Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.12.2010.

Kž2 4046/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 4046/10
Dana 17.12.2010. godine
B E O G R A D

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Siniše Važića, predsednika veća, sudije Nadežde Mijatović i Branke Pejović članova veća, uz učešće sudijskog saradnika Rosande Dževerdanović Savković, kao zapisničara, u postupku trajnog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela od osuđenih AA, DD i trećeg lica AA1, odlučujući o žalbi branioca osuđenog AA i punomoćnika trećeg lica AA1 adv. AA1B iz Beograda i žalbi branioca osuđenog DD adv. DB iz Beograda, izjavljenih na rešenje Višeg suda u Beogradu Poi.1/10 od 03.09.2010.godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2010.godine, doneo je


R E Š E Nj E


ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe branioca osuđenog AA i punomoćnika trećeg lica AA1 advokata AA1B iz Beograda i branioca osuđenog DD advokata DB iz Beograda, izjavljene na rešenje Višeg suda u Beogradu Poi.1/10 od 03.09.2010.godine.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Poi.1/10 od 03.09.2010.godine, usvojen je zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Oi.K.br.10/09 od 14.05.2010.godine pa se od vlasnika:

1.osuđenog AA od oca _ i majke _ rođene _, rođen _ godine u _ _, sa stanom u _ ul._ br. _ državljanin Republike _ i Republike _, oženjen, otac dvoje maloletne dece, po zanimanju automehaničar bez zaposlenja, završio srednju školu, vojsku služio 1987.godine u _ vodi se u VE _ osuđivan presudom Vojnog suda u Ljubljani Kai.116/90 od 20.12.1990.godine zbog krivičnog dela iz člana 223 stav 1 KZ SFRJ na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci uslovno sa rokom proveravanja od dve godine, presudom Osnovnog suda u Pljevljima K.73/94 od 04.05.1994.godine zbog krivičnog dela iz člana 217 KZ RCG na kaznu zatvora od tri meseca, presudom Osnovnog suda u Pljevljima K.br.208/95 od 23.12.1996.godine, zbog krivičnog dela iz člana 38 KZ RCG na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, uslovno sa rokom proveravanja od jedne godine, presudom istog suda K.58/97 od 28.02.1998.godine zbog krivičnog dela iz člana 37 stav 2 KZ RCG na kaznu zatvora u trajanju od trideset dana i presudom istog suda K.br.171/06 od 02.07.2007.godine, zbog krivičnog dela iz člana 37 stav 2 KZ CG na novčanu kaznu u iznosu od 1.200 eura čiji je matični broj _,

2.osuđenog DD od oca _ i majke _, rođene _, rođen _.godine u _ sa stanom u _ ulica _ broj _, neprijavljeno živi u ulici _ br._ u Beogradu državljanin Crne Gore, po zanimanju _ tehničar, neoženjen bez dece, pismen, završio srednju ekonomsku školu, vojsku nije služio bez nepokretne imovine, čiji je matični broj _,

a koji su osuđeni presudom Okružnog suda u Beogradu K.2136/07 od 08.01.2009.godine zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ-a, (presuda je preinačena u pogledu odluke o kazni presudom Vrhovnog suda Srbije KžI 977/09 od 19.06.2009.godine)

koje krivično delo su izvršili tako što su: dana 29.06.2007.godine neovlašćeno radi prodaje preuzeli i držali 20.761,10 grama opojne droge heroin u obliku baze, zapakovane u 42 paketa oblepljenih PVC trakom, tako što je SS1 u svoje vozilo aa1 u kome se nalazila navedena opojna droga dovezao i predao ga optuženom AA, DD i VV koji su ga radi preuzimanja ove droge sačekali na ugovorenom mestu u ul. Proleterske solidarnosti ispred ulaza u zgradu br.- na Novom Beogradu i od njega neovlašćeno radi prodaje preuzeli i držali ovu drogu, a unapred su se dogovorili da je nakon preuzimanja drže u vozilu aa1 u garažnom prostoru zgrade br.- garažni brojevi - i -, vlasništvo VV1 i VV2, a ključeve ove garaže su imali DD i VV, pa je optuženi AA po izlasku iz vozila SS1 ušao u vozilo u kome se nalazila ova droga i odvezao ga u garažni prostor zgrade broj - i pomoću ključa koje je preuzeo od optuženog DD otvorio garažu garažnih brojema - i - u koje je ušao vozilom i tu ga ostavio, nakon čega su intervenisala službena lica MUP-a i svih četvoro optuženih lišili slobode.

3.AA1-treće lice od oca Marka, rođena 07.08.1974.godine u Pljevljima Republika Crna Gora sa stanom u _, ul._ br._, čiji je matični broj _.

na osnovu člana 34 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela

Trajno oduzima imovina i to:

1. od osuđenog AA stan aa2, vrednosti 90.027 eura.

2. od osuđenog DD novac u iznosu od 147.695 eura i 40 funti pronađenih u sefu u stanu u ul._ u Beogradu čiji je korisnik osuđeni DD.

3. od AA1 kao trećeg lica putničko vozilo aa3, stečeno po osnovu posredničkog ugovora o kupovini i prodaji vozila broj 52/09 od _.godine po ceni od 1.800.000,00 dinara.

II Upravljanje trajne oduzetom imovinom navedeno u stavu I izreke ovog rešenja poverava se Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom do pravnosnažnog okončanja postupka za trajno oduzimanje imovine.

Protiv navedenog rešenja blagovremeno je žalbu izjavio branilac osuđenog AA i punomoćnik trećeg lica AA1 adv. AA1B iz Beograda, zbog bitne povrede odredaba ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa žalbenim predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ožalbeno rešenje preinači i odbije zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela Višeg javnog tužilaštva Oi.K.10/09 od 14.05.2010.godine ili pak da ožalbeno rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Branilac osuđenog DD adv. DB iz Beograda zbog bitne povrede postupka, zbog povrede zakona, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Apelacioni javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu u svom podnesku KtrI.br.3132/2010 od 28.10.2010.godine stavio je predlog da Apelacioni sud u Beogradu obe izjavljene žalbe odbije kao neosnovane i prvostepeno rešenje potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu u sednici veća koju je održao dana 17.12.2010.godine, razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, te predloga javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu našao:

-žalbe su neosnovane.

Po oceni ovog suda, prvostepeno rešenje o trajno oduzimanju imovine, sadrži u izreci i obrazloženju sve podatke koji su po zakonu potrebni na osnovu člana 34 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i to: podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, podatke o imovini koja se oduzima, odnosno vrednost koja se oduzima od vlasnika a koji je raspolagao imovinom proisteklom iz krivičnog dela u cilju osujećenja njenog oduzimanja i odluku o troškovima upravljanja privremeno oduzetom imovinom.

Takođe iz rešenja proizilazi da je Više javno tužilaštvo u Beogradu na osnovu člana 28 stav 1 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela podnelo sudu zahtev za trajno oduzimanje imovine od osuđenih AA, DD i AA1 kao trećeg lica pod brojem Oi.K.10/09 od 14.05.2010.godine.

  Žalbeni navodi branioca osuđenog AA i punomoćnika trećeg lica AA1 advokata AA1B iz Beograda, ocenjeni su kao neosnovani obzirom da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da na osnovu izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da je navedena imovina upravo proistekla iz krivičnog dela. Za ovaj svoj stav prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

  Neosnovano se žalbom branioca osuđenog AA i punomoćnika trećeg lica AA1 advokata AA1B iz Beograda navodi da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredaba Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela a imajući u vidu presudu Okružnog suda u Beogradu K.2136/07 od 08.01.2009.godine i presudu Vrhovnog suda Srbije Kž.977/09 od 19.06.2009.godine gde proizilazi da okrivljeni u konkretnom slučaju nisu ostvarili nikakvu protivpravnu imovinsku korist niti im je izrečena mera oduzimanja imovinske koristi. Takođe, neosnovani su žalbeni navodi da Zakon o oduzimanju imovine je stupio na snagu 01.09.2009.godine i smatra da je isti retroaktivno primenjen, što nije predviđeno nijednom odredbom tog zakona. Takođe su neosnovani žalbeni navodi da imovina osuđenog AA je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim nezakonito stečenim prihodima odnosno vrednost stana površine od 100m2 koji je stečen u bračnoj zajednici sa AA1 a koji stan je i oduzet trajno pobijanim rešenjem, jer po stavu odbrane on je pružio dovoljno dokaza o svom zaposlenju, godina staža što je potvrđeno i izveštajem Republičkog fonda PIO Podgorica o visini primanja koje je osuđeni dobijao, koji podaci po stavu odbrane upravo suprotno govore. Takođe se neosnovano napada žalbom da prihodi koji su stečeni na zakonit način od strane trećeg lica AA1 a vezano za putničko vozilo marke „_“ tipa „_“ proizilaze od Lutrije Crne Gore što je i dokazano potvrdom od 15.07.2010.godine. Neosnovano se žalbom napada da sud u pobijanom rešenju nije dao valjane razloge za svoj zaključak zašto nije prihvatio iskaze svedoka saslušanih u postupku SS2, SS3 oca AA1, kao i brata osuđenog AA1 AA2 pa samim tim pobijano rešenje je nepravilno jer je zasnovano na pogrešnom zaključku prvostepenog suda.

Prvostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo razloge kojima se rukovodio kada je usvoji zahtev tužilaštva za trajno oduzimanje imovine osuđenom AA i trećem licu AA1, jer je prethodnom ocenom izvedenih dokaza relevantnih u ovoj pravnoj stvari, i to kako onih koji su priloženi uz zahtev tužilaštva tako i onih koji su priloženi od strane branioca osuđenih i branioca trećih lica, prvostepeni sud je zaključio da označena imovina u pobijanom rešenju treba trajno da bude oduzeta. Pre svega čitanjem spisa Okružnog sada Višeg suda u Beogradu K.2136/07 utvrđeno je da su optuženi SS1, AA, DD i VV oglašeni krivim da su izvršili krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ-a a optuženi SS1 i krivično delo iz člana 348 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a da je optuženi SS1 osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i deset meseci, optuženi AA na kaznu zatvora u trajanju od osam godina i šest meseci, optuženi DD na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci a optuženi VV na kaznu zatvora u trajanju od pet godina. Presudom Vrhovnog suda Srbije Kž.977/09 od 19.06.2009.godine preinačena je presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.2136/07 u pogledu odluke o kazni tako što je Vrhovni sud optuženog SS1 osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam godina i šest meseci, optuženog AA na kaznu zatvora u trajanju od devet godina i šest meseci, optuženog DD na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i šest meseci a optuženog VV na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci. Utvrđeno je takođe da je od optuženog DD dana 30.06.2007.godine na osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima UKP-a IV odeljenja oduzeto 147.695 evra u apoenima koji su označeni u potvrdi.

Prvostepeni sud je izveo dokaze čitanjem izveštaja UKP-a Službe za borbu protiv organizovanog kriminala broj 7/10 od 09.01.2010.godine gde proizilazi da napred imenovana lica nisu uopšte evidentirana kao potrošači na području PD Elektrodistribucije Beograd, čitanjem izveštaja Ministarstva finansija br.3/2-1723/09 od 21.12.2009.godine utvrđeno je da je na teritoriji Republike Srbije osuđeni AA ima otvoren račun kod OTP banke AD Beograd te da je stanje na tom računu na dan 15.12.2000.godine bio 0,00 RSD, zatim na drugom računu iste banke da je stanje bilo na dan 15.12.2009.godine 0,00 RSD, da kao vlasnici računa i sefova kod banaka na teritoriji Republike Srbije nisu evidentirani AA1, AA3, AA4 i DD, čitanjem Agencije za privredni registar od 27.11.2009.godine utvrđeno je da prema navodima ove agencije u registar privrednih subjekata nisu registrovana fizička lica i to AA, AA1, AA3, AA4 i DD, čitanjem izveštaja Ministarstva finansija od 21.12.2009.godine utvrđeno je da se kao poreski obveznici ne vode ni po kom osnovu osuđeni AA, DD, nerizidentno lice AA1, maloletna deca AAa i AA1, AA4 i AA3, čitanjem uverenja Republičkog fonda za PIO od 20.11.2009.godine utvrđeno je da je datum početka osiguranja za osuđenog AA 18.09.1986.godine a da datum prestanka osiguranja 03.04.1987.godine a čitanjem iste potvrde za AA1 nema podataka o prijavama na osiguranje i odjavama osiguranja niti ima unetih podataka o stažu osiguranja, zaradama, naknadama zaradama, osnovicama osiguranja, ugovorenim i drugim naknadama i visini uplaćenih doprinosa ostvarenih od 01.01.1970.godine, čitanjem izveštaja Republičkog geodetskog zavoda i to izveštaja od 19.11.2009.godine utvrđeno je da osuđeni AA, DD i AA1 kao treće lice nisu upisani kao vlasnici, korisnici nepokretnosti, čitanjem izveštaja JK Preduzeće Info-stan od 25.01.2009.godine utvrđeno je da ne postoje prijave ni po kom osnovu u evidenciji za AA, AA1, AA3, AA4 i DD, čitanjem ugovora o kupoprodaji stana koji je zaključen između SS4 iz Novog Sada i osuđenog AA od 06.02.2007.godine je utvrđeno da je tim ugovorom SS4 kao prodavac, investitor stana aa2, ovu nepokretnost prodala i predala AA za ugovorenu cenu u iznosu od 90.027 eura, da je kupac isplatio prodavcu deo kupoprodajne cene od 78.000 eura na dan overe tog ugovora a za razliku u ceni od 12.027,00 eura kupac će isplatiti najkasnije do 18.02.2007.godine, čitanjem posredničkog ugovora o kupovini i prodaji vozila utvrđeno je da je isti zaključen 19.03.2009.godine između prodavca SS5 iz Beograda i kupca AA1 da je predmet kupoprodaje putničko vozilo aa3 i da je cena tog vozila 1.800.000,00 dinara. Takođe je sud izveo kao dokaz čitanjem potvrde Lutrije Crne Gore od 15.07.2010.godine da je utvrđeno da je AA1 dobila vozilo „_“ u nagradnoj igri „Ogrebi sebi“ i isto je uručeno dobitniku 13.01.2006.godine, čitanjem rešenja Republičkog fonda PIO Podgorica od 14.12.2002.godine utvrđeno je da se tim rešenjem AA utvrđuje penzijski staž kao poseban staž vremena od 17.09.1991.godine, 23.11.1991.godine, od 03.12.1991-23.01.1992.godine, od 24.03.1999.godine do 25.06.1999 godine a koje vreme je provedeno u ratnim jedinicima JNA, čitanjem odluke AD Pljevlje od 06.07.2006.godine utvrđeno je da je AA na radnom mestu poslovođe u Sektoru za pravne i kadrovske poslove te da mu prestaje radni odnos u tom društvu 01.08.2006.godine na osnovu njegove izjave, čitanjem potvrde SUR „_“ od 02.08.2010.godine proizilazi da je AA u faktičkom radnom odnosu bio počev od 12.01.2002.godine do 17.07.2005.godine, da je obavljao poslove radnika na obezbeđenju imovine a novčana naknada mu je prosečno mesečno iznosila 700 eura, čitanjem tužbe koja je podneta 21.12.2009.godine Opštinskom sudu Novi Sad sa predlogom izdavanja privremene mere radi povraćaja zajma utvrđeno je da je po toj tužbi tužilac SS2 a tuženi AA, AA1 i SS4. Čitanjem fotokopije potvrde od 01.02.2007.godine utvrđuje se da su AA i AA1 od SS2 primili na zajam iznos od 90.000 eura na ime kupovine stana u _ s tim što se zajednički obavezuju da iznos zajma vrate u roku od dve godine,koja potvrda je neoverena. Takođe je prvostepeni sud kao dokaz izveo dokaz čitanjem radne knjižice za AA1, zatim radne knjižice za osuđenog AA zatim zapisnika Sekretarijata za finansije od 08.12.1981.godine gde je utvrđena sporazumna naknada za nepokretnosti eksproprisane po rešenju broj 01-15/10 od 15.10.1980.godine da je ranije sopstvenik SS6 iz sela _, preko svog punomoćnika dobila iznos od 111.852,00 dinara na ime te eksproprijacije.

Dalje u dokaznom postupku sud je saslušao svedoke SS6 i SS7, ali sud ove iskaze nije posebno obrazlagao jer je našao da oni nisu od značaja u ovoj pravnoj stvari obzirom da se svedoci izjašnjavaju o zaradama osuđenog za period od 1993-1995.godine obzirom da je proteklo dosta vremena od perioda sticanja predmetne imovine.

Takođe, je u toku postupka sud saslušao i svedoka Milorada Milenkovića koji je naveo da je 1997 i 1998.godine kontaktirao sa osuđenim AA, da je njegova supruga bila fiktivno prijavljena da stanuje kod osuđenog AA, i da su se na taj način vozila iz Crne Gore registrovala na njeno ime i prebacivala u Srbiji jer se u takvom slučaju u Srbiji plaćala samo zamena reg. tablica. Svedok je naveo da je za tu uslugu AA plaćao između 100 i 200 dem na ime registracije vozila a novac su delili po pola. Međutim, sud nije ovaj iskaz prihvatio jer se ne radi o zakonitom sticanju novca.

Takođe, je sud saslušao i svedoka SS3 koji je naveo da je tokom 1982 i 1983.godine posle eksproprijacije dobio novac u protivvrednosti od 23.000 evra da je pomagao AA i AA1 a ona mu je ćerka, da je tokom 2006.godine AA dao 20.000 evra da bi kupio stan u _ a svedoku je poznato da je SS2 AA pozajmio novac ali ne zna koliko. Međutim, prvostepeni sud nije poverovao ovom svedoku na okolnosti pozajmljivanja novca jer je u toku celog postupka u odnosu na ovu okolnost utvrdio drugačije činjenično stanje takođe, nije ni prihvatio da je ovaj svedok pozajmio 20.000 evra AA i AA1 jer je novac od eksproprijacije dobio 1982 i 1983.godine, dakle, mnogo ranije od vremena kada je taj novac navodno pozajmljen.

Takođe, prvostepeni sud nije prihvatio ni iskaz svedoka SS kao istinit kao što nije ni prihvaćen ni u presudi Okružnog suda u Beogradu K.2136/07 a koja presuda je pravnosnažna jer svedok nije pružio logično objašnjenje zbog čega nisu pred sudom overili predugovor o prodaji nepokretnosti i zbog čega nisu sačinjavane priznanice o isplati novca a radi se o iznosu od 150.000 eura, dakle o zaista velikom iznosu novca.

Takođe, prvostepeni sud nije prihvatio ni iskaz SS2 da je AA i AA1 u februaru mesecu 2007.godine pozajmio 90.000 dinara i da su se isti obavezali da u roku od dve godine vrate taj novac što nisu učinili. Da je svedok krajem decembra 2009.godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv AA i AA1 za dug jer je iskaz ovog svedoka potpuno neuverljiv i nelogičan da je svedok pozajmio navedeni novac radi kupovine stana a da pri tome nikakav dokument o tome nije overen, a svedoku je bilo poznato da su u februaru 2007.godine i AA i AA1 su bili nezaposleni, pa se postavlja pitanje kako bi oni vratili taj novac. Činjenica da su AA i AA1 priložili priznanicu kojom potvrđuju da su od SS2 pozajmili 90.000 evra nije uticalo drugačije na sud jer ista nije overena ni pred jednim organom i mogla je biti sačinjena i potpisana u bilo koje vreme.

Prvostepeni sud je takođe imao u vidu i iskaz svedoka AA2 rođenog brata osuđenog AA koji je naveo da su otac i on 2006.godine osuđenom AA dali iznos od 25.000 evra na ime kupovine stana u _ ali u toku postupka nijednim dokazom nije potvrđeno ni da su osuđeni AA i njegov brat AA2 imali stan niti ga prodali, niti je poznato za eventualno koji iznos, te da su imali bilo koji dokaz izvesno bi ga priložili sudu. Bez tih dokaza prvostepeni sud nije mogao da prihvati kao istinitu iskaz ovog svedoka. Čak i da je osuđeni AA radio u SUR „_“ od 2002-2005.godine i ostvario prihode od 700 eura mada to nije registrovano u radnoj knjižici, kod činjenice da supruga osuđenog AA nije bila zaposlena, da je osuđen AA presudom K.2136/07 gde je naveo da je 2005.godine kupio novo vozilo za iznos od 45.000 evra pa imajući u vidu svakodnevne troškove života, da je osuđeni otac dvoje dece, zarada koju pominje, a za koju nema dokaza, nije uticala na prvostepeni sud da donese drugačiju odluku.

Takođe, prvostepeni sud je cenio potvrdu Lutrije Crne Gore gde stoji da je AA1 13.01.2006.godine dobila „_“ u nagradnoj igri međutim u ovom postupku AA1 nije dokazala da je sa iznosom novca za koji je eventualno prodala ovo vozilo učestvovala u kupovini predmetne imovine.

Žalbeni navodi branioca okrivljenog DD adv. DB iz Beograda ocenjeni su kao neosnovani, obzirom da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da na osnovu izvedenih dokaza proizilazi da je imovina koja je oduzeta upravo je proistekla iz krivičnih dela. Za ovakav svoj stav prvostepeni sud je dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Neosnovano se žalbom branioca okrivljenog DD navodi da osuđeni DD u krivičnom postupku koji je vođen protiv njega i gde je pravnosnažno osuđen, nije oduzet novac koji je predmet ovog postupka 147.695 eura i 40 funti, a da u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je pravnosnažno osuđen nije stupio na snagu Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela te da ovo rešenje kojim je oduzet novac u stvari predstavlja novu kaznu koja nema uporište u zakonu za njegovog branjenika kao i da između krivičnog dela, osuđenog DD i njegove imovine nema uzročno-posledične veze. Takođe, neosnovano se navodi u žalbi da nije nelogično da otac osuđenog DD prodaje svoje nepokretnosti i tim novcem pomaže svog sina te da predugovor između njih ne mora biti overen, a da je u njemu označeno da su stranke isplaćene i u kom iznosu. Takođe, smatra da zakon ne može retroaktivno da se primeni, da postoji prezumpcija nevinosti i pravo na pravično suđenje.

Prvostepeni sud je u obrazloženju rešenja naveo razloge kojima se rukovodio kada je usvojio zahtev tužilaštva za trajno oduzimanje imovine od DDD i dao razlog da uopšte nije od značaja što u postupku pred Okružnim sudom u predmetu K.2136/07 nije izrečena mera oduzimanja imovine od okrivljenog dakle, 147.695 eura i 40 funti. Ovo sa razloga, što se takva mera izriče za imovinsku korist koja je pribavljena tim krivičnim delom za koje je osuđen. Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela određuje se njegova primena i to članom 2 istog zakona, a članom 3 istog zakona u tački 2 se navodi da se oduzima imovina proistekla iz krivičnog dela. Takvom imovinom smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njihovim zakonitim prihodima.

Kako osuđeni DD i AA kao i treće lice AA1 nisu u toku postupka dokazali da je imovina koja je ovim rešenjem oduzeta stečena na zakonit način i zakonitim sredstvima, pa samim tim nisu doveli u sumnju pravilno utvrđeno činjenično stanje u pobijanom rešenju, da u konkretnom slučaju postoji očigledna nesrazmera između zakonskih prihoda koje su stekli osuđeni i treće lice i imovine koja se oduzima pobijanim rešenjem, to je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je ova imovina proistekla iz krivičnih dela.

Apelacioni sud u Beogradu je vodio računa o primeni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i smatra da zakon nije primenjen retroaktivno. Upravo zbog pravne sigurnosti u samom zakonu je navedeno u kojoj fazi postupka javni tužilac može da podnese zahtev što je u konkretnom slučaju i učinjeno u smislu člana 28 istog zakona tj.u roku od godinu dana po pravnosnažno okončanom krivičnom postupku, te da je u vreme podnošenja zahteva VJT-a već stupio na snagu Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 401 stav 3 ZKP-a doneta je odluka kao u izreci rešenja.


Zapisničar       Presednik veća-sudija
Rosanda Dževerdanović Savković, s.r   Siniša Važić, s.r

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje