, kojom je preinačena presuda Okružnog suda Okruga beogradskog K.br.49/48 od 17.05.1948. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je sada pokojni AA, za dela za koja je navedenom presudom oglašen krivim, osuđen na jednu povišenu kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od 20 godina, kao glavnom kaznom, u koju kaznu mu se uračunalo vreme provedeno u istražnom zatvoru od 15.10.1947. godine, i na sporednu kaznu gubitka građanskih prava i to biračkog prava, prava na sticanje i vršenje funkcije u društvenim organizacijama i udruženjima, prava javnog istupanja, prava nošenja počasnog zvanja, ordena i odlikovanja, prava na državnu ili drugu javnu službu i prava na penziju u trajanju od pet godina.

U vezi sa tim, punomoćnik podnosioca zahteva u žalbi ističe da sada pokojni AA, kao pripadnik četničkog pokreta, nije imao „pravično suđenje“, da je isti procesuiran i osuđen iz ideoloških razloga, kao „par ekselans“ državni neprijatelj, a da se prvostepeni sud uopšte nije bavio, a morao je, i posledicama koje su rezultat vođenja i presuđenja u tom ideološkom postupku, kako na sada pokojnog AA, koji je zbog nepravde koja mu je pričinjavana decenijama, sve do smrti trpeo tešku duševnu bol i patnju, zbog koje je oboleo i umro, tako i na njegovu porodicu, suprugu i sina, ovde podnosioca zahteva za rehabilitaciju, koji su takođe decenijama, kao i dan danas, trpeli i trpe tešku duševnu bol i patnju, kao i stigmatizaciju od strane društva i države.

Izneti žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, prema članu 1 Zakona o rehabilitaciji, rehabilituju se lica koja su od 06. aprila 1941. godine, do dana stupanja na snagu tog zakona (25.04.2006. godine), bez sudske ili administrativne odluke, ili pak sudskom ili administrativnom odlukom, lišena, iz političkih i ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava, a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Iz podataka u spisima predmeta utvrđeno je da je sada pokojni AA, presudom Okružnog suda Okruga beogradskog, u predmetu K.broj 49/48, oglašen krivim za izvršenje više krivičnih dela iz člana 3 Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, koja presuda je preinačena u delu odluke o kazni presudom Vrhovnog suda Narodne Republike Srbije u predmetu Kž.br.1137/48, tako što je kazna smrti streljanjem i trajan gubitak građanskih prava zamenjen jednom povišenom kaznom lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od 20 godina kao glavnom kaznom, s tim da mu se u tu kaznu uračunalo vreme provedeno u istražnom zatvoru, i sporednom kaznom gubitka građanskih prava i to biračkog prava, prava na sticanje i vršenje funkcije u društvenim organizacijama i udruženjima, prava javnog istupanja, prava nošenja počasnog zvanja, ordena i odlikovanja, prava na državnu ili drugu javnu službu i prava na penziju u trajanju od pet godina.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je pravilno našao da je donošenju pravnosnažne presude kojom je okrivljeni AA osuđen zbog izvršenja više krivičnih dela iz člana 3 Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, prethodilo sprovođenje krivičnog postupka u skladu sa zakonom i opštim principima krivičnog prava, uz primenu načela kontradiktornosti i neposrednosti, kao i uz poštovanje svih građanskih prava okrivljenog, a pre svega prava na odbranu okrivljenog, koji je izvršenje predmetnih krivičnih dela delimično i priznao, da je sada pokojni AA koristio pravne lekove, a drugostepeni sud je pri donošenju odluke i odmeravanju kazne za okrivljenog, uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, kao i pozitivne propise koji su važili u vreme odlučivanja, a posebno shodno članu 66 stav 2 Krivičnog zakona, a sud je prilikom donošenja svoje odluke pravilno primenio zakon.

Sve to, i po stavu ovoga suda, kako to pravilno nalazi prvostepeni sud, ukazuje da u konkretnom slučaju nisu povređena prava okrivljenog AA u prvostepenom krivičnom postupku, koji se protiv njega vodio pred Okružnim sudom Okruga beogradskog, u predmetu K.br.49/48, kao ni u drugostepenom postupku po žalbi pred Vrhovnim sudom Narodne Republike Srbije, u predmetu Kž.br.1137/48, tj. pravilan je zaključak prvostepenog suda da sada pokojni AA nije sudskom ili administrativnom odlukom lišen iz političkih ili ideoloških razloga života, slobode, ili nekih drugih prava, što je neophodan uslov da se zahtev za rehabilitaciju pokojnog AA usvoji, shodno članu 1 Zakona o rehabilitaciji („Sl.glasnik RS“ broj 33/06).

Imajući u vidu sve napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je sada pokojni AA, po zakonito sprovedenom postupku bio oglašen krivim i osuđen za krivična dela iz člana 3 Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, a na osnovu tada važećeg KZ.

Imajući u vidu sve napred navedeno, žalba punomoćnika podnosioca zahteva BB, advokata AB, ocenjena je kao neosnovana, a pobijano rešenje kao pravilno i na zakonu zasnovano.

Apelacioni sud u Beogradu cenio je i ostale žalbene navode, ali je našao da se istima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja.

Shodno napred navedenom, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 6 stav 2 Zakona o rahabilitaciji, u vezi člana 387 stav 1 tačka 2 Zakona o parničnom postupku.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Branislava Munjić, s.r. Sonja Manojlović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić