APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

28.10.2013.

Kž2 4675/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 4675/13
dana 28.10.2013.godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Vučka Mirčića i Vesne Petrović, članova veća, uz učešće sudijskog pomoćnika Žaka Pavlovića, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 4 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Kuo.br.34/13 od 30.09.2013.godine, u sednici veća održanoj 28.10.2013.godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Kuo.br.34/13 od 30.09.2013.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Kuo.br.34/13 od 30.09.2013.godine, uvažena je molba za uslovni otpust osuđenog AA, pa je određeno da će se isti, po pravosnažnosti tog rešenja, uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne zatvora u trajanju od deset meseci, na koju je osuđen presudom Višeg suda u Valjevu K.br.10/10 od 26.04.2012.godine, pod uslovom da do isteka vremena trajanja te kazne – 21.10.2013.godine, ne učini novo krivično delo.

Protiv navedenog rešenja Višeg suda u Valjevu žalbu je izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spis, zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, pa je, po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

- žalba je neosnovana.

Prvostepeni sud je u pobijanoj odluci pravilno, svestrano i potpuno cenio sve što je potrebno kada je odlučivao o uslovnom otpustu osuđenog AA. Pritom je pravilno utvrdio sve činjenice koje su odlučne za donošenje pravilne i zakonite odluke, a u obrazloženju dao jasne i valjane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Naime, iz spisa proizilazi da je AA, presudom Višeg suda u Valjevu K.br.10/10 od 26.04.2012.godine, oglašen krivim zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 4 u vezi stava 1 KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, koja se izvršava tako što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Takođe, rešenjem Višeg suda u Valjevu Kv.br.54/13 od 06.03.2013.godine, u odnosu na ovog osuđenog je primenjen institut amnestije pa je oslobođen 25% od izvršenja napred navedene kazne, tačnije u trajanju od dva meseca petnaest dana, tako da je ostalo da izdrži sedam meseci i petnaest dana, te je, uz uračunavanje vremena koje je proveo u pritvoru od 18.05. do 31.05.2002. godine, redovan istek kazne predviđen za 21.10.2013. godine.

Dalje, iz izveštaja uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Odeljenja za tretman i alternativne sankcije Beograd br.25-01-01527/2012-01-706-8 od 23.09.2013.godine o vladanju i izvršavanju obaveza osuđenog, proizilazi da je isti izdržavanje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje započeo 19.03.2013.godine, da je od početka prihvatio kaznu i sve aktivnosti predviđene programom izvršenja iste, da je kontinuirano ispoljavao motivisanost da je izdrži u skladu sa pravilima, da je pogodnost, u vidu dozvole da napusti prostorije u kojima stanuje radnim danima u trajanju od 8 sati radi obavljanja poslovnih delatnosti, koristio bez zloupotreba, da uživa podršku članova porodice koji su aktivno učestvovali u sprovođenju mera i izvršenju predmetne kazne, da je bio predmet kontrole kroz stalne telefonske kontakte i ne najavljene posete, kojim prilikama je uvek zatican kući, tako da je ispoštovao sve obaveze određene programom izvršenja kazne. U izveštaju je zaključeno da je predmetna krivična sankcija sprovedena uspešno i da je svojim ponašanjem i poštovanjem programa postupanja osuđeni ispunio sve uslove za pozitivno rešavanje molbe za uslovni otpust.

S'obzirom na navedeno, prvostepeni sud je, imajući u vidu odredbe člana 46 KZ, pravilno zaključio da je u slučaju osuđenog AA proces resocijalizacije okončan i da je ostvarena svrha specijalne prevencije. Naime, osuđeni je od početka tretmana uskladio svoje ponašanje sa programom postupanja, prihvatio kaznu, ispoštovao sve obaveze, besprekorno se ponašao tokom izvršenja kazne, pogodnosti koje su mu date koristio bez zlouptreba, pa je evidentno da je program postupanja prema osuđenom realizovan i da je svrha izrečene kazne, kroz penalni deo tretmana, ostvarena, tako da se, kako to prvostepeni sud pravilno zaključuje, sa osnovom može očekivati da će se osuđeni na slobodi dobro vladati i da do isteka vremena trajanja kazne neće učiniti novo krivično delo.

Zbog toga je žalba javnog tužioca ocenjena kao neosnovana. U istoj se, po oceni ovog suda, neosnovano navodi da je donošenjem prvostepenog rešenja prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer razlozi o odlučnim činjenicama, koji su u prvostepenom rešenju dati, nisu nejasni, niti protivrečni, niti je činjenično stanje pogrešno utvrđeno u smislu ocene okolnosti iz člana 46 stav 1 KZ. Iz stanja u spisu proizilazi da je osuđeni ispunio sve uslove potrebne da se u njegovom slučaju primeni institut uslovnog otpusta, kako formalne u smislu izdržane kazne, tako i ostale koji se odnose na okončanje procesa resocijalizacije i ispunjenja svrhe specijalne prevencije.

Pri svemu tome neophodno je istaći da je molbu za puštanje na uslovni otpust osuđeni nadležnom sudu podneo 06.08.2013. godine, a da je predmet Osnovnog suda u Valjevu Ku.br. 34/13, u kome je odlučivano o predmetnoj molbi, Apelacionom sudu u Beogradu dostavljen dana 25.10.2013. godine.

Zbog napred navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je, na osnovu člana 467 stav 4 ZKP, odlučio kao u izreci.

Zapisničar Predsednik veća – sudija
Žak Pavlović Zoran Savić

JM/ŽP