APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

4.05.2011.

Kž2 Po3 16/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po3 16/11
Dana 04.05.2011. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Duška Milenkovića i Bojane Paunović, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K.Po3. 15/11 od 11.03.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 04. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K.Po3. 15/11 od 11.03.2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K.Po3. 15/11 od 11.03.2011. godine odbijen je optužni predlog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt.VTK. 88/10 od 11.02.2011. godine, protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

Protiv ovog rešenja, žalbu je izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog povrede krivičnog zakona i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijano rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu u podnesku KtrI br.1022/11 od 13.04.2011. godine, predložio je da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu kao osnovanu i ukine pobijano rešenje.

Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća, nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanog rešenja, po oceni žalbenih navoda, imajući u vidu i predlog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu iz napred navedenog podneska, našao:

Žalba je neosnovana.

Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je, odlučujući u smislu odredbe člana 439 stav 1 ZKP o postojanju uslova za odbacivanje optužnog predloga odnosno privatne tužbe, optužni predlog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji je podnet protiv AA zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138 stav 2 u vezi stava 1 KZ, odbio, a na osnovu odredbe člana 441 stav 1 ZKP u vezi sa članom 274 stav 1 tačka 1 ZKP.

Naime, optužnim predlogom, okrivljenom AA stavljeno je na teret da je ugrozio sigurnost više lica – osoba koje nameravaju da učestvuju na manifestaciji „Parada ponosa 2010“ u Beogradu, dana 10.10.2010. godine pretnjom da će napasti na život i telo tih lica, na taj način što je na internet prezentaciji društvene mreže „Facebook“ u okviru „Stop gej paradi“, sa svog profila uputio preteću poruku „Biće mesa, biće klanja pedera“, koja je bila upućena svim eventualnim učesnicima planiranog događaja.

Imajući u vidu navode optužnog predloga, prvostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju nije ostvaren bitan element krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, imajući u vidu da nije došlo do individualizacije pasivnog subjekta, gde se kao posledica krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti javlja upravo osećaj nesigurnosti pasivnog subjekta, odnosno gde pasivni subjekt pretnju mora shvatiti ozbiljno.

I po oceni ovoga suda, kada se ima u vidu zakonski tekst člana 138 stav 1 i 2 KZ, kojim je propisano da je za postojanje dela nužno da učinilac ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, iz kog proizlazi da je nužno da se kod određenog lica stvori osećaj jačeg nespokojstva ili straha, tako što bi se oštećeno lice osećalo ugroženim, odnosno da iskazana pretnja mora biti ozbiljna u tom smislu što bi morala izazvati jači osećaj straha, odnosno osećaj veće lične nesigurnosti, pri čemu je nužno da pretnja bude usmerena samo prema određenom licu, odnosno prema više lica, ukoliko je reč o kvalifikaciji iz stava 2 istog člana, to u konkretnom slučaju radnje okrivljenog opisane u optužnom predlogu javnog tužioca, ne sadrže sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 138 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud.

Kako je, dakle, prvostepeni sud pravilno zaključio da u radnjama okrivljenog nema bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela, te pravilno postupio kada je optužni predlog javnog tužioca odbio na osnovu odredaba članova 441 stav 1 ZKP i 274 stav 1 tačka 1 ZKP, to je žalba javnog tužioca, kojom se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ističe da je poruka koju je okrivljeni ostavio na društvenoj mreži „Facebook“ upućena jasno određenoj grupi građana i da stoga u njegovim radnjama stoje elementi krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, ocenjena neosnovanom.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 401 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar Predsednik veća – sudija
Snežana Medenica, s.r. Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić