Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.09.2010.

Kž2 3404/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 3404/2010
Dana 22.09.2010. godine
B E O G R A D,
Ul. Nemanjina br.9



APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Slavke Mihajlović, predsednika veća, Snežane Savić i Gordane Petković, članova veća, sa sudijskim pomoćnikom Žakom Pavlovićem, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246 stav 3 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.453/09 od 25.05.2010.godine, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K.br.3332/2010 od 20.05.2010.godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2010.godine, doneo je


R E Š E Nj E

Uvažavanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu K.br.3332/2010 od 20.05.2010.godine i predmet upućuje prvostepenom sudu na dalji postupak.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K.br.3332/2010 od 20.05.2010.godine, odbijen je optužni predlog javnog tužioca Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.453/09 od 09.07.2009.godine, protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246 stav 3 KZ.

Protiv navedenog rešenja, žalbu je blagovremeno izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 367 stav 3 u vezi člana 360 stav 1 ZKP, sa predlogom da se pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je u svom podnesku Ktr-I-br.2679/10 od 16.09.2010.godine, predložio da se ''povodom žalbe javnog tužioca, a po službenoj dužnosti, tako što će se isto staviti van snage''.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem, koje je ispitao po službenoj dužnosti u smislu člana 401 stav 5 ZKP, i žalbom pa je, ceneći navode i predloge iz žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kao i predlog javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, našao:

- žalba je osnovana.

Prvostepeno rešenje je doneto uz povredu krivičnog zakona iz člana 367 tačka 2 u vezi člana 369 tačka 1 ZKP, jer je isti povređen po pitanju da li je delo koje se okrivljenom AA stavlja na teret krivično delo ili ne, a to je uticalo na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja.

Okrivljenom AA je, optužnim predlogom javnog tužioca Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.453/2009 od 09.07.2009.godine, stavljeno na teret da je dana 05.10.2008.godine, u Novom Beogradu, izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246 stav 3 KZ.

Prvostepeni sud je, pobijanim rešenjem, na osnovu člana ''441 stav 1 u vezi sa članom 274 stav 1 tačka 1 ZKP'', odbio navedeni optužni predlog, sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju mora primeniti blaži zakon, shodno odredbama člana 5 KZ pošto je, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 72/09 od 03.09.2009. godine) 11.09.2009.godine, propisano novo krivično delo iz člana 246 a stav 1 KZ, po kojima radnje koje se okrivljenom AA stavljaju na teret više nisu delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, jer mu se navedenim optužnim aktom stavlja na teret krivično delo iz člana 246 stav 3 KZ koje je, kao poseban oblik krivičnog dela, nakon navedenih izmena KZ ''prestalo da postoji, odnosno po zakonu više nije krivično delo''.

Međutim, navedeni zaključci prvostepenog suda su pogrešni. Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 72/09 od 03.09.2009. godine) koji je stupio na snagu 11.09.2009.godine, nije izvršena potpuna dekriminalizacija radnji krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz člana 236 stav 3 KZ, niti je to delo prestalo da postoji. Tako, odredbama člana 246 stav 3, koji je važio u vreme izvršenja, Krivični zakonik je pod radnjom izvršenja podrazumevao svako neovlašćeno držanje opojnih droga koje nije obuhvaćeno tada važećim odredbama člana 246 stav 1 KZ (radi proizvodnje, prerade, prodaje, kupovine, posredovanja u tome i neovlašćenog stavljanja u promet na drugi način), a to znači i držanje istih u manjoj količini i za sopstvene potrebe (jer nije eksplicite propisano koliku količinu opojne droge treba da drži okrivljeni i zbog koje svrhe). Stoga je evidentno da elementi bića krivičnog dela iz ranije važećeg člana 246 stav 3 KZ postoje i u radnjama okrivljenog koji opojnu drogu drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu, a to su upravo elementi bića krivičnog dela iz sada važećeg člana 246a stav 1 KZ, tako da nema prekida u kontinuitetu sankcionisanja te vrste držanja opojne droge. Zato nije pravilan stav prvostepenog suda da radnje izvršenja krivičnog dela ''neovlašćeno držanje opojnih droga'' iz ranijeg člana 246 stav 3 KZ, posle izmena KZ koje su stupile na snagu 11.09.2009.godine, više nisu predviđene kao krivično delo, jer su konkretne radnje koje se stavljaju na teret okrivljenom optužnim predlogom javnog tužioca Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.453/2009 od 09.07.2009.godine, bile propisane kao radnje izvršenja i u vreme njihovog preduzimanja - članom 246 stav 3 KZ i u vreme donošenja pobijanog rešenja - članom 246a stav 1 KZ.

Prvostepeni sud je navedene izmene KZ-a posmatrao pojednostavljeno – kao prekid kontinuiteta inkriminacije i dekriminalizaciju konkretnih protivpravnih radnji. Pri tom, isti pri odlučivanju nije vezan pravnom kvalifikacijom u optužnom aktu, a obzirom na činjenični opis dat u istom, trebalo je da u dokaznom postupku utvrdi relevantne činjenice, na osnovu kojih bi mogao oceniti da li je držanje opojne droge marihuane, u obliku ručno napravljene cigarete, u količini od 0,30 grama ''držanje manje količine za sopstvenu upotrebu'' i zavisno od toga primeniti odredbe iz člana 5 stav 2 KZ na pravilan način.

Stoga je, po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud nepravilnim tumačenjem pojedinih odredbi Krivičnog zakonika, doneo pogrešne zaključke i odbio optužni predlog, čime je povredio zakon. Što je uticalo na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, pa je isto moralo biti ukinuto.

U daljem postupku, prvostepeni sud će otkloniti navedene povrede, uzeti u obzir kako primedbe iz ovog rešenja, tako i navode i predloge iz žalbe javnog tužioca, a nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zbog iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu, na osnovu člana 401 stav 3 ZKP, je odlučio kao u izreci rešenja.


Zapisničar Predsednik veća-sudija
Žak Pavlović Slavka Mihajlović

OMJ/ŽP

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje