REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 br.3720/11
Dana 16.11.2011. godine
B E O G R A D
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Savke Gogić, predsednika veća, Mirjane Popović i Snežane Dimitrijević, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom – zapisničarem Tanjom Slavković, u krivičnom predmetu protiv osuđenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćja iz člana 195 stav 1 KZ RS rešavajući po žalbi okrivljenog AA izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici Kv.br.255/11 od 18.10.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 16.11.2011. godine,
R E Š E Nj E
UVAŽAVA SE žalba osuđenog AA pa se rešenje Osnovnog suda u Loznici Kv.br.255/11 od 18.10.2011. godine PREINAČUJE tako što Apelacioni sud u Beogradu prema osuđenom AA OBUSTAVLjA postupak izvršenja novčane kazne zbog nastupanja relativne zastarelosti izvršenja.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Loznici Kv.br.255/11 od 18.10.2011. godine prema okrivljenom AA novčana kazna u iznosu od 40.000,00 dinara koja je osuđenom izrečena pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Loznici K.br.272/07 od 20.12.2007. godine zamenjena je kaznom zatvora u trajanju od 40 dana tako što je za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne uračunat jedan dan kazne zatvora.
Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio okrivljeni AA bez navođenja osnova pobijanja a prema žalbenim navodima prvostepeno rešenje se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.
Apelacioni javni tužilac u Beogradu je pismenim podneskom Ktr.I.br.3142/11 od 14.11.2011. godine predložio da se žalba okrivljenog AA odbije kao neosnovana.
Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem koje je ispitao u smislu člana 401 stav 5 ZKP i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:
-Žalba je osnovana.
Žalbom osuđenog AA pobija se prvostepeno rešenje tako što se ističe da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost potraživanja pa shodno navedenom osuđeni i predlaže kao u žalbi da Apelacioni sud u Beogradu donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.
Presudom Opštinskog suda u Loznici K.br.272/07 od 20.12.2007. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 195 stav 1 KZ RS i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude a ukoliko ne plati novčanu kaznu u navedenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 200,00 dinara novčane kazne se računati 1 dan zatvora. Navedena presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u Šapcu Kž.br.184/08 od 22.04.2008. godine.
Pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Loznici Kv.br.255/11 od 18.10.2011. godine izvršena je zamena novčane kazne u iznosu od 40.000,00 dinara kaznom zatvora u trajanju od 40 dana obzirom da osuđeni u ostavljenom roku nije uplatio novčanu kaznu na koju je osuđen i to tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora.
Odredbom člana 105 tačka 7 KZ propisano je da relativni rok zastarelosti izvršenja novčane kazne iznosi 2 godine, a zastarelost izvršenja teče od dana kada je presuda kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna.
Presuda Opštinskog suda u Loznici K.br.272/07 od 20.12.2007. godine postala je pravnosnažna na dan 22.04.2008. godine kada je Okružni sud u Šapcu svojom presudom Kž.II.184/08 od 22.04.2008. godine potvrdio napred navedenu presudu.
Iz spisa predmeta proizilai da je poziv okrivljenom za plaćanje navedene novčane kazne upućen 17.07.2008. godine a da je na zahtev okrivljenog istomo dobreno plaćanje novčane kazne u 3 rate na dan 24.10.2008. godine.
Pošto okrivljeni nije platio novčanu kaznu u odobrenim ratama dana 23.01.2009. godine doneta je naredba za prinudnu naplatu novčane kazne na osnovu koje naredbe je po predmetu Opštinskog suda u Loznici I.br.220/09 doneto rešenje na dan 18.02.2009. godine da se naplata novčane kazne izvrši prinudnim putem – tj.popisom i prodajom pokretnih stvari okrivljenog.
Krivičnim zakonikom koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine propisano je u članu 51 stav 2 KZ da ukoliko osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku da će sud novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, kako je to pravilno navedeno u izreci prvostepene presude. Iz ovoga proizilazi da se od 01.01.2006. godine ne može vršiti prinudna naplata novčane kazne što znači da radnje koje je sud preudzeo u cilju njene prinudne naplate ne mogu ni prekinuti rok zastarelosti izvršenja kazne.
Kako je u konkretnom slučaju poslednja procesna radnja koju je sud preduzeo u cilju naplate novčane kazne izvršena na dan 24.10.2008. godine kada je okrivljenom odobreno plaćanje novčane kazne na rate, a ožalbeno rešenje je doneto 18.10.2011. godine, dakle po proteku više od 2 godine od tada to je i po nalaženju Apelacionog suda u konkretnom slučaju a u smislu odredbi člana 105 tačka 7 KZ nastupila relativna zastarelost izvršenja novčane kazne zbog čega je ovaj sud na osnovu člana 401 stav 3 ZKP i doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Tanja Slavković, s.r. Savka Gogić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić