Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.12.2010.

Kž2 4125/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 4125/10
Dana 14.12.2010. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, i sudija Dragoljuba Đorđevića i Bojane Paunović, članova veća, sa višim sudijskim pomoćnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ubistva u pokušaju iz člana 47 stav 1 KZ RS, u vezi člana 19 KZ SRJ, odlučujući o žalbi okrivljenog AA, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Kv br. 4728/10 od 20.09.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 14.12.2010. godine, doneo je


R E Š E Nj E


ODBIJA SE kao neosnovana žalba okrivljenog AA, izjavljena protiv rešenja Višeg suda Kv br. 4728/10 od 20.09.2010. godine.



O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Kv br. 4728/10 od 20.09.2010. godine odlučeno je da nema mesta pokretanju postupka za ustupanje krivičnog gonjenja okrivljenog AA, nadležnim organima Bosne i Hercegovine, zbog krivičnog dela ubistva u pokušaju iz člana 47 stav 1 KZ RS, u vezi člana 19 KZ SRJ, po optužnici Okružnog javnog tužioca u Beogradu, Kt br. 620/02 od 31.12.2002. godine, u predmetu Višeg suda u Beogradu, K br. 70/10.

Protiv tog rešenja žalbu je izjavio okrivljeni AA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i zbog povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno preinači tako što će odrediti da se pokrene postupak za ustupanje krivičnog gonjenja nadležnim organima Bosne i Hercegovine.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu u podnesku Ktr-I br. 3214/2010 od 03.11.2010. godine, predložio je da se žalba okrivljenog kao neosnovana odbije.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga i stava Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, datog u napred navedenom pismenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu protiv okrivljenog AA podiglo optužnicu, Kt br. 620/02 od 31.12.2002. godine, koja je stupila na pravnu snagu zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 47 stav 1 KZ RS u vezi člana KZ SRJ, a da je oštećeni kao tužilac BB na osnovu odredbe člana 61 stav 2 ZKP-a, preko svog punomoćnika, advokata BA, dana 14.02.2003. godine podigao optužnicu protiv okrivljenog AA1, zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 47 stav 1 KZ RS u vezi člana 19 i 22 KZJ te su rešenjem krivičnog veća Okružnog suda u Beogradu, K br. 37/03-Kv br. 753/03 od 04.04.2003. godine, spojeni postupci po predmetima Okružnog suda u Beogradu, K br. 158/03 protiv okrivljenog AA1 i K br. 37/03 protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ubistva u pokušaju iz člana 47 stav 1 KZ RS, u vezi člana 19 KZ SRJ, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke u predmetu K br. 37/03.

Dalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je Ministarstvo pravde Republike Srbije dostavilo Višem sudu u Beogradu molbu okrivljenog AA za ustupanje krivičnog gonjenja nadležnom organu Bosne i Hercegovine, zajedno sa dopisom Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine, a da je okrivljeni AA u podnetoj molbi naveo da se ranije, iako živi u Bosni i Hercegovini, uredno odazivao pozivima suda, ali da mu je, u vezi sa postupkom koji se protiv njega vodi pred Višim sudom u Beogradu, u više navrata prećeno, čak i smrću, ako se pojavi na teritoriji Republike Srbije, da su navedene pretnje u poslednje vreme postale učestale, što je i razlog da se od poslednjeg glavnog pretresa koji je održan septembra meseca 2009. godine nije pojavljivao na teritoriji Republike Srbije. Takođe, okrivljeni AA u svojoj molbi je istakao da njegov cilj nije da na bilo koji način izbegne sudski postupak koji se protiv njega vodi, ali da smatra da su se po potpisivanju izmenjenog i dopunjenog ugovora o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine stekli uslovi da se u smislu člana 11 ustupi krivično gonjenje nadležnim organima Bosne i Hercegovine, s obzirom da je motiv za donošenje ugovora upravo da se potstakne ustupanje krivičnog gonjenja državi čiji je okrivljeni državljanini, odnosno na čijoj teritoriji ima mesto prebivališta, a da zbog pretnji ne sme da dolazi u Republiku Srbiju, zbog čega bi nadležni organi Republike Srbije sigurno raspisali poternicu, po kojoj ga nadležni organi Bosne i Hercegovine ne bi izručili, s obzirom da je njihov državljanin.

Potom, iz spisa predmeta se utvrđuje da je prvostepeni sud odlučujući o molbi okrivljenog AA za ustupanje krivičnog gonjenja, pobijanim rešenjem, našao da nema mesta pokretanju postupka za ustupanje krivičnog gonjenja okrivljenog AA nadležnim organima Bosne i Hercegovine, uz obrazloženje da je optužnica protiv okrivljenog AA podignuta dana 31.12.2002. godine, dakle, pre više od 7 (sedam) godina, da se pred Višim sudom u Beogradu zbog predmetnog krivičnog dela vodi jedinstven postupak protiv okrivljenog AA, po optužnici Okružnog javnog tužioca u Beogradu i protiv okrivljenog AA1, po optužnici oštećenog kao tužioca BB, da okrivljeni AA1, oštećeni BB i najveći broj predloženih svedoka imaju mesto prebivališta na teritoriji Republike Srbije, a da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su krivično-pravne radnje za koje se terete navedenim optužnim aktima preduzeli upravo na teritoriji Republike Srbije i na štetu oštećenog koji je državljanin Republike Srbije, iako je okrivljeni AA strani državljanin-državljanin Bosne i Hercegovine, jer u situaciji kada je oštećeni, koji je pri tom preuzeo krivično gonjenje protiv drugookrivljnog AA1, državljanin Republike Srbije, na čijoj teritoriji ima i prebivalište, da na teritoriji Republike Srbije imaju prebivalište i svedoci čije je ispitivanje predloženo u optužnim aktima Okružnog javnog tužilaštva i oštećenog kao tužioca, da su već obavljena sudska veštačenja od strane sudskih veštaka sa teritorije Republike Srbije, a čije ispitivanje je takođe predloženo u oba optužna akta, ustupanje krivičnog gonjenja bi vodilo daljem odugovlačenju ovog krivičnog postupka i uvećanju troškova istog, te bi dovelo u pitanje ostvarivanje prava oštećenog, koji je državljanin Republike Srbije, zbog čega je ustupanje krivičnog gonjenja okrivljenog AA nadležnim organima Bosne i Hercegovine, po oceni prvostepenog suda necelishodno.

Po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud s obzirom na napred izneto, zaključio da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka za ustupanje krivičnog gonjenja okrivljenog AA nadležnim organima Bosne i Hercegovine, zbog krivičnog dela ubistva iz člana 47 stav 1 KZ RS u pokušaju u vezi člana 19 KZ SRJ, budući da, iako je odredbom člana 6 stav 5 KZ propisano da se krivično gonjenje stranaca u slučajevima iz stava 1 do 3 ovog člana može pod uslovom uzajamnosti ustupiti stranoj državi, odredbom člana 11 Ugovora između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije o izmenama i dopunama ugovora između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, koji se privremeno primenjuje, propisano je da će se prilikom donošenja odluke o ustupanju gonjenja ceniti i mesto gde se nalazi glavni ili najveći deo dokaznog materijala, pa kako iz spisa predmeta proizilazi da se glavni deo dokaznog materijala nalazi u Republici Srbiji, odnosno da svedoci kao i sudski veštaci čije je saslušanje predloženo u predmetu Višeg suda u Beogradu, K br. 37/03 imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, na čijoj teritoriji ima i oštećeni koji je i državljanin Republike Srbije, to i po nalaženju ovoga suda nisu ispunjeni uslovi za ustupanje krivičnog gonjenja okrivljenog AA nadležnim organima Bosne i Hercegovine, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 47 stav 1 KZ RS u pokušaju u vezi člana 19 KZ SRJ, jer bi ustupanje krivičnog gonjenja vodilo daljem odugovlčenju ovog krivičnog postupka i uvećanju troškova istog, a dovelo bi u pitanje i ostvarivanje prava oštećenog koji je državljanin Republike Srbije.

S obzirom na izneto, Apelacioni sud suprotne žalbene navode okrivljenog AA kojima se ukazuje da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka za ustupanje krivinog gonjenja nadležnim organima Bosne i Hercegovine, zbog krivičnog dela ubistva iz člana 47 stav 1 KZ RS u pokušaju iz člana 19 KZ SRJ, za koje je osnovano sumnjiv da ga je počinio, ocenjuje neosnovanim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 401 stav 3 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci ovog rešenja.


Zapisničar Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković, s.r. Veroljub Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje