REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 537/13
dana 14.03.2013.godine
B E O G R A D
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Duška Milenkovića i Vučka Mirčića, članova veća, uz učešće sudijskog pomoćnika Žaka Pavlovića, kao zapisničara, u postupku za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela po zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Oik.br.6/12 od 07.06.2012.godine, protiv okrivljene – vlasnika AA, trećeg lica – vlasnika AA1 i trećeg lica – vlasnika AA2, odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Poi.br.5/12 od 20.12.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 14.03.2013.godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Poi.br.5/12 od 20.12.2012.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Poi.br.5/12 od 20.12.2012.godine, odbačen je zahtev za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Oik.br.6/12 od 07.06.2012.godine.
Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se isto ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.
U podnesku KtrI br.514/13 od 08.02.2013.godine, javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je predložio da se žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uvaži, a prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati sudu na ponovni postupak.
Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spis, zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, ispitao prvostepeno rešenje po službenoj dužnosti shodno članu 401 stav 5 ZKP, pa je nakon ocene žalbenih navoda i predloga, kao i predloga javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštvau Beogradu, našao:
- žalba je neosnovana.
Prvostepeni sud je doneo pravilno i zakonito rešenje kada je, shodno članu 171 stav 3 ZKP u vezi sa članom 21 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, odbacio zahtev za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Oik.br.6/12 od 07.06.2012.godine.
Naime, tim zahtevom je predloženo da se od okrivljene AA i trećih lica AA1 i AA2, privremeno oduzme imovina za koju navodno postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela (a koja je bliže opisana u zahtevu Oik.br.6/12 od 07.06.2012.godine).
Prilikom prijema istog prvostepeni sud je konstatovao da predmetni zahtev, kao inicijalni akt, ne sadrži sve podatke koji su, shodno članu 21 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, obavezan sadržaj zahteva da bi sud po njemu mogao da postupa, jer u istom nije navedeno krivično delo za koje je okrivljena AA osnovano sumnjiva, nije jasno opredeljena imovina čije se oduzimanje traži (nisu navedeni tačni novčani iznosi čije se oduzimanje predlaže, iako se zahteva privremeno oduzimanje novčanih sredstava sa deviznih računa), niti su izložene činjenice i okolnosti koje konkretno ukazuju da imovina čije se privremeno oduzimanje predlaže, proističe iz krivičnog dela, da postoji očigledna nesrazmera između imovine okrivljene, članova njene porodice i njihovih zakonitih prihoda i da postoji opasnost da bi kasnije trajno oduzimanje te imovine bilo otežano ili onemogućeno, pa je zameniku javnog tužioca, shodno članu 171 ZKP, na ročištu 02.07.2012.godine, naloženo da u roku od 15 dana predmetni zahtev uredi u smislu člana 21 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Međutim, prema stanju u spisu, zamenik javnog tužioca nije postupio po predmetnom nalogu suda, jer u ostavljenom roku nije dostavio uređen zahtev, niti je to učinio nakon toga (po pribavljanju izveštaja o otvaranju, popisu i privremenom oduzimanju sefova okrivljene AA i trećeg lica AA1, koje je sud naložio po predlogu javnog tužioca Oik.br.6/12 od 17.07.2012.godine, niti pak po uručenju poziva za ročište zakazano za 20.12.2012.godine, koji je uredno dostavljen 27.11.2012.godine).
S'obzirom na navedeno, prvostepeni sud je pravilno našao da zahtev za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Oik.br.6/12 od 07.06.2012.godine nepotpun, jer ne sadrži sve podatke koje po članu 21 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, mora da sadrži i zaključio da zbog toga postoje formalni nedostaci koji onemogućavaju da se po njemu postupa, pa ga je pravilno odbacio shodno članu 171 stav 3 ZKP.
Imajući u vidu navedeno, žalba javnog tužioca je ocenjena kao neosnovana. Naime, po oceni ovog suda, nisu osnovani žalbeni navodi da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer su razlozi koji su istom dati, jasni, razumljivi i neprotivrečni. Sa druge strane, postupci za privremeno i za trajno oduzimanje imovine su zasebni postupci, koji imaju svoja procesna pravila, inicijalne akte, ročišta, dokazne postupke i procesne učesnike i u tom smislu su nezavisni od krivičnih postupaka koji se paralelno vode, tako da se neuređenje predmetnog zahteva ne može pravdati sopstvenim tumačenjem odredbi članova 5 i 21 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela - da je postupak za privremeno oduzimanje imovine usko vezan za krivični postupak koji se protiv istog lica vodi i da zato nije potrebno da se inicijalni akti ''posebno preciziraju''. Dalje, član 21 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je jasan - zahtev tužilaštva, kao inicijalni akt, mora da sadrži sve što je što je propisano tim članom. U suprotnom, takav zahtev je nepotpun i sadrži formalni nedostatak, pa se po njemu ne može postupati. Stoga, suprotno onom što se navodi u žalbi javnog tužioca, to što su krivična dela koja se AA stavljaju na teret označena i opisana u optužnici VJT Kt.166/11, kao optužnom aktu kojim je iniciran postupak u predmetu Višeg suda u Beogradu K.br. 691/11, ne znači po automatizmu da je to precizirano i u konkretnom zahtevu za pokretanje postupka za privremeno oduzimanje imovine. Na to je bez uticaja činjenica da je navedena optužnica stupila na pravnu snagu i da je u zahtevu Oik.br.6/12 od 07.06.2012.godine „označeno“ da se privremeno oduzimanje imovine ''odnosi na predmet Višeg suda u Beogradu K.br.691/11'', pošto to nije dovoljno da bi odgovarajući zahtev za privremeno oduzimanje imovine bio potpun u smislu navedenog člana 21 Zakona o o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Dalje, to što u predmetnom zahtevu za privremeno oduzimanje imovine nije konkretno opredeljena i tačno precizira imovina na koju se isti odnosi (odnosno koji deo novčanih sredstava na računima lica na koje se predmetni zahtev odnosi, predstavlja imovinu koja potencijalno proističe iz krivičnog dela), ne može se pravdati time da je tužilaštvo ''smatralo'' da zahtev u tom smislu ne treba precizirati u roku od 15 dana, kako je to naloženo od strane suda, već na dan održavanja ročišta ''jer su se stanja na računima okrivljene i trećih lica na koje se zahtev odnosi menjali zbog uplata, pa se htelo da iznosi novca čije se oduzimanje traži odgovaraju stvarnom stanju na računu na dan održavanja ročišta''. Uz sve to, potpuno je pogrešan stav tužilaštva da se ne moraju konkretizovati činjenice i okolnosti iz kojih proizilazi da imovina koju poseduju lica na koje se zahtev odnosi proističe iz krivičnog dela i da postoji očiglednu nesrazmera između njene vrednosti i zakonitih prihoda tih lica, kao ni one koje ukazuju na postojanje opasnosti da će kasnije oduzimanje imovine koja je predmet zahteva za privremeno oduzimanje biti otežano i onemogućeno, već da je u zahtevu dovoljno samo formalno navesti zakonski tekst, jer se osnovanost zahteva u tom smislu ceni upravo na osnovu konkretnih činjenica koje se odnose na to.
Zbog svega napred navedenog, Apelacioni sud u Beogradu je, na osnovu člana 401 stav 3 ZKP, odlučio kao u izreci.
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Žak Pavlović Zoran Savić
JM/SIS/ŽP