Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.01.2012.

Kž2 PO3 45/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 PO3 45/11
Dana 05.01.2012. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa sudijskim saradnikom Vukašinom Sarajlićem, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K PO3 br. 100/11 od 08.12.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 05.01.2012. godine, doneo je


R E Š E Nj E


ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K PO3 br. 100/11 od 08.12.2011. godine.


O b r a z l o ž e nj e


Pobijanim rešenjem odbijen je optužni predlog JT VJT u Beogradu Kt. Vtk. br. 63/10 od 07.11.2011. godine, kojim se okrivljenom AA stavlja na teret izvršenje krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog povrede krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijano rešenje.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktr – I br. 3534/2011 od 22.12.2011 godine, predložio da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijano rešenje.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, datog u napred navedenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Apleacioni sud u Beogradu je uvidom u spise utvrdio da se žalbom javnog tužioca prvostepeno rešenje pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi zbog povrede krivičnog zakona, navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da u konkretnoj situaciji nije individualizovan pasivni subjekt krivičnog dela s obzirom da je okrivljeni postavio pretnju na društvenoj mreži „Facebook“ u okviru grupe „Stop gej paradi“ iz čega prema mišljenju javnog tužioca proizlazi da je pretnja usmerena prema osobama koje nameravaju da učestvuju na javnom skupu „Parada ponosa 2010“. U prilog navedenom javni tužilac je izneo mišljenje kako nije potrebno da su pretnje upućene pojedinačno i ponaosob svakom od oštećenih, već je potrebno da je pretnjom ugrožena sigurnost više lica, pri čemu se u konkretnom slučaju tačno zna na koja lica se pretnja odnosi.

Međutim, iako su tačni su navodi iz žalbe javnog tužioca da pretnja ne mora biti upućena svakom oštećenom pojedinačno, već uznemirenost građana postoji i onda kada je ista stvorena kod tačno određenog kruga, odnosno grupe lica (npr. uznemirenje određene porodice), neosnovano se izjavljenom žalbom ističe da se u konkretnom slučaju tačno zna na koja lica se pretnja odnosi. Naime, ovaj sud nalazi da pasivni subjekt nije u dovoljnoj meri individualizovan navođenjem da je opisana pretnja upućena svim osobama koje nameravaju da učestvuju na javnom skupu, niti se može pretpostavljati da će se svako od eventualnih učesnika javnog skupa osećati nesigurno usled upućene pretnje. Drugim rečima, pravilno se pobijanim rešenjem ističe da lice koje je deo grupe kojoj je upućena pretnja mora biti individualizovano kako bi sud ispitivanjem tog lica mogao da utvrdi da li se isto u konkretnoj situaciji osećalo nesigurnim, s obzirom da ugrožena sigurnost pasivnog subjekta predstavlja posledicu krivičnog dela koja se određuje subjektivno, dakle u zavisnosti od ličnog osećaja pasivnog subjekta. Pri tome, trebalo bi imati u vidu da osećaj nesigurnosti određenog lica kod ovog krivičnog dela mora zaista i nastupiti usled upućene pretnje, a ne sme biti buduća neizvesna okolnost uslovljena učešćem lica na javnom skupu i održavanjem manifestacije.

Imajući u vidu navedeno, pravilna je ocena prvostepenog suda da u činjeničnom opisu dela koje je okrivljenom stavljeno na teret nije opisana posledica kao bitan element predmetnog krivičnog dela, koja se ogleda u ugroženoj sigurnosti individualizovanog pasivnog subjekta, zbog čega delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, pa je prvostepeni sud pravilnom primenom odredbe člana 441 u vezi člana 274 stav 1 tačka 1 ZKP doneo odluku kao u izreci pobijanog rešenja.

Pri tome, Apelacioni sud je imao u vidu da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 59/11 od 31.08.2011. godine doneta odluka povodom pravnog pitanja koje je predmet ove krivično pravne stvari, ali je i pored toga, ne mogavši da prihvati argumentaciju iznetu u ovoj odluci koja po svojoj prirodi ne predstavlja obavezujuće shvatanje, doneo napred navedenu odluku.

Sledstveno tome, suprotni žalbeni navodi javnog tužioca kojima se osporava zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, ocenjuju se kao neosnovani, imajući u vidu napred navedene jasne i uverljive razloge prvostepenog suda koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, dok se u izjavljenoj žalbi ne ističe ni jedna okolnost koja bi bila od uticaja na drugačiju odluku suda.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 401 stav 3 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u dispozitivu rešenja.

Zapisničar      Predsednik veća-sudija
Vukašin Sarajlić, s.r.    mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić
 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje