APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.03.2012.

Kž2 749/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 749/12
Dana 09.03.2012. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Siniše Važića kao predsednika veća, Nadežde Mijatović i Omera Hadžiomerovića kao članova veća, uz učešće sudijskog saradnika Igora Rmandića, u postupku proistekle imovine iz krivičnog dela POI.br.1/12 prema okrivljenom AA zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika i trećem licu AA1, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA advokata AB, punomoćnika trećeg lica AA1 advokata AB1 i žalbi okrivljenog AA i trećeg lica AA1, izjavljenim protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu POI.br.1/12 od 23.01.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 09.03.2012.godine, doneo je

R E Š E Nj E

Uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA advokata AB, žalbe punomoćnika trećeg lica AA1 advokata AB1 i žalbe okrivljenog AA i trećeg lica AA1, UKIDA SE rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu POI br 1/12 od 23.01.2012.godine, i predmet upućuje prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanim rešenjem usvaja se zahtev Drugog OJT-a u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine za koji postoj osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika pa se privremeno oduzima imovina od okrivljenog AA i vlasnice AA1 te se zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti i stvarnih prava na istinito nekretninama bliže opisanim u izreci pobijanog rešenja. Mera privremenog oduzimanja imovine traje do drugačije odluke suda najduže do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine. Privremeno oduzetom imovinom će se shodno odredbama člana 37 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom do konačne odluke suda.

Protiv navedenog rešenja blagovremeno su žalbe izjavili:

Okrivljeni AA i treće lice AA1 iz svih zakonom utvrđenih razloga sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinačuje ožalbeno rešenje tako što će odbiti zahtev za privremeno oduzimanje imovine ili da ožalbeno rešenje ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na dalji postupak.

Branilac okrivljenog AA advokat AB i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede krivičnog zakona sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijano rešenje i odbije zahtev javnog tužioca Drugog OJT-a za privremeno oduzimanje imovine prema okrivljenom AA i trećem licu AA1.

Punomoćnik trećeg lica AA1 advokat AB1 i to zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači ožalbeno rešenje tako što će odbiti zahtev javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu kao neosnovan.

Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu se u podnesku KtrI br.662/12 od 05.03.2012.godine predložilo da se žalbe odbiju kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća, razmotrio celokupne spise predmeta, ispitao pobijano rešenje u granicama žalbenih navoda i po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 401 stav 5 ZKP-a, pazeći da je rešenje doneo stvarno nadležan sud odnosno ovlašćeni organ, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga a imajući u vidu predlog Apelacionog javnog tužioca našao:

Žalbe su osnovane.

Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, osnovano se navedenim žalbama osporava zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja, i ukazuje da je izreka pobijanog rešenja nerazumljiva, zbog čega je i prvostepeni sud načinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a. Napred navedeno iz razloga što iz izreke prvostepenog rešenja proizilazi da se imovina oduzima od okrivljenog AA i vlasnice njegove žene AA1, iako je Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i to odredbom člana 4 stav 2 propisano da je imovina proistekla iz krivičnog dela, imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim prihodima, dok se prema tački 7 istog člana, vlasnikom smatra okrivljeni, svedok saradnik, ostavilac, pravni sledbenik ili treće lice, dok treće lice je fizičko ili pravno lice na koje predmetna imovina proistekla iz krivičnog dela. Imajući u vidu napred navedeno, pri pravilnoj primeni zakona ukoliko se od supruge okrivljenog, u ovom slučaju AA1 oduzima imovina proistekla iz krivičnog dela, u izreci mora biti naznačeno da je u pitanju treće lice, a što prvostepeni sud u pobijanom rešenju nije uradio.

Po nalaženju veća osnovano se u izjavljenim žalbama ukazuje, da u prvostepenom rešenju nedostaju razlozi o odlučnim činjenicama a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Naime, prema obrazloženju pobijanog rešenja, proizilazi da je na osnovu rezultata finansijske istrage utvrđeno da iz izveštaja jedinice za finansijske istrage i pismenih dokaza priloženih uz istu utvrđeno da je privredno društvo "AA", a čiji je okrivljeni AA sada direktor, gradilo stanove u Obrenovcu ul. aa broj aa1 i aa2 na kat. parceli _ KO _, ali da sredstva od prodatih stanova u najvećem broju slučajeva nisu od strane kupaca uplaćivana na račun privrednog društva "AA", već na ruke AA, dok jedino u situaciji kada su kupci morali da podignu kredit kako bi kupili stan, ta sredstva je banka uplaćivala na račun privrednog društva "AA", te da iz pismenih svedoka u spisima predmeta proizilazi da je deo tih sredstava od prodaje stanove koji su na ruke isplaćeni AA korišćen za finansiranje i izgradnju drugih stanova bez prikazivanja finansijskih sredstava kroz odgovarajuću poslovnu dokumentaciju, a deo je uplaćen na račun privrednog društva kao pozajmica osnivača, tako da je u tom slučaju „AA“ dugovao ta novčana sredstva osnivačima i licima koja su ista uplatila u vidu pozajmice, nakon čega su na ime navode pozajmice privrednom društvu, osnivači na ime kompenzacije dobijali stanove,a koji su kasnije kao fizička lica prodavali za gotov novac koji im je isplaćivan na ruke. Imajući u vidu napred navedeno, po nalaženju veća Apelacionog suda u Beogradu isto ne znači automatski da su u pitanju nezakonito stečeni prihodi odnosno prihodi u nesrazmeri sa zakonito stečenim prihodima, jer se ne mogu izjadnačavati pojmovi nezakonitih prihoda i neprijavljenih prihoda u cilju izbegavanja poreskih i drugih dažbina državnim organima, jer prema navedenom proizilazi upravo suprotno-da su stanovi izgrađeni sredstvima kupaca koji su u napred isplatili deo kupoprodajnih cena a neki i celu cenu, a koja poslovno finansijska konstrukcija u skladu sa načelom autonomije volje, te je stoga i pravno dozvoljena.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje mu je ukazano ovim rešenjem, nakon čega će biti u mogućnosti u da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu svega napred navedenog, a shodno odredbi člana 401 stav 3 ZKP-a, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Igor Rmandić Siniša Važić