APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

25.09.2013.

Kž2 3003/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 3003/13
Dana 25.09.2013. godine
B E O G R A D,
ul. Nemanjina br.9

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Olivere Anđelković, predsednika veća, Gordane Petković i Slavke Mihajlović, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Dogandžić, zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ i dr, odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu TOI.br.1/12 od 13.05.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 25. septembra 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu TOI.br.1/12 od 13.05.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu TOI.br.1/12 od 13.05.2013. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu OIK.br.9/11 od 21.12.2011. godine, za trajno oduzimanje imovine osuđenom AA i to stana aa u vrednosti od 75.247,00 evra i automobila marke aa1.

Protiv navedenog rešenja, žalbu je izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog povred krivičnog zakona i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud pobijano rešenje preinači i usvoji zahtev za trajno oduzimanje imovine Višeg javnog tužilaštva u Beogradu OIK.br.9/11 od 21.12.2011. godine ili da ukine ožalbeno rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Odgovor na žalbu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavio je branilac osuđenog AA, advokat AB, sa predlogom da drugostepeni sud odbije žalbu javnog tužioca kao neosnovanu, a prvostepeno rešenje potvrdi.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, je u podnesku Ktr-I-br.2599/13 od 03.07.2013. godine, predložio da Apelacioni sud u Beogradu, uvaži žalbu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu TOI.K.br.9/11 od 07.06.2013. godine, izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu TOI.br.1/12 od 13.05.2013. godine kao osnovanu i donese odluku u skladu sa tužiočevim žalbenim predlogom.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spis, zajedno sa pobijanim rešenjem, koje je ispitao u smislu člana 401 stav 5 ZKP i žalbom, pa je nakon ocene žalbenih navoda i predloga, imajući u vidu i predlog javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, našao:

-žalba je neosnovana.

Neosnovano se žalbom javnog tužioca pobija prvostepeno rešenje zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje da prihodi osuđenog AA i njegove supruge nisu u saglasnosti sa vrednošću imovine čije se oduzimanje traži, te da je pogrešan stav suda što ocenu o dokazanosti okolnosti iz kojih proizilazi tvrdnja da imovina okrivljenog proističe iz krivičnog dela, vezuje konkretno za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, izvršeno dana 02.08.2011. godine, odnosno za vremenski period koji je u optužnom aktu označen kao vreme izvršenja tog krivičnog dela i sledstveno tome kao relevantnu uzima okolnost da je osuđeni AA imovinu čije se oduzimanje traži, u celini stekao pre označenog perioda. Takođe se u žalbi navodi da je neosnovano obrazloženje suda da količina oduzete droge od osuđenog AA vredi od oko 2000,00 evra, obzirom da osuđeni ovu drogu svakako nije prodao, jer mu je policija oduzela, a takođe je neprihvatljiv argument suda da osuđeni nije poznat pripadnicima IV Odeljenja kao izvršilac krivičnih dela i da on nije ranije osuđivan zbog izvršenja istovrsnog krivičnog dela, obzirom da je sud raspolagao izveštajem iz KE i bio upoznat sa tim da je AA 21.09.1999. godine, od strane Okružnog suda osuđen zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206 KZ, to jest krivičnog dela koje ima za cilj upravo pribavljanje protivpravne imovinske koristi. Nadalje se žalbom ističe da je sud pravilno ocenio kao saglasne izjave saslušanih svedoka, kao i dokaze koje je osuđeni AA predložio i priložio, ali da je neprihvatljiva konstatacija suda da se radi o iskrenim iskazima i istinitim dokazima, te da su iskazi svedoka dati i pribavljeni sa isključivim ciljem da se nezakonitost pri sticanju imovine osuđenog prikrije i da se izbegne trajno oduzimanje iste. Takođe se ističe da je sud grubo zanemario da je priložena overena potvrda o pozajmici AA1 od AA2, sačinjena skoro godinu dana nakon navodne primopredaje novca, da je činjenica vrednosti nekretnine kojom garantuje okrivljena AA1 apsolutno neproverljiva, jer se radi o nekretnini u drugoj državi, da su izjave o vrednosti svadbenih darova koje su AA6 i AA4 dali svom sinovcu, u suprotnosti sa mesnim i lokalnim običajima i životnim standardima u Srbiji, a što sve dovodi zajedno u pitanje verodostojnost ovih dokaza. Takođe se u žalbi navodi i na neprihvatljiv iskaz oca osuđenog AA5, da je ranijom ušteđevinom od 10.000 DEM i penzijom od 45.000,00 dinara, koliko je ona iznosila u vreme kupovine imovine čije se oduzimanje zahteva, uspeo da uštedi 25.000 evra koje je osuđenom dao za kupovinu stana, 5.000 evra za svadbeni poklon sinu, 2.000 evra za kupovinu automobila, 2.000 evra za svadbeni poklon bratanici, a da je pri tom od 2005. godine izdržavao dva sina i suprugu koji su bili nezaposleni, plaćao troškove stana od 95 m2 na Novom Beogradu i održavanje automobila marke “Klio”, pa čak i ako se prihvati njegova tvrdnja da je od prodaje lekovitog bilja na pijačnoj tezgi za pet godina zaradio 32.000 evra, što svakako nije prihvatljivo, jer nije u skladu sa iskazom njegove supruge, da je zarada od bilja bila dovoljna da kompenzuje njen gubitak posla.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje i dao jasne i valjane razloge, koje u celosti prihvata i ovaj sud. Pravilno je prvostepeni sud na osnovu iskaza svedoka AA5 i AA1 i čitanjem pisanih dokaza koji su bliže navedeni u obrazloženju prvostepenog rešenja, utvrdio da su stan aa, kao i automobil aa1, stečeni na zakonit i legalan način, te da se ne radi o imovini koja bi se mogla tretirati da je stečena i proistekla iz krivičnog dela, kao i da je vlasnik navedene imovine osuđeni AA.

Naime, stan aa, osuđeni je stekao po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog dana 03.06.2011.godine između društva sa izvođenja građevinskih radova ''_'' D.O.O. _, PIB _, matični broj _ i AA, a koji ugovor je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov.br.81193/2011, te je na osnovu ovog ugovora izvršena primopredaja nepokretnosti dana 10.06.2011.godine, o čemu je sačinjen zapisnik. U vezi navedene nepokretnosti, dostavljena je i potvrda o isplati kupoprodajne cene stana preduzeća ''_'' D.O.O. od 09.06.2011.godine, u iznosu od 75.247,00 evra, kao i račun preduzeća ''_'' D.O.O. i fotokopije računa za avans broj 0018/20 od 03.06.2011.godine i konačni račun broj 0018/3 od 09.06.2011.godine o isplati navedene kupoprodajne cene stana aa. Na osnovu kupoprodajnog ugovora, isplaćene cene i izvršene primopredaje, pravo svojine na navedenom stanu je stekao AA.

Nadalje, automobil aa1, osuđeni je stekao po osnovu ugovora o kupoprodaji i kupovini motornog vozila zaključenog između AA7 i AA dana 02.12.2010.godine, po ceni od 100.000,00 dinara, a koji automobil je prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima UKP IV Odeljenja od 26.10.2011.godine, oduzet od AA. Navedeno vozilo je AA7 kupila od preduzeća ''_'' iz Novog Sada, dana 20.10.2009.godine, po ceni od 1.624.000,00 dinara.

Nadalje, iz potvrde od 02.11.2011.godine, pod brojem Ov.10063/11, overena kod javnog beležnika, proizilazi da je AA1 dana 25.08.2010.godine, od svog brata AA2, a radi rešavanja stambenog pitanja u RS, pozajmila ukupno 50.000 evra, koje se obavezala da vrati od prvog prosinca 2012.godine, a kao osiguranje za navedeno potraživanje dozvoljava mu se, u slučaju ne podmirenja predmetnog potraživanja o dospeću, da naplati iz njenog naslednog dela, koji će joj pripasti iza smrti njene majke AA3, te potpisom ove potvrde ujedno potvrđuje da je primila navedeni iznos. Nadalje, izjavom broj Ov.3482/13 od 08.05.2013.godine, AA2, brat AA1, navodi da je novac pozajmio svojoj sestri radi kupovine stana njenom sinu, a svom nećaku AA, koju izjavu je dana 02.11.2011.godine dao javnom beležniku, te se ovim ponovo potvrđuje, uz napomenu da je Medicinski fakultet u _ završio 19_.godine, da je stalno zaposlen u OB _ od 1977.godine, da je specijalistički ispit položio 19_.godine, od kada radi kao _, a da je navedena pozajmica deo njegove osobne ušteđevine, da bi kasnije po porodičnom dogovoru deo u raspodeli nekretnina koju poseduje njegova majka dobio, te da se izjasnio o svemu pismenim putem, jer zbog prirode posla i obaveze u vezi sa tim nije u mogućnosti da lično prisustvuje sudskom ročištu. Nadalje, izjavom pod broj Ov-I 174175/11 od 04.11.2011.godine, overena pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu AA5 i AA1 potvrđuju pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dali sinu AA, dana 03. juna 2011.godine, iznos od 75.000 evra radi kupovine stana u Beogradu, aa, tako što je AA1 pozajmicom obezbedila 50.000 evra, a iz porodične ušteđevine su dali 25.000 evra.

U pogledu novca koji je osuđeni AA na ime svadbenog poklona dobio od stričeva i oca na ime kupovine automobila aa1, date su overene izjave i to izjava pod brojem Ov-I-172918/11 od 03.11.2011.godine, overena pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, kojom otac AA5, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđuje da je dana 14.02.2009.godine, povodom ženidbe iz porodične ušteđevine kao svadbeni dar dao svom sinu AA iznos od 5.000 evra. Izjavom od 04.11.2011.godine Ov.br.1544/11, overenom pred Osnovnim sudom u Loznici, AA6, stric osuđenog, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđuje da je dana _.godine, povodom ženidbe, a iz porodične ušteđevine kao svadbeni dar dao svom sinovcu AA iznos od 2.000 evra, a takođe i izjavom Ov.br.1543/11 od 03.11.2011.godine, overenom pred Osnovnim sudom u Loznici, AA4, stric, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđuje da je dana 14.02.2009.godine, povodom ženidbe, a iz porodične ušteđevine, kao svadbeni dar, dao svom sinovcu AA iznos od 2.000 evra.

Iz rešenja Vojno-tehničkog instituta iz _.godine, utvrđeno je da je AA1, civilnom licu na službi u Vojno-tehničkom institutu, raspoređenoj na radno mesto _, prestala služba u VSCG bez njene saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta, odnosno smanjenja broja izvršilaca na tom radnom mestu sa 10.05.2005.godine, kao i da joj pripada pravo na isplatu jednokratne otpremnine u visini dvanaestostrukog iznosa bruto zarade koju je ostvarila za mesec koji prethodi mesecu u kome joj prestaje služba, kao i pravo na novčanu naknadu i druga prava po osnovu nezaposlenosti po propisima o zapošljavanju RS. Ovo potvrđuju i tri izvoda iz Poštanske štedionice za majku AA1 i oca AA5, iz kojih se vidi da je 2005.godine AA1 isplaćen iznos od oko 3.325 evra, a prethodno su na isti račun isplaćene zarade, dok se iz izvoda iz računa AA5 vidi isplata na ime penzije u iznosu od 69.454,55 dinara, u periodu kraj 2012.godine, početak 2013.godine, kao i iznos od 45.035,21 dinar, u periodu od 2011.godine.

Nadalje iz potvrde preduzeća ''_'' od 04.11.2011.godine, utvrđeno je da se AA5 bavi dopunskom delatnošću, na ime koje takođe ostvaruje prihode, o čemu se i sam izjasnio, te da koristi tezgu za prodaju raznih vrsta čajeva od prirodnih bilja na pijaci na _, u okviru mesečnog zakupa, u neprekidnom trajanju od 15.05.2004.godine, do 04.11.2011.godine, zaključno sa danom kada je potvrda izdata.

Iz napred navedenog proizilazi da je osuđeni AA navedenu imovinu stekao na legalan i zakonit način.

Nadalje, stan aa, osuđeni AA je kupio na osnovu zaključenog ugovora sa preduzećem - Društvom za izvođenje građevinskih radova “_” D.O.O. _, dana 03.06.2011. godine, dakle pre datuma 02.08.2011. godine, za koji je osuđen da je izvršio navedeno krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, dok je automobil aa1, okrivljeni AA kupio dana 02.12.2010. godine, na osnovu zaključenog ugovora o prodaji motornog vozila sa AA7, takođe u periodu pre nego što je izvršio navedeno krivično delo.

Imajući u vidu da je AA osuđen zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 2 stav 1 tačka 6 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ovaj sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud zaključio da je okrivljeni imovinu čije se oduzimanje traži, u celini stekao pre datuma 02.08.2011. godine, znači pre nego što je izvršio navedeno krivično delo, a i bez obzira na to, okrivljeni je tokom postupka pismenim dokazima i iskazima svedoka AA1 i AA5 dokazao na koji način je stečena predmetna imovina, te stoga ne stoje okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovna proističe iz krivičnog dela, u kom pravcu javni tužilac nije izneo dokaze u smislu člana 33 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji ukazuju na postojanje očigledne nesrazmere između imovine čije se oduzimanje traži i zakonitih prihoda.

Ovaj sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud, na osnovu člana 44 stav 1 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, doneo odluku kao u izreci rešenja. Stoga je žalba javnog tužioca, odbijena kao neosnovana.

Sa iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci rešenja na osnovu odbredi člana 401 stav 3 ZKP.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Snežana Dogandžić s.r. Olivera Anđelković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić