Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.09.2012.

Kž2 Po3 37/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po3 37/12
Dana 25.09.2012. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija mr Sretka Jankovića - predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića - članova veća, uz učešće sudijskog saradnika Mirjane Nović - zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz člana 199 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. Po3. 63/11 od 06.06.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 25.09.2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UVAŽAVA SE žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pa se UKIDA rešenje Višeg suda u Beogradu K. Po3. 63/11 od 06.06.2012. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K. Po3. 63/11 od 06.06.2012. godine odbijen je optužni predlog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt. Vtk. 42/10 od 30.06.2010. godine protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz člana 199 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, a na osnovu odredbe člana 441 stav 1 u vezi sa članom 274 stav 1 tačka 3 ZKP.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio:

- javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepni sud ukine ožalbeno rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je u podnesku Ktr-I broj 2975/12 od 17.09.2012. godine predložio da drugostepeni sud uvaži žalbu javnog tužioca, ukine ožalbeno rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na dalje postupanje.

Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća održanoj dana 25.09.2012. godine razmotrio spise predmeta, pobijano rešenje, podnetu žalbu, kao i mišljenje nadležnog javnog tužioca, pa je imajući u vidu sve navedeno, našao:

Žalba je osnovana.

Naime, po oceni Apelacionog suda u Beogradu prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, s obzirom da nedostaju razlozi o odlučnim činjenicama u obrazloženju rešenja, na šta se osnovano žalbom javnog tužioca ukazuje i iz kog razloga je ukidanje ožalbenog rešenja bilo nužno.

Prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog rešenja navodi da nema dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe, te da iz sprovedenih istražnih radnji ne proizlaze dokazi na osnovu kojih se može utvrditi čija autorska prava ili druga srodna prava je okrivljeni AA neovlašćeno koristio, budući da nabrajanje filmova za koja različita preduzeća smatraju da imaju pravo da ih distribuiraju ili da su njihovi vlasnici ne može predstavljati dokaz u krivičnom postupku, s obzirom da nije potkrepljeno relevantnim pismenim ispravama. Po oceni ovog suda, prvostepeni sud daje potpuno nejasne razloge koje se tiču pojma autorskog dela, imovinskih prava u vezi autorskog dela i prava davanja primeraka autorskog dela u zakup, s obzirom na to da pravo distribucije autorskih dela na teritoriji Republike Srbije imaju privredni subjekti na osnovu zaključenih ugovora sa nosiocem autorskih prava za određena autorska dela. Odredbom člana 199 Krivičnog zakonika je propisano da ko neovlašćeno objavi, snimi, umnoži ili na drugi način javno saopšti u celini ili delimično autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju, računarski program ili bazu podataka kazniće se zakonom do tri godine, pa je zapravo predmet zaštite ovog krivičnog dela svako autorsko delo. Kada se ima u vidu citirana odredba, te odredba člana 9 Zakona o autorskim i srodnim pravima kojom je propisano da se autorom smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se drugačije ne dokaže, to se u ovom konkretnom slučaju dolazi upravo do obrnutog dokazivanja, tačnije svako lice koje vrši distribuciju bi trebalo da dokaže ili da je ovlašćen da vrši distribuciju ili da je upravo on autor. Po oceni Apelacionog suda u Beogradu prvostepeni sud je teret dokazivanja prava autorstva stavio distributerima, što je suprotno članu 9 Zakona o autorskim i srodnim pravima, s obzirom na to da je upravo teret dokazivanja prava autorstva na licima koja smatraju da su autori ili da imaju pravo za distribuciju.

Imajući u vidu navedeno, te da je po oceni drugostepenog suda prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, to je ovaj sud ukinuo ožalbeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu navode iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu, te će imajući u vidu navedene zakonske odredbe i dokaze u spisima predmeta, biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa svega iznetog, a na osnovu odredbe člana 401 stav 3 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar,       Predsednik veća-sudija,
Mirjana Nović, sr     mr Sretko Janković, sr

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić
 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje