APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

19.12.2013.

Kž2 Po1 334/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 Po1 334/13
Dana 19.12.2013. godine
B e o g r a d

APELACIONI SUD U BEOGRADU, Posebno odeljenje, u veću sastavljenom od sudija: Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, Dragoljuba Đorđevića i Nadežde Mijatović, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir, kao zapisničara, u krivičnom predmetu osuđenog AA, odlučujući o žalbi punomoćnika trećeg lica AA1, advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1 66/10 – Toi.Po1 12/12 od 20.05.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 19.12.2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba punomoćnika trećeg lica AA1, advokata AB, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1 66/10 – Toi.Po1 12/12 od 20.05.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, K.Po1 66/10 – Toi.Po1 12/12 od 20.05.2013. godine, usvojen je zahtev za trajno oduzimanje imovine, Tužioca za organizovani kriminal Oik.14/12 od 16.11.2012. godine, pa se imovina proistekla iz krivičnog dela, od strane osuđenog AA, presudom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu K.Po1 66/10 od 11.11.2009. godine, pravosnažna dana 18.11.2011. godine, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 u vezi stava 1 i 4 KZ i člana 33 KZ, kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, trajno oduzima od trećeg lica AA1 i to pravo svojine na dvosobnom stanu aa. Određeno je da oduzetom imovinom upravlja Direkcija do pravosnažnog okončanja postupka oduzimanja imovine, s tim da žalba ne sprečava Direkciju da postupi u skladu sa članom 46 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavila punomoćnik trećeg lica AA1, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se pobijano rešenje preinači i odbije zahtev za trajno oduzimanje imovine ili isto ukine i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući spise predmeta i pobijano rešenje, a po oceni navoda iznetih u izjavljenoj žalbi, Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća održanoj dana 19.12.2013. godine, u smislu člana 467 stav 2 ZKP, našao:

žalba je neosnovana.

Pravilno je prvostepeni sud usvojio zahtev Tužioca za organizovani kriminal, zaključujući da je predmetni stan u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima vlasnika, odnosno trećeg lica, u smislu odredbe člana 3 stav 1 tačka 4 i 8 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, majke osuđenog AA.

Osporavajući ovakav zaključak prvostepenog suda, punomoćnik trećeg lica osporava one zaključke prvostepenog suda koji se temelje na pismenim podacima o ostvarenim prihodima roditelja osuđenog, navodeći da je sud propustio da pravilno utvrdi činjenično stanje, neprihvatajući navode AA1, da su sredstva za kupovinu stana aa ušteđevina za koju su radili čitav život, a ne samo u periodu koji je posmatrao prvostepeni sud. Posebno, punomoćnik trećeg lica ističe činjenicu da je stan u ulici aa stečen 1999. godine, dakle, deset godina pre nego što je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela stupio na snagu, pa retroaktivnost krivičnog zakonodavstva predstavlja povredu načela pravne sigurnosti privatne svojine garantovanu Ustavom.

Međutim, nasuprot ovim navodima punomoćnika trećeg lica, prvostepeni sud je cenio, osim pismene dokumentacije i navode punomoćnika trećeg lica o tzv. vanrednim prihodima roditelja osuđenog, koji nisu evidentirani, dovodeći ove navode u vezu sa potrošnjom koju bi prosečna porodica imala u navedenom periodu, pri čemu sam Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela dozvoljava mogućnost utvrđivanja zakonitosti prihoda ne samo u periodu pre pokretanja konkretnog krivičnog postupka, već i pre stupanja na snagu ovog zakona. Bez uticaja su na drugačije odlučivanje navodi žalbe koji se tiču motiva osuđenog AA, da se stan aa1, koji je predmet oduzimanja, vodi na njegovu majku, budući da ova okolnost nema karakter odlučne činjenice i ne utiče na valjanost zaključka prvostepenog suda.

Naposletku, sud je razmatrao mogućnost primene odredbe člana 45 stav 3 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i po nalaženju ovog suda pravilno zaključio da oduzimanjem predmetne imovine neće biti dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika, niti lica koja je on po zakonu dužan da izdržava, iako takav predlog punomoćnik trećeg lica tokom postupka nije podneo, već se na isti poziva tek u žalbi, zbog čega je žalba i u ovom delu ocenjena neosnovanom.

Imajući u vidu napred navedeno, na osnovu člana 467 stav 4 ZKP odlučeno je kao u izreci.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Barbir Veroljub Cvetković

MB/MI