APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

26.02.2013.

Kž2 615/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 615/13
dana 26.02.2013.godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Duška Milenkovića i Vučka Mirčića, članova veća, uz učešće sudijskog pomoćnika Žaka Pavlovića, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, u postupku privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, advokata AB, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Poi. 3/2012 od 20.07.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 26.02.2013.godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Poi. 3/2012 od 20.07.2012.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Poi. 3/2012 od 20.07.2012.godine, usvojen je zahtev Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Oik.2/12 od 04.04.2012.godine za privremeno oduzimanje imovine, pa je od okrivljenog AA oduzeta imovina za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela - putničko motorno vozilo marke ''_'', tipa ''_'', broj šasije WAUZZZ4F4PNO31226, broj motora AUK007544, registarskih oznaka aa, proizvedeno 2004.godine i novac u iznosu od 3.800 evra i 70.120,00 dinara (koji se nalazi u depozitu Višeg suda u Beogradu broj Ki.596/11), pri čemu je određeno da ta mera može trajati do pravnosnažnosti presude, a najduže još jednu godinu nakon toga.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavila branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se ukine i vrati na ponovni postupak i odluku.

U podnesku Ktr.І.br. 577/2013 od 13.02.2013.godine, javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je izneo mišljenje da je prvostepeno rešenje pravilno i da žalbu branioca okrivljenog AA, advokata AB treba odbiti kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spis, zajedno sa pobijanom presudom i žalbom, ispitao prvostepeno rešenje po službenoj dužnosti shodno članu 401 stav 5 ZKP, pa je nakon ocene žalbenih navoda i predloga, kao i mišljenja javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, našao:

- žalba je neosnovana.

Prvostepeni sud je doneo pravilno i zakonito rešenje kada je uvažio zahtev javnog tužioca i od okrivljenog AA privremeno oduzeo imovinu za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela - putnički automobil „_“ registarskih oznaka aa i novac u iznosu od 3.800 evra i 72.120,00 dinara. Pri tom je analizirao i cenio sve relevantne činjenice i okolnosti od uticaja na donošenje odluke u ovoj krivično – pravnoj stvari i za istu je dao iscrpne i valjane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Tako, za primenu instituta privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela neophodno je da se ostvare tri kumulativno postavljena uslova: da je protiv vlasnika pokrenut krivični postupak za krivično delo iz člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, da postoji osnovana sumnja da se radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela i da postoje činjenice koje ukazuju da bi kasnije oduzimanje takve imovine bilo otežano i onemogućeno.

U konkretnom slučaju nije sporna činjenica da je protiv okrivljenog pokrenut krivični postupak za krivično delo iz člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Radi se o postupku koji se protiv okrivljenog vodi pred Višim sudom u Beogradu, zbog krivičnog dela iz člana 246 stav 1 KZ.

Dalje, prvostepeni sud je dao valjane razloge o odlučnim činjenicama vezanim i za drugi uslov - da postoji osnovana sumnja da se radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela. Naime, pod imovinom u smislu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, smatra se imovina okrivljenog i trećeg lica koje je u očiglednoj nesrazmeri sa njihovim zakonitim prihodima. Prvostepeni sud je, sa svoje strane, nakon održanog ročišta i pravilne analize i ocene svih relevantnih dokaza, pravilno našao da je imovina, koja je u konkretnom slučaju predmet zahteva za privremeno oduzimanje imovine, u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima okrivljenog AA i da postoji osnovana sumnja da je pribavljena izvršenjem krivičnog dela, pošto nije dokazao da je stečena na osnovu zakonitih prihoda, ili na neki drugi zakonit način.

Naime, predmet zahteva za privremeno oduzimanje imovine su: putničko motorno vozilo marke ''_''', tipa ''_'', registarskih oznaka ''aa' proizvedeno 2004.godine, broj šasije WAUZZZ4F4PNO31226, broj motora AUK007544 (koje je, iako se formalno vodi na drugo lice BB, u vlasništvu okrivljenog AA, s'obzirom da je sin lica na koje glasi registracija tog vozila – BB1, tokom predmetnog krivičnog postupka objasnio da je on u stvari bio vlasnik tog vozila, ali da je isto zbog jeftine registracije bilo registrovano na njegovog oca koji je invalid, te da je to vozilo kasnije prodao BB2 za 14.000,00 evra) i novac pronađen u kući u kojoj je okrivljeni AA živeo - 3.800 evra i 70.120,00 dinara.

Okrivljeni AA je tokom postupka za privremeno oduzimanje imovine izneo tvrdnju da predmetni novac pripada njegovoj majci i da je i pronađen u njenoj torbi, a da je automobil porodično vozilo, jer je do njega došao tako što ga je menjao za automobil marke ''Mercedes'' koji je pripadao njegovom pokojnom ocu. Njegove navode je potvrdila njegova majka, svedok AA, koja je, između ostalog, istakla da je predmetni novac ušteđevina njenog pokojnog supruga, kao i automobil marke ''Mercedes'', koji je okrivljeni kasnije zamenio za vozilo marke ''_'', uz objašnjenje da je posle smrti njenog supruga vođen ostavinski postupak, ali da je predmet zaostavštine bila samo kuća, jer su ''propustili'' da u istom rasprave novac i automobil, s'tim što im je postupajuća sudija rekla da to mogu ''naknadno prijaviti''. Prvostepeni sud je pravilno analizirao njen iskaz, pa ga je ocenio kao nelogičan, neuverljiv i u suprotnosti sa ostalim dokazima, a posebno opovrgnut sadržinom rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu O.br.2587/11 od 23.02.2011.godine, kojim je raspravljena zaostavština iza pokojnog PP, oca okrivljenog AA (koji je preminuo 23.11.2010.godine), u kome je konstatovano da njegovu zaostavštinu čine: novčana sredstva na štednoj knjižici Poštanske štedionice broj _, porodična stambena zagrada u Beogradu, u bb, prava i obaveze po potvrdi Agencije za privatizaciju R. Srbije o upisu u evidenciju nosilaca prava, kao i novčani iznos od 47.071,45 dinara na ime naknade za tuđu negu i pomoć i za naslednika oglašena svedok SS, pri čemu se u tom rešenju o nasleđivanju ne pominju automobil i novac koji su predmet zahteva za privremeno oduzimanje.

Sa druge strane, prvostepeni sud je, po nalaženju ovog suda, pravilno utvrdio da okrivljeni AA, u vreme kada je postao vlasnik pomenutog automobila i stekao dati novac, nije ostvarivao nikakve zakonite prihode, s'obzirom da iz dopisa Fonda PIO od 10.02.2012.godine i uverenja sa potvrdom od 09.02.2012.godine proizilazi da za okrivljenog AA nema podataka o stažu osiguranja, zaradama, naknadama zarada, osnovicama osiguranja, ugovorima i visini uplaćenih doprinosa. Takođe, nisu dokazani ni navodi da je radio u privatnoj firmi svog oca i na građevini, jer nisu pruženi nikakvi pouzdani dokazi o visini tako stečenih prihoda, a nisu argumentovane ni tvrdnje da navedeni novac i automobil potiču od zakonitih prihoda njegovog oca. Stoga je prvostepeni sud pravilno našao da, kada se uzmu u obzir vrednost navedenog putničkog automobila i novčani iznosi koji su kod okrivljenog pronađeni, postoji očigledna nesrazmerna sa prihodima okrivljenog. Naime, okrivljeni nije ostvarivao bilo kakve zakonite prihode, jer nije utvrđeno da je na bilo koji način privređivao i zarađivao, a kod njega pronađeno vozilo vrednosti preko 10.000 eura i novčani iznos od 3.800 eura i 72.120,00 dinara. Samim tim je pravilan i zaključak prvostepenog suda da, za sada, postoji osnovana sumnja da je do predmetne imovine – automobila i novca, došao na ilegalan način, odnosno da su novčana sredstva pribavljena izvršenjem krivičnih dela, a da je automobil kupljen tako stečenim novčanim sredstvima.

Pored svega toga, prvostepeni sud je u pobijanom rešenju dao i dovoljne razloge da postoje činjenice koje ukazuju da bi kasnije trajno oduzimanje takve imovine u znatnoj meri bilo otežano i onemogućeno, pri čemu je pravilno zaključio da postoji opasnost da će okrivljeni predmetnom imovinom raspolagati i otuđiti je, u cilju da spreči ili oteža njeno trajno oduzimanje.

Imajući u vidu navedeno, navodi iz žalbe branioca okrivljenog su ocenjeni kao neosnovani. Osporeno rešenje sadrži razloge o odlučnim činjenicama, zasnovano je na pravilnom i u potpunosti utvrđenom činjeničnom stanju, pri čemu svi izvedeni dokazi ukazuju da su zaključci prvostepenog suda pravilni i da nisu u suprotnosti sa obrazloženjem koje je dato u prvostepenom rešenju. Prvostepeni sud je na adekvatan način analizirao i ocenio navode okrivljenog AA i njegove majke vezane za poreklo novca koji je pronađen u njihovoj kući i navodnu zamenu očevog automobila marke „Mercedes“ za sporni automobil marke „_“, pa je pravilno zaključio da isti nisu potkrepljeni dokazima koji su izvedeni tokom predmetnog postupka, posebno kada se ima u vidu da novac i vozilo marke „Mercedes“ nisu ni bili predmet zaostavštine iza pokojnog PP oca okrivljenog. Pritom je pravilno ocenio i objašnjenje da su iste ''propustili'' da navedu u ostavinskom postupku, a ovaj sud nalazi da se razlozi koje je prvostepeni sud dao u pobijanom rešenju po tom pitanju, ne mogu opovrgnuti tvrdnjama da se u konkretnom slučaju radi o ''maloj'' sumi novca (oko 4.600 evra) i da se ''u velikom broju slučajeva'' ostavinski postupci pokreću i vode da bi se rešilo pitanje vlasništva nad nepokretnostima, dok pokretne stvari ''nisu bitne'', posebno kada se ima u vidu da su predmet ostavinskog postupka iza pokojnog oca okrivljenog, pored porodične kuće, bila i druga novčana sredstva i akcije, a da su, sa druge strane, automobili pokretne stvari o kojima postoje javni registri i koje nije moguće dalje koristiti, niti njima raspolagati, ako nisu u u ostavinskom postupku preneti. Na kraju, neosnovani su i navodi da su iskazi svedoka BB i BB1 saglasni, kao i da je iskaz svedoka BB1 u saglasnosti sa navodima okrivljenog AA i svedoka SS. Naime, svedok BB1 je naveo da je bio faktički vlasnik predmetnog vozila marke „_“ i da ga je prodao i predao svedoku BB2 za 14.000 evra (a ne AA), dok svedok BB2 navodi da sa tim automobilom nema nikakve veze i da je samo bio prisutan kada se njegov kum, okrivljeni AA, u Novom Sadu našao sa izvesnim ''VV'' i razmenio automobile bez ikakve doplate.

Zbog svega napred navedenog, Apelacioni sud u Beogradu je, na osnovu člana 401 stav 3 ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar Predsednik veća – sudija
Žak Pavlović Zoran Savić

JM/SIS/ŽP